Vapaj amaterskih fudbalera.
Oni se ljudi mahom skupe samo na dan utakmice. Jedan dođe direktno iz njive, drugi ruč'o pasulja pre utakmice, treći doš'o iz treće smene, pola tima zaginulo sinoć u kafani, onaj mali se zaljubio pa ga boli uvo za utakmicu... Igraju ljudi za svoju dušu, prvenstveno zbog drugarstva, sigurno da znaju bolje ne bi bili tu al', eto, vole... I onda kad zaškripi u igri iz publike od kojekakvih fudbalskih stručnjaka, koji su još pod utiskom sinoćne igre Barselone, čuju razna dobacivanje, prebacivanja, podbadanja... Oni su ubeđeni da je lako to što izvode Ćavi i družina, štaviše oni su nekad to isto radili na časovima fizičkog.
„baciti uvo“
Tačno ta rečBaciti uvo2 definicije →
GLAVNO JELO
Slonovo uvo- Bečka šnicla koja je toliko istanjena udaranjem da je zahvatila ogromnu površinu (pola tanjira) i da neodoljivo podseća na gore navedeno uvo. Smatra se delikatesom i premijom u menzi!
Bečka Suprise - jedna od varijanti slonovog uveta. Stoji preklopljena u tanjiru i neiskusni student bi pomislio da se radi o običnoj bečkoj. Međutim kada "otvorite" bečku suprise najčešće dobijate šniclu koja je i veća od uveta. Takođe poznata kao specijalitet kuće.
PASULJ- nema drugo ime jer je to jednostavno pasulj ili suljpa. Toliko je hranljiiv i "masan" da ste posle ovog obroka mirni do sutra u 2. Nakon unošenja u utrobu i početka varenja zahvata dva do tri kubika više nego što je njegova prvobitna zapremina, dok u kombinaciji sa kupus salatom čini da Černobil izgleda kao omanji požar. Takodje premija.
Svaštara- pomešano sve i svašta, od krompira, graška, pirinča pa sve do paprike i paradajza. Sumnja se da nastaje posebnim tretmanom svih onih ostataka koji ostanu tokom sedmice.
DEZERT
Crna smrt, BLACK MAMBA, Šećerko- ovo su sinonimi za crni čokoladni duguljasti kolač. Posle ovog kolača Euro krem vam ima ukus kao margarin. Toliko je visoka koncentracija šećera da se stiče utisak da ide pravo u krvotok. Nivo sitosti nakon njega meri se sa nivoom sitosti na tuđoj slavi i li svadbi.
Sveti GRAL menze- jedna jedina, neprejebiva, njeno visočanstvo - KONDIVA! Veo misterije koji prati ovu poslasticu daje joj posebno mesto u srcima studenata. Naime, niko ne zna gde ima da se kupi navedeni slatkiš, ni kako to da niko pre fakulteta nije čuo za nju. Kažu da je prave dobre vile ispod Tašmajdanskog parka, i da se mleko za njen fil muze od nerođenih krava! Sve što mi znamo je da se zove: KONDIVA!
Sleng za matorog, iskusnog vojnika.
A: Remac, brate, ajde na vops..
B: Nisam ja običan remac, ja sam stara kajla, i mojne tako više da me zoveš, da ti ne bih bacio ikru...
Žensko koje pije krišom radi očuvanja svog imidža fine djevojke.
Špajzara je djevojka koja npr. na koncertu međ' svijetom sjedi na tribinama prekrštenih nogica, pije koka kolu i njiše se lagano. A onda sutradan u mraku parkića sa ortacima pije vinjak k'o nezdrava nakon čega baci peglu iza klupe i na sve četiri se vrati kući, obavezno neosvijetljenim uličicama.
Špajzara subotom s drugaricama u klubu pije sokić od borovnice lagano njišući se uz hitove Gete i njemu sličnih, nevino se smiješeći momčićima tražeći podobnog ženika, dok u nedelju sa istim tim drugaricama zatvorena u stan popije litru rakije i ispeglira cijeli, u roza okrečen, zid svoje djevojačke sobice.
