Haotična situacija koja prevazilazi granice normalnog ponašanja(ako neko u ovoj zemlji još uvek zna šta je to.)
Elem, još jedna kafanska mudrost koja odoleva vremenu, preneta u svakodnevnicu i vrlo pogodna za istu. To ti je brale ono kad lud jebe zbunjenog, kad kum kumu pendreči u klozetu sale u kojoj je svadba, kad Zvezda dovede Betolingara kao pojačanje, kad Ekerem i Oro postanu medijske zvezde, kad u neverici prvo slegneš ramenima, pa se polako uhvatiš za glavu, i skontaš da ti ništa nije jasno. A izlaza nema...
Narodna izreka koja ističe različitu važnost određenih poslva, a samim tim i uvećava značaj ljudi koji obavljaju bitnije poslove.
Veruje se da je nastala za vreme Drugog svetskog rata i da je inspirisana različitom važnošću poslova koje obavljaju glavni i pomoćni nišandžija mitraljeza MG 42, popularnog "šarca". Dok glavni nišandžija obavlja najbitniji deo posla i "kosi" neprijatelje rafalnom paljbom, pomoćni nišandžija donoosi vodu kojom se hladi pregrejana cev pomenutog oružja.
Nasuprot logici, nije pitanje; sintagma predstavlja relativizovanje standardnih činjenica realnog sveta, za potrebe šale, smeha, komike i pomalo sujete.
- Danas nam je srećan dan, srećan dan, srećan dan Duksi slavi rođendan, rođendan, rođendan! - Ehe he, lepo si mi to otpevao... hvala, brate! - Nije ti lako, brate, trojka ti kolo vodi, sa punih trideset kucaš na vrata staračkog doma... - Somino, mlađi si od mene dva meseca i desetak dana... - He he, sine, ja sam kol'ko juče imao dvadeset, a ti kol'ko sutra imaš četrdeset... nije to isto, nije... - Kenjaj ti samo...
Kad se neko mnogo pravi lud,izbegava istinu,neće da prizna očigledne stvari,negira istinu,poziva se na senilnost,protok vremena,kao davno je bilo...itd. Za njega se kaže da se pravi lud ko Artuković na sudu.
Andrija Artuković,ministar unutrašnjih poslova NDH (Neovisna Država Hrvatska). Osnivač fabrike smrti zvane logor Jasenovac. Osuđeni ratni zločinac.Smrtna kazna nije izvršena jer mu je uspostavljena dijagnoza starčke demencije.Odnosno ničega se nije sećao. Pa otud i izraz koji je zaživeo u narodu: -Ne sećaš se ničega ko Artuković na sudu. Ima još jedna "anegdota" iz tog vremena,odnosi se na onaj deo kad Artukovića tada bolesnog na nosilima iznose iz aviona. Pitanje:-Zašto se Artuković pridigao,kad su ga iznosili? Odgovor:-Da vidi jel pretako ko od Srba,ispod ustaške kame.
Prva rečenicva koju izgovara baba kad zove nekog. Nakon toga ide ili oduševljenje što je ta osoba na vezi, ili usled negativnog odgovora, ide pitanje ko je potreban. Sam razgovor je jačine oko 100dB, malo zato što baba slabo čuje, pa misli da i onaj drugi tamo ne čuje, malo što je daleko to, pa ako šapuće, neće da ode glas do tamo.
-Alo, ko je to? -Živka mi treba! -Ti si Živka? Kako si? Aha, aha, aha, pa jeeeeste, i kod mene! -A muči me noga još... Alo! jel si tu! Muči me noga kažem!
više puta ( iznad puta - put, džada, ulica, asfalt, makadam)
Prso s mozgom, neartikulisan, diskoordiniran, neko ko nije kadar stići i uteći i na strašnom mestu postojati, bio je, ali više nije.
- Gde si Đole generacijo, šta ima, jel još radiš u vip-u, jesi li šta napredovao, šta si to zapustio bradu? - Ne. Ja nisam sklon povinovanju, nikada nisam ni bio. Fatalna je greška moja i onaj faks, perspektiva usmerena materijalizmom, uspesima prihvaćenim od strane ovog nakaradnog izvrnuto vrednosnog društva, i dalje mi nije jasno šta me je vuklo u smeru besmisla reke kojom plove mase mladih racionalnih individua, ne, ja sam rekao ne. - Dobro Đole, nije da nisi u pravu, ali biće da si vrisno ko Ajša više puta...
Kaze se za nekog ko vise nije dete, a preteruje u nasladjivanju kao da jeste.
-De je bre onaj Mare, ne vidjam ga nesto!? -Ma, od kako se zaljubio, nestao covek, ni ja ga ne vidjam... -Je'l jos s onom...? Kako se bese zove, da'l Jagoda, Visnja...? -Blizu si, hehe... Tresnja... E bas s njom! -Aaa, pa sad je meni jasno!
