Pridev koji prilikom dovođenja klupski radnici nadenu košarkašu za koga ništa drugo ne mogu da kažu, a novinari to samo preuzmu, jer ni oni nemaju ništa da kažu o njemu. Poseban tip igrača. Nit ima preterano dobar šut, nit je nešto skočan, al eto, sve radi podjednako prosečno, što je za mnoge naše klubove dovoljno. Pošto je igrao po raznim timovima, menjao nekoliko po sezoni, stiče se utisak da je već sto godina tu, da traje i da zato i valja. U ekipu je verovatno uleteo jedva punoletan, bio dobar, davao šest-sedam poena po utakmici, ali je na tom nivou i ostao, u međuvremenu postavši ,,mator konj'' od 25-6, koji popunjava klupu. Iako prilično mlad, on nema bolju perspektivu od toga da menja domaće klubove kao čarape, tražeći ko daje bolje zdravstveno.
Na primer Mile Ilić. Otišao je u NBA kao mladi supertalenat, povredio se, stopirao po Evropi igrajući 2 minuta po meču i vratio se u Srbiju kao iskusan igrač.
Omiljeno pitanje drevnih srpskih zagajbljivača iz Vojvodine. Zaštitni znak debelih Lala koji najviše vole da na tuđ račun jedu i piju. Udica na koju se gazde-somovi uvek hvataju. Naime, sputani strogim kućnim vaspitanjem i hroničnom pobožnošću, alavi Vojvođani su još pre mnogo godina bili primorani da osmisle diskretan tj. indirektan način da pristupe frižideru ciljanog domaćina ali tako da ovaj ne posumnja u njihove čestite, dobrosusedske namere. Tako je nastao izraz iz naslova a srpski domaćin - k'o srpski domaćin: sujeta mu nikada nije dozvoljavala da pred goste iznese išta manje od pečenog praseta, ruske salate, upravo ispečene gibanice i domaće doboš-torte, što je, mora se priznati, prilično išlo na ruku gladnim i žednim bećarima. Ustvari, ko zna - možda i jedni i drugi znaju o čemu se radi al' samo ćute. Tako su, kanda, vaspitani...
- ...Ta, moramo Vas nečim ugostiti, gos'n Sreto...!
- Taman posla, gospodine Vaso. Ja sam i tako samo u prolazu bio...
- Pa, zar ni rakiju...?!
- Hvala, ne smem. Doktor naredio...
- Kafu, slatko...?!
- Uf, uf, uf...Pokušavam da ostavim, dragi moj Vasilije...Uostalom, sad ću ja polako i da krenem...
- Ma, mi Vas nećemo pustiti da idete Vašoj kući dok Vas bar nečim ne poslužimo...!
- Pa, eto...ne znam...Imate l' luka...?
- Ijuu, kakvog luka...! Melanija! Hajd' otrči do kokošinjca pa zakolji dve lepe kokoške - gospodin Sreta i ja ćemo prvo supu jesti pa onda sve redom...
- Samo ako nisu previše masne, gazda Vaso...
Arhaični nazivi za pletene, vunene čarape. Ako izuzmemo Bureka koji je svojevremeno sablažnjavao javnost nošenjem navedenih u kući ''Velikog Brata'', gotovo da ih danas u urbanim sredinama niko ne upotrebljava. Ovi proizvodi domaće hend-mejd radinosti su međutim i dan danas jako popularni u brdsko-planinskim predelima duž granica Srbije, kao i ruralnim naseobinama u unutrašnjosti. U ranijim vremenima bile su neizostavni deo zimske opreme svakog poštenog čoveka koji je radeći od jutra do mraka bio stalno na nogama, te su čarape, budući da su od vune, pogotovu u teškim vremenskim uslovima zagrevale nogu i istovremeno upijale vlagu koju produkuje površinski deo kože stopala, te su na taj način sprečavale nastajanje siromirisa protiv kojeg danas koristimo različite vrste preparata.
Zanemarene unapredjenjem tekstilne industrije postale su odlika prostakluka i seljoberstva među današnjim 'modernim' svetom.
Nemanja se pakuje za Beograd. Ulazi nana u sobu:
- Iju sinko, će da naD-Zebneš, gledaj ovo tanko sve, sine gde ovo nađe da uzmeš (pretura mu po koferu i cokćući nastavlja) pa ja ovim ne bi' ni pod obrisala, babe mi moje!
- Nano, tvoja baba je odavno u večnim lovištima, tako da... Molim te il' mi pomozi il' me pusti da se spakujem...
Nana podiže jednu čarapu, od onih plitkih, letnjica, zagleda je, pa dodaje:
Ovo ni na onu stvar ne možeš da natakneš! Nego da tebi ja dadnem obuvke, pa da se utopliš k'o čovek (zavlači ruku u kecelju, meškolji i izvlači kesu sa 'papkama') eto, nana ti isplela još od kad, al' ti ne dolaziš kući...
-Šta će mi bre to nano, tamo je parno grejanje, a i imam gomilu čarapa, videla si...
- Ono čarape?! Ono nije ni za pod p.... žene da stave kad im curi! Nego nanu salušaj kad ti priča, će da se smrznu noge, a od noge sve strada - i glava i ona stvar, pa posle ''Ne mogu'', pa daboGme da ne možeš kad se nastudiš! (Uvuče mu kesu u kofer i pretrpa
ostalim stvarima) Tako, da nosiš i ne mari ako pocepaš, nana će još da isplete! I devojki će tvojoj nana da isplete... Ajd' pa živ mi bio...(mrmljajući sebi u bradu napušta sobu).
