Drzava koja ce nastati ujedinjenjem Kine i Indije. Po povrsini ce biti drugi, a po broju stanovnika vec sada cine tri sedmine sveta! Narod ove drzave bice Kindijci, Indenzi i Kindezi.
A sve cemo saznati kada budemo ugledali "Made in Chindia" na nekoj casi/patici/majici/lopti/belom luku/telefonu/satu/torbi/jastuku/nozu, ili bilo cemu sto imamo i sto cemo imati...
Novi oblik života, sa sposobnošću da se pretvori u bilo koju hranu koju jedemo, otkriven onog momenta kada je srpski narod, pored sporta i politike, postao stručnjak i za svetlu oblast medicine.
Keva: " Bože, dete, nije valjda da si i danas ručao to što je ostalo od slave, pa te kobasice i kačkavalj, to ti je sve živi holesterol, pa ti valjda treba da znaš, nama stalno zvocaš sa tim. More, ostavi tu rusku kad ti pričam nešto! "
Razlog zbog koga Jova Radovanović,Ognjen Amidžić i ostali obdareni nikad nisu mogli profesionalno da se bave fudbalom.Nažalost.U suprotnom možda ne bi zamajavali narod,jedan jevtinom komikom,a drugi kompletnom svojom pojavom.
Nesto sto pored sarma i rakije asocira najvise na nas narod jer kako kazu "Srbi najbolje psuju". Naravno kada neki stranac dodje u Srbiju prvo ga naucimo psovkama. Ima vise vrsta psovki.
Posotoje:
Nekrofilska psovka: "Mrtvu ti mamu jebem"
Stomatolosko- gastroenteroloskog tipa: "U usta te jebem zvalava"
Poljoprivredna: "Sitno ti zito jebem"
a evo u i jedne hibridne nastale u urbanim sredinama:
"Jebem ti sisu u picku"
Ovaj izraz, poput mnogih koji su naprasno aktivno ušli u srpski jezik i tamo ostavili dubok trag, prost narod uglavnom koristi onako kako mu odgovara i tumači ga na način koji je prikladan za situaciju u kojoj se nalaze. Pored toga što malo ko zna šta on zaista znači (uvek se može improvizovati neki smisao), sam izraz zvuči prilično žestoko, pa sagovornik tako sebi povećava vrednost u očima onoga ko ga sluša i deluje intelektualno nenadjebivo.
Ipak, postoje neka pravila: otuđenost se najčešće vezuje za "PC mladež"; gradacijom, unazad - za ljude bez televizora; za narod koji je prestao da ide na mobe i prela; ljude koji nisu imali tranzistor; one koji nisu imali telefon, kola, konja; oboleli od kuge, lepre i sl.
- Zamisli, Slavka, moj sin mi je juče priznao da je upoznao devojku preko Emesena (to mu je valjda neki prijatelj sa interneta) i da su pre neki dan otišli na kafu..... moj mali hoće da ima devojku, a tek mu je sedamnaest..... ne znam šta da radim.....
- Ćuti, Živka, moja ćera svaki drugi dan ide na kampovanje sa tim nekim ljudima koji bre nisu stvarni uopšte, sve ih je na internetu našla, deca su danas tako otuđena.....
- Jeste, Slavka moja, mi smo ranije umeli da se družimo... sećaš se radnih akcija? To su bila vremena.....
Nesvesno i bez predumišljaja verbalno bocnuti sagovornika u bolno mesto na duši. Podsetiti ga na problem koji mu već duže vremena stoji na grbači. Stati mu na žulj, što bi pros' narod rek'o.
- E, matori, ćemo u Jakovo večeras? Đuska, cirka, pičke, ovo-ono...?
- Žemo, brate, žemo...
- 'Oćemo tvojim kolima, a?
- E, ne staj mi na muku, molim te, znaš kako me ćale iznabad'o prošli put kad sam mu zab'o golfa...
-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Mihajlo? Mihajlo?! MIHAJLO, BRE!
- Spavam, Dobrila, šta 'oćeš...
- Ja se ne zovem Dobrila!
- E, ne staj mi na muku i ćuti tu!
Za naš narod nešto slično zvoncetu za Pavlovljeve pse. Kada u autobus udje bilo kakva individua sa dotičnim modnim detaljem, kroz autobus,tramvaj ili trolejbus prodje talas panike. Narod se spontano sjati oko automata za poništavanje karata (putnici sa kartama) i oko vrata (slepi putnici koji beže napolje). Svaki razgovor zamire i komunicira se isključivo izbezumljenim pogledima. Ako je još rano jutro, neko će dobiti batine.
Nije bitno zanimanje čoveka koji nosi zeleni prsluk, kao što nije bitno ni da li na prsluku piše GSP, gradska čistoća, nike ili xiang min yin. Fluorescento zelena boja u mozgovima prosečnog korisnika javnog prevoza pobudjuje vekovni strah od kazni, sudskih procesa i nestajanja crvenih novčanica iz novčanika.
Subota veče,u autobus ulaze 4 gradjevinca u zelenim prslucima i sa lopatama. Autobus se automatski prazni.
Baba pored mene progovara:
- Oće ovi da nas biju sa lopate ako nemamo kartu?
Maksima koja kaže da svakom treba reći đe mu je mjesto, a naš narod je se beskompromisno drži, u dijelu koji se odnosi na bob.
- Meni je spust najjači.
- I meni. Onaj bob , boba ne valja.
- Šta veliš?
- Bob dvosjed... znaš ono ... opopopopopopopopop.
- Anatemate bilo, oćeš da kažeš da naš pop sjedi na dvije stolice? Pomjeri se s mjesta, sotono!
U Srbiji je za vreme devedesetih predstavljao izraz za svakog ko je rekao nešto javno protiv Miloševića. Inače, u drugim državama se koristi kao naziv za osobu koje je izdala svoj narod zbog novčane nadoknade.
Mira: Slobo, ljudi te nazivaju nesposobnim samo zato što nemaju vodu, struju, grejanje, platu, penziju itd.
Sloba: Tako nešto mogu da kažu samo izdajnici i strani plaćenici!!!
Država u zapadnoj Africi. Narod je pretežno iz plemena Bambari, kao i Burkina Faso i Obala Slonovače. Zanimljivo je to što Mali na bambari-jeziku znači Hippopotamus, tj Nilski konj.
