Ja sam Reks, irski seter. Živim u stanu na osmom spratu. Sa Gazdom. Juče je Gazda tačno u sedam i petnaest kao i svako jutro u proteklih deset godina otišao na posao. Za to vreme ja sam blejao po stanu i spavao. Gazda se kao i uvek u četiri vratio sa posla i kao i svakog tridesetog u mesecu doneo je svoju platu i jednu polovinu stavio u metalnu kutiju. Kaže da čeka Bolje vreme u kom će je potrošiti. Verovatno je u pravu, ipak Gazda bolje zna. Dok ne dođe takvo vreme on će svaki dan kao i juče sebi spremati hranu, a meni davati onu od prethodnog dana. Juče je nakon jela Gazda kenjao. I ja sam kenjao. Napolju. Tamo sam kao i svaki dan trčao po travi i njušio tragove. Gazda misli da je to glupo, ali ne zna da je to možda jedina stvar koja ostaje iza onih koji su otišli. Tu, uvek na istom mestu, srećem ekipu iz kraja koja konstantno visi na ćošku. Gancija bez oka, Smrdu što mu je brat podleteo pod tamčić. Tada me, u najboljem trenutku, Gazda odvuče kući. U stanu Gazda čita kupljene novine i pati zbog stvari koje ne može da promeni. Verovatno tako treba, to radi cela Gazdina vrsta. Onda ih kao i uvek baca i pali televizor na kom gleda priče o uzbudljivim životima drugih ljudi kojima zavidi. Postaje nesrećan. Juče ga je tačno u sedam kao i svake srede prekinula Vlasnica nadrkanog pekinezera Kokija iz susedne zgrade. Gazda je tada kao i obično pario Vlasnicu. Ona je vikala. Sve isto kao i kod nas samo sa malo manje duše. Vlasnica je posle toga otišla ćuteći. Bez reči. Gazda je i dalje bio nesrećan. Kaže da će još malo ovako, dok ne sretne onu stvarnu zbog koje pucaju kosti. Ima vremena. I sinoć je pre spavanja prelistao ponude za putovanja za ono mesto na kom najlepše žene piju najbolje vino. I tamo će otići kad dođe Bolje vreme. „Ne sad, ne sad Reks“, govori mi on. Legao je tačno u deset sa mislima o Boljem vremenu.
Jutros u sedam i petnaest Gazda nije otišao na posao. Umro je noćas u snu. Šteta, bio je dobar čovek koji je čekao Dobro vreme. A ja ću po svoj prilici od sada malo više visiti na ćošku sa ekipom iz kraja.
„Pusti priče“
Vrijeme kad komšija budi cijelo selo,ni krivo ni dužno,jutarnjom gimnastikom.Upali traktor,doziva se sa drugim komšijom koji je na kraju sela ili pusti psa da juri mačke.
Pravo vrijeme za Vuku.
Neverica. Stavljanje do znanja osobi kojoj se upucuje ovaj izraz da preterano kenja. Njegove price su svi izvalili i svima je dosta njegovih lazi.
-I ja tu pocnem da je ljubim brate i pribijem je uz sebe, ona nosila neke uske trenerke, osecam ja, ona vlaazna brate.
-Ma kako.
-Često je spominju meštani sela iz mog kraja kada na seoskim slavama prođe starija gospođa, inače iz Novog Sada, u lepršavoj lanenoj haljini koja se naravno providi dovoljno da brka koji sedi ispred lokalne kafane pusti slinu do poda.
Seoska slava u Kukujevcima,opština Šid. Čuju se muzika ispod šatora, gužva u glavnoj ulici tolika da kroz nju ne može proći ni Rodni Troter(serija "Mućke"). U jednom trenutku iz te gužve izlazi ona, žena u četrdesetima u lenenoj haljini koja joj ocrtava obline, bujne grudi koje su san svakog muškarca pri erekciji i iza nje bratić-mali pegavi Stevica. U tom trenutku ugleda je brka koji sedi ispred kafane, ispušta flašu koju je prethodno držao jačim stiskom nego što pit bul grize gumenu kinesku lopticu, pušta slinu toliko veliku da je sa poda pokupio 6 čepova piva i mali kamen i kaže:-Stevice jebem li ti tetku iz Novog Sada!!!!!!!!
Osoba koja priča veoma dugo i detaljno. Njegove priče se u nekim trenutcima toliko razduže da se vi izgubite u njima kao snaša u neobranom žitu.