Nemanja zatvara kofer, šta će, naljutiće se nana ako ih nadje posle u sobi.
... Par sati kasnije, stan u Beogradu:
- Joj ljubavi šta ti vučeš sve! (Sofija mu pretura po stvarima)...
- Ma, znaš, moji, uvek me natovare k'o magare!
Mešajući dalje nailazi na 'obuvke'...
- Šta ti je ovo mene ti?! (Razmotava kesu i vadi vunene obuvne rekvizite izvežene ptičicama)... Ahahahahahaha
- Ma nana ugurala, nisam hteo da je uvredim! (slaže postidno-tužnu facu).
- Hahahahaha... Ahahahahaha (zagrli ga i poljubi, pa se odmakne, podigne obrvu i počne): Ahahahaha s kojim se Gedžom ja zabavljam! Hahaha, dođi da te cmokim!
Ko želi da okusi draž ove domaće pojave, trebalo bi da se zaputi na početnu stanicu bilo kog gradskog prevoza. Počinje sa blagim komešanjem među učesnicima, kada ugledaju autobus koji lagano dolazi u početnu poziciju. Kako autobus dolazi bliže, tenzija raste. Najveći stampedisti, tj oni koji prednjače su obično oni kojima bi trebalo da se ustane da bi seli, pošto kada uđu u autobus na nekoj drugoj stanici uzdišu i lagano vas dodiruju delom tela kako biste obratili pažnju na njihove godine i otežano disanje. Oni su najopasniji. Lakat im je omiljeno oružje, kojim nastoje da nanesu teže telesne povrede kako bi se domogli mesta za sedenje i iskreno bi bilo bolje da ipak ostanete na stanici dok ne prođe opasnost i kulturno uđete u autobus.
Ono čime se hvali neko selo, ako nema ništa drugo.
A: Ne rađa nam ni patlidžan ni krompir, sjeverna je strana brda pa nema sunca, neki nam se virus proširio i poubijao sve domaće živuljke, međedi redovno navraćaju i jedu malu đecu... Al što nam je voda 'ladna, nema bolje na svijetu.
Drevna srpska metoda lecenja .
Sin: Baba ujeo me komarac .
Baba: Sace baka da donese komovice da to premazemo , ima odma da nestane .
ili
Deda:(Ulazi u sobu sa burencetom od 5 litara domace rakije) , sace deda da namaze da spadne temperatura
Nakon hiljada godina evolucije, u ruralnim sredinama su ljudi evoluirali do stepena gde mogu suptilno manipulisati neutralnim stranama (geometrima, poštarima i ostalim radnicima javnih preduzeća i uprava) te ih prebaciti da rade u korist domaćeg tima u cilju da izvuku neku korist (koji ar više njive, dvorišta, zabrana i da svojim manipulatorskim sposobnostima zacrtaju nove međe i podele prema vlastitim interesima). Najbolji način prebacivanja u domaći tim je naravno nuđenjem domaće rakije sa ciljem da se subjekt dovede u pripito stanje sklono manipulaciji. Ni u seksualnim ne ide na suvo a kamoli u međuljudskim odnosima, pa zašto ne popiti koju, da ovlaži grlo i razbistri um. Ko prvi devojci njemu devojka, tako da je pobednik onaj koji prvi kulturno, prijateljski i civilizovano priđe i pripitomi subjekta. Definicija važi i za pripitomljavanje ostalih živih ljudskih bića od kojih postoji neka vajda.
1. U Crnoj Gori izraz za slatko mleko.
2. U Južnoj Srbiji ova reč označava kuvanu rakiju.
Gazda (Srbijanac): Radiša šta ćeš da popiješ? Imam pivo, neko domaće vino i rakiju?
Stanar (Crnogorac): Ne mogu ništa, popio sam malo pre litar varenike.
Gazda: (u sebi) Koga sam primio, jebem li ti sunce! Za mesec dana ima da ga nema!
Poslednja utakmica u sezoni gde najveći autsajder dobija prosvetljenje i abnormalnu snagu, pa bez problema može da pobedi i višestrukog šampiona.
Utakmica koja će odrediti sastav elitne lige za sledeću sezonu...
Bačko kukuruzište protiv Beogradskog giganta...
Fantastičnim golom sa 2 metra u 96-om minutu, defanzivac domaće ekipe iznenadio je goste iz prestonice i doneo opstanak svojoj ekipi...
Epidemija koja pogadja Srbiju, a bogami i susedne joj zemlje, svakih par godina. Tacnije, kad god sisata poluplasticna , **** (ime domace zivotinje koja daje mleko su mi cenzurisali) koja se odaziva na ime Ceca, izda novi materijal (nema veze sa gradjevinarstvom). Naime, odmah po tom dogadjaju, na ulicama se pojave ziljavuse koje daju sve od sebe da izgledaju kao gore opisana spodoba. Pocinje opsada kineskih butika, da bi se pronasle krpice, slicne onima koje spodoba nosi u emisijama na Pinku. Roditeljske plate se trose i na sminku, frizere i sve ostalo sto je potrebno, da bi se dostigla sto veca slicnost. Jos ako padnu silikoni, sreci obolelih nema kraja. Srecom ima nade. Ako je verovati nadleznima, nosilac virusa ce uskoro biti izolovan, u za to specijalizovanu instituciju (Zabela, Sremska Mitrovica).
Lik 1: Vidi klinku ala se nabudzila. Lik 2: Ma pusti, pati od cece sindroma.