- Joj al' me boli glava, sinoć sam sasula litru rakijetine u sebe, neću biti dobro 5 dana.
- E ovako, popiješ dva Aspirina C i čašu rasola, znam da je gadno, al' vjeruj mi oporavićeš se u roku od 15 minuta.
- Od kud ti to znaš? Ja sam mislila da ti ne piješ, samo sokići, ovo ono.
- Ma ne pijem, ovaj, ne, ne pijem, to sam na netu jednom pročitala... ja ne znam ni kako miriše alkohol.
- Ma ne znaš, da, jadna... Špajzaro!
Celavi ljudi koji glume neko LUDILO
Boli njih uvo zive ko majmuni!
Babe, a i ostali koji se brinu oko toga kako je nemoralno bacati hljeb uvijek nam govore: "Prvo pojedite ovaj hljeb od juče, da se ne baci, pa onda jedite ovaj današnji!" E ja im sad kažem da su potpuno u krivu! Ako budemo danas jeli hljeb od juče, onda će današnji ostati nepojeden, pa ćemo ga morati jesti sutra, kada će on postati - jučerašnji. I ako se te filozofije budemo držali, stalno ćemo jesti jučerašnji hljeb. Zato ako u kući ima današnjeg hljeba, jedite ga danas, dok je još svjež, a višak hljeba, bio od juče ili od danas će se ioanko jednom baciti. Ako vam je problem što morate bacati hljeb - nahranite njime golubove ili ga okačite u posebnoj kesi pored kontejnera, pa će ga neko možda iskoristiti.
Čest uzvik iz mase u ekstazi stvorenoj za vreme ubitačnog soloa, na tezgama narodne muzike. Za razliku od zapadne tradicije, gde recimo pre nego sto džez-muzičari počnu solo neko iz benda kaže "Take it away, Bob", za uzvik "ožeži" se obično čeka barem dva takta, da solista (na harmonici, trubi, klarinetu ili mini-moog-u), krene sa par osećajnijih, sporijih fraza, posle kojih mu neko vikne "Ožeži"! i nastupa lommljenje čaša, dizanje ruku u vazduh i zbliž na masovnom, tantričkom nivou. Kada se solista baci u neke brže, virtuoznije deonice, zna da se začuje i "opleti" i "sitno, sitno"!
(Na ispraćaju u vojsku u Šumadiji, noć već poodmakla, ceo šator igra kolo, ćale od ispraćanog već poručio svoju omiljenu pesmu od muzikanata, klarinetista počinje solo, nabija mu klarinet u uvo)...
-Ijaaaao! O-žeži! Op-op-op-op-op! Malo levo, malo desno! Sitno-sitno! Zvižd-zvižd-zvižd-zvižd-zviiiiižd!!!
To je to!
Znak da ćeš jebati, srećno junače, iskoristi svoju šansu.
Boli te uvo hoće li sutradan, to pitanje dobiti drugačiju poentu.
Pokupio si neku ribu u gradu i sad se pitaš hoće li ti dati, previše ti liči na kaluđericu, dovodiš se u nedoumicu. "Bacaš" joj priču, izvodiš je napolje i nudiš da negde odete da iskulirate jer je grad smorio. Očekuješ od nje odgovor u fazonu "Joj, pa ne znam, kasno je a ja moram da idem sutra na predavanja ili ostala mi bolesna baka kući pa moram da je pazim" ali dešava se ono suprotno, ono divlje, brutalno. Sa pitanjem ti daje odgovor. Pa gde to ima? Ostalo je sve na tebi, kako ćeš se pokazati, srećno!
-Hoćeš možda da prošetamo? Čisto da iskuliramo. Možemo i negde da sednemo i da pričamo.
-Pa može, gde bi mogli?
-Pa evo možemo ovde u parku ima lepa klupica.
-Ajoj, pa neko će nas videti i čuti, da li si normalan?
-Pa kakve veze im... aaaaaa :skontao je: pa sad se setih, ima mi drugar prazan stan, zvučna izolacija u zidovima, niko nas neće čuti. Sad ću da uzmem ključeve.
