Priča toliko tužna da moraš da se rasplačeš kada je slušaš ili pročitaš (ako imaš srca), opisuje nečiji težak i tužan mučenički život.
Na kraju mojeg sela je živela jedna mnogo ružna stidljiva devojka, stalno je razmišljla o tome kako je ružna kao veštica i da će ceo život provesti jadna i sama, bez da oseti pravu ljubav, prvi poljubac i nežnosti, kao svaka normalna devojka.
Mnogi su je klinci gadjali kamenjem, a i nazivali su je prokletinjom i još gorim pogrdnim imenima, jadna tužna devojka nije imala ni drugaricu.
I tako godinama je plakala i proklinjala boga, zatvorena sama u toj maloj oronuloj kućici na kraju sela, prošlo je mnogo vremena od tada, postala je još ružnija starica i još uvek kad prodjem pored njene kuće osetim smrad kake njenih 200 mačaka.
I ako nas je hvala bogu napustla pre neku godinu, kao da još uvek čujem tu jadnu ludu matoru vešticu kako iz svoje jazbine zapomaga noćima:
-Kuraaaac! kuraaac! kuraaaccccc....
Grad piva, imaju Mladost i Dunav... i ... sta ces vise od alkohola i fudbala?
Klupice na letnjoj pozornici u Studenjaku pored Biblioteke i Doma kulture "Studentski grad".
To mu dodje onaj grad u kom se likovi umesto taxijem, voze na zadnjem sedishtu pandurskih kola.
Rečenica umirivanja sebe ili nekog koga još 3 otkucaja srca dele od popizđenja koje tera krv na oči. Uglavnom ne uspe zbog preimućstva besa nad bogobojaznošću.
Lik 1: Polako brate, polako, diši, diši, polako, siguran sam da samo pričaju, to je to, a i on ne zna da ti je ona devojka, slučajno je zakačio rukom, da, to je to, i slučajno ga ona dodiruje oko struka... I slučajno mu je ruka na njenoj sisi... Ma masira je bre 100%, ima grč!
Lik 2: Brate najmiliji, kad me strpaju u ćorku zbog zverskog kanibalističkog ubistva, poseti me po neki put.
Lik 1: Ajde molim te samokontrola, znači molim te, diši i broj do 10, broj do milion, šta bi Isus uradio a? A?!?
Lik 2: Isus bi reko ćaletu da ga svitne munjom po tintari da ne prlja ruke, JEBEM LI MU KRV ŠTROKAVU DA MU JEBEM, SAĆU DA MU NAPRAVIM TRI NOVA ČMARA SOVIM! (Diže pajser i kreće)
Lik 1: Stani, stani, STANI, SAMOKON... (BAM)... Oče naš koji si na nebesima... (KRAŠ, Aaaaaaaaaaaa)... nek se sveti ime tvoje... (TRAS, KRAK)... Nek se slavi slava tvoja... (TINUUU-NINUUU)... Neka bude carstvo tvoje...
To je ono što roditelji imaju kada puste svoju decu u grad.
- Neće on piti, mlad je još.
Za to vreme deca obrću već 6. turu vinjaka i vodke.
Lik koji je došao iz sela u grad. Zakuvao tuču i dobio batine.
Fraza kojom seljaci podbadaju svoje komšije iz drugog sela kada im grad uništi ljetinu!
- Jesi vidio komšo šta uradi krupa juče?
- Ma ovduda od naske kad pogledaš nebo se spustilo na selo.
- Uništi sve šljive, a baš su bile procvjetale.
- Slabo se komšo molite Bogu!
- A vi se k'o molite? Ne pristaj mi na muku!
- Ne znam ja koliko se mi molimo, al' šljive rađaju u zadnjih 5 godina samo tako!
Kad ti Salvador Dali dodje u grad a oni ne postave klimu.
Ovih dana u Nišu.
Odgovor uvrijeđenog Bjelopoljca na opasku da rodni mu grad i nije neka metropola.
Pravilno bi bilo "u Beranama", ali šanse da ćete čuti taj gramatički pravilan oblik su minimalne.