- Joj sinoć kada sam otišao dole u Čajgoviće priđe mi Mara. Znate li Maru? Ma znate ko nju još ne zna. I ja odem sa njom pivo, ovo ono, pije ona kao luda. Izađem iz šatora kad plast sena, legnem da spavam i zazvoni mi telefon, odokativno pogleda juriš na dvanest, nisam se ni spremio kad gazda viče treba sadeti seno, izvadi rogulje meni u ruke, ja kad sam pogledao na sat skapiram da je već jutro, bacim rogulje i na bus. Sedim u busu i da zapalim pljugu, kad ono ja izgubio pljuge, izgleda u plasu sena, pitam vozača on me istera, kako sam iskočio slomim nogu i na hirurgiji završim. Sad eto vi meni u posjetu došli.
- Matori jesi ti njega razumeo šta??
- Ma ko će bre da ga razume, viš ti da je on šeno malo, pričao ko partizanski komesar pred juriš na Sutjesci.
Kad se neko izlupava u razgovoru vec satima i jos te ne pusti da progovoris ni da udahnes vazduh i na kraju kad te pita za misljenje ti mu smoreno ironicnim glasom kazes:"Napaljivo!"
Ziljavac:
a blal blalalblalxl blalla ble blel blel lblel blel blele jajajdcjfjajfcjfvjhfjhfjhgjuhfjsh jsijhfudhgudhusg huhfyhudgyuhdg
dhhdgyhdfghdgfhdg\
cjhfudgyhdfghdgfhsgfh.....
!!!!
E i sta mislis o tome!?
Ja:(mrtva smorena)Hmmm...Napaljivo!
Priče koje se pričaju ženama koje se zovu Vjera.
Pitanje postavljeno osobi u drustvu koji prica totalno nepovezane price, ima neke svoje tripove koje niko nemoze da shvati i od sebe pravi totalnog debila.
Gasterbajterska, pokretna Larusova enciklopedija sveznanja. Vratio se u rodni kraj posle godina i godina izučavanja zanata i jebavanja Švabica po Dizeldorfu i dolini Rajne. Svakoga ko dođe u njegov mali otpad spreman je da usluži i posluži nekom sočnom pričom, o tome kako je sa mlađanim Kitićem lumpovao po kafanama do zore, a od zore radio.
Ali, ovaj izgubljeni brat iz porodice Grim je namazan svim duginim bojama. Zbog nekih štofova proteran iz Nemačke, ali pod izgovorom da se uželeo šljive i slanine, prodaje seljanima priče i izvlači im poslednje dinare. Praveći se pritom da zna nešto više od ribanja toaleta po krčmama i prosipajući idilične, ljubičicama i žuborenjem potočićima protkane, priče o zapadu.
- Dobri dan majstore.
- Bog ti pomogao!
- On neće, pa bi mogao ti.
- Šta je bilo?
- Ujebala mi se freza.
- Ih, ma to za mene pičkin dim! Da vidim. Aha. Ok. Dobro. Hm. Gadan problem.
- Jel? Daj pomagaj majstore. Ako ne popravim, žena će me za levo mudo obesi!
- Ma ništa ne brini. Sećam se kada sam ja u Njemačkoj kra...dio, ove stvari sam svakodnevno viđao. I imale ugrađen neki predajnik! Pritisneš dugme ako se popravi, i za 5 minuta, pazi, 5 MINUTA, dođu majstori!
- Ma nemoj?
- Da, da. I donesu ti novu frezu! Mercedes ganc! Neće to nikad u Srbiju da bidne.
- Lele. Nego, oš ti to popraviš?
- Eve, baš mi stigla neka gorenje mašina za veš. Ću skinem deo odatle.
- Sa mašine za veš?
- Ma da. Isti kurac, Nemci, Slovenci! Ružni su i Srbi ih ne vole! Ho ho ho. Malo čekićem ovde, testerom ovde. Hm, dodaj mi taj kamen za kupus. E i njim ovde. Eto. Gotovo. 2000 dinara.
- Je li majstore, kako gotovo kad od freze samo dugmići ostali? Nema ni točkove sve, a ni motor.
- Freza popravljena, ti lopatu u ruke i čisti sneg! To je bre ekološki! Očuvanje životne sredine moj bato! Standard! Jevropa!
Neidentifikovano lice od kojeg je svako uzeo po nesto,iz price se moze zakljuciti da ima vecu ponudu od Amazon-a (amazon.com)
Lik 1: "Od koga si uz'o agregat?"
Lik 2: "Ma od coveka,nego da nastavim..."