-Hehe
Posebna kategorija osoba sa visokim pragom tolerancije. No za razliku od drugih sličnih, oni ne čekaju da eksplodiraju u jednom trenutku. Ne. Umesto toga, svaki problem će rešiti krišom i pravovremeno, a na opšte zaprepašćenje svih zainteresovanih strana.
Problem sa takvim osobama je što mogu da deluju asocijalno. A onda se zapravo ispostavi da ne samo da poznaju dosta ljudi, već poznaju i dosta pravih i opasnih ljudi, koje mogu u po` dana i po` noći da pitaju za uslugu i to će im biti ispunjeno.
Jer zašto baciti atomsku bombu i pobiti 100 000 ljudi zbog 10 budala, kad može da se uputi tim savršeno obučenih specijalaca koji će bez da im fali dlaka na glavi pobiti tih 10 skotova?
10 godina mature
Mika: E, evo Laze! Sećaš se kako su ga svi zajebavali, a nas dvojica branili... Gde si, Zjola, tebreks, nijednom da se čujemo za ovih 10 godina!
Laza: E, gde si matori :cmok::cmok::cmok
Pera: Gde si, Lazo! :cmok::cmok::cmok:
(minut kasnije)
Pera: Nego, pričaj, šta bi za onu šljaku što si tražio...
Mika: Mrka kapa, tebra.
Pera: Što?
Mika: Pa ništa, dođem na razgovor posle mesec dana probnog rada i šef kaže da nije zadovoljan. Ja kažem: "Izvinite, ali zašto? Uvek sam bio redovan, ispunjavao sam sve zadate aktivnosti. Moj CV je, bez da budem pretenciozan, besprekoran,..." I tako dalje. A on meni kaže: "Mladiću, sve ja to razumem, ali život je tek pred Vama.".
Ja ga gledam i kažem: "Čekajte. Jedini ko mi je konkurent za ovo mesto je koleginica Elena, a ona je mlađa od mene. Zar nije život i pred njom?", a on će: "U prethodnom slučaju sam govorio o meni", a onda `ladno: "Ja imam 63 godine, moj biološki sat je pri kraju. Gospođica Elena to i te kako razume, njoh, njoh, njoh!". I tako se završi.
Pera: Da ne poveruješ! A još privatno preduzeće, rekao bi čovek da traže najkvalitetnije ljude...
Mika: Ma ja kontao da im šaljem inspekciju, ali džabe, nemam dokaze, nemam svedoke...
Laza: Čekaj. Kakav je to posao i kako se zove to preduzeće?
Pera: "Magleks komeršal", trebalo je baš da radim u komercijali.
Laza: A znam, gazda je Motokultivadin Milović. Samo sekund... (vadi mobilni i telefonira) "Halo, Moco! E, prijatelju, imam jednu molbu za tebe! Vidiš jedan moj drug iz srednje škole je bio probno tamo kod vas... E, tačno, neka komercijala... Zove se Mika... E, neki vaš šef tamo ga je oterao i doveo neku curu jer mu ga je blajzala redovno... Da... Pa može biti da je taj... Ma znam, verujem ja da si ti ozbiljan čovek, ali ovaj je malo ispao sisa... Može li to nekako da se reši?... E, aj, hvala ti, mnogo mi znači, tom čoveku sam dužan dosta... Pozdrav!"
(dramska pauza)
Pera: A, kako sve sad ovo?
Laza: Pa prvo, za vas dvojicu bih sve učinio. Drugo, tog Motokultivadina znam sa neke slave, moj ćale i on su nešto radili neki posao zajedno, pa eto...
Mika: Brate, znači, nemam reči...
Laza: Da, i čisto da znaš, taj šef će sutra dobiti nogu u dupe... Zajedno s tom Elenom.
Šipka kojom majstor mehaničar dovodi u red blentavog pomoćnika. Postoje i nuspojave kao što je otvaranje bolovanja i podnošenje krivične prijave.
E da služi i za nešto na autu, ali koga boli uvo za to.
