Čini mi se da je ovo kraća ili manje poznata verzija one stare narodne: "Šta li misliš, čemu li se nadaš?" Uglavnom je izgovaraju rezignirani roditelji, kad popizde od detetove nesposobnosti ili neke druge vrste neznanja. Cilj je da sjebe mlađanog studenta koji je okinuo prvi ispit ili ćerku koja je prvi put došla kući mortus pijana. Kao i u raznim drugim životnim situacijama. Tek, poenta je, svejedno, ista!
Student: Alo, ćale. E pala sam. Tata: 'De si bre pala? Što ne gledaš 'de ideš? Student: Ma ne bre to. Ispit sam okinula! Ova kretenka od profesorke se zakačila baš za mene. Tata: Pa drugi put padaš taj grčki! Dokle više u tri lepe materine?! Student: Pa, ćale, kad mi nisi dao da uzmem engleski ko čo'ek! Tata: Puj! Engleski! Moja ćerka da uči zapadnjačku propagandu od jezika. To samo dok si morala! Neću da mi ideš po kući i da mi pričaš: "pliz", "sori"! U ostalom zar ne znaš da je tvoj deda Ilija bio solunac. S fronta se vratio slep, al je grčki naučio bolje nego Grci sami! Student: Pa, bre, tata, i ova se zakačila za mene. Ispitivala me triput duže nego sve ostale! Tata: Eeeeeeee, moja ti! Kažem ti, bolje od Grka znao deda Ilija grčki! A ti tako! Pa, prevrće se u grobu, sunce li ti žarko! Sad kad ti se završi ovaj ispitni rok, sve ću ovaj ram od spomenice o tebe da polomim! Student: Ali, tata, bre! Tata: Eeeeeeee, moja ti! Pa sestra ti magistar postala, a ti ne mo'š taj jedan ispit da položiš! Mater mu, sve si me razočarala. Student: Master, tata, master. Nema više magistar! Tata: Pu i to! Sve to zapadna propaganda! Kak'a Bolonja, treba vama studentima po 25 vaspitni', pa da učite! (nakon ovoga student čuje samo: tutututututututu)
Elegantan odgovor na nezgodno pitanje učenika u vezi nekog zadatka,primera iz života,ili jednostavno neke situacije povezane s matematikom na koju učitelj/nastavnik/profesor ne zna odgovor.
U osnovnoj moguće je da kada vam učitelj/nastavnik ovo kaže da je u pitanju stvar koju ne želi ili nema vremena da objašnjava,ali evo primera koji sam ja igrom slučaja našao dok sam bio mali , a dobio odgovor da je to - Viša matematika - i da se to uči na fakultetu. - Učiteljice , našao sam dokaz da je 2+2 u stvari 5, našao sam među tatinim papirima! - Šta lupaš Davide , dolazi ovamo i ne pričaj gluposti. Daj da vidim(uzima papir i čita) Zadatak : 2+2=5. Uzmimo da dopustimo da je 2+2 četiri , pa je 4 = a , a 5 = b. Takođe ćemo uzeti da je 5-4=b-a=1, tj 1=c. Tako da je prva jednačina : c=5-4=b-a . Proširimo jednačinu sa (b-a) sa obe strane i dobijamo : c(b-a)= b-a (b-a) , a time se ne menja vrednost jednačine . Odatle sledi cb-ca= (b-a) na kvadrat ( u daljem tekstu (^2)= kvadrat tj na drugi stepen) .Rešavanjem ovoga , otvaranjem zagrade i primenjivanjem formule za kvadrat razlike dobija se: ab - ac - a(^2) = b(^2) - bc - ab . A daljim grupisanjem : a (b - c - a) = b (b - c - a) , tj a=b , odnosno 4=5.
Uzima žena , ceo čas nešto razmišlja, nije ni sama sigurna , ja pojma imao nisam tad ni šta je razlika kvadrata , niti bilo šta slično , ali sam znalački gledao kao mali štreber koji to sve razume,a ona uplašena da će izgubiti autoritet kaže : To si od tate uzeo , to ti je sa fakulteta, ne mogu ti sad to objašnjavati, to je viša matematika.. Naravno u pitanju je matematička varka,ali ona to nije znala. Setio sam se tokom jednog od slavnih časova oscilacija i talasa, profesorice dr.Agneš ( Silne ) Kapor, gde je primenjen ovaj izraz "viša matematika " samo što u ovom slučaju, taj izraz je upotrebljen pravilno.
Trenutak koji traje barem godinu dana pred izbore, i u kome sve staje, osim priče i prepucavanja koji su pošteni a koji lopovi. Eh da, tu su i predizborna obećanja, obogaćena optimizmom koji nema pokriće, osim kod stranačkih poslušnika (pa valjda samo jedan dio njih i može očekivati uhljebljenje u nekoj državnoj ustanovi i primati platu koju će mu plaćati onaj veći dio građana i seljaka, putem poreza, PDV-a, i ostalih dažbina i nameta)...
Stan... U njemu porodica od 4 člana. Otac 58 godina, firma u stečaju, radi na crno na gradilištu kada je sezona. Majka 55 godina, firma u stečaju, čuva po kućama starije osobe. Sin 27 godina, nema posao, igra kladionicu. Ćerka 23 godine, studira (obnavlja) 2. godina prava. Televizor, na njemu vijesti: Predsjednik T..ić odgovara na optužbe opozicije da ne radi u interesu zemlje stavom da je interes Srbije EU, i da ako njega ne izaberu opet, nema ništa ni od Srbije ni od blagostanja. Opozicija na to odgovara da se treba okrenuti majci Rusiji i da je Zapadna Evropa najveće zlo! Treći, 'liberalniji' zalažu se za gej paradu, i tvrde da su im prava ugrožena, ako homo, lezbo, trans i bi ne izađu na ulicu... Otac: - E majke vam ga spalim kada ćete vi meni povezati onih 10 godina staža pa da idem ko čo'ek u penziju!? Majka: - Bolje se ti snađi da zaradiš za struju, nego što gledaš njih, lako je njima! Sin: Ćale, daj neki dinar da odigram kladžu, imam dve dojave iz 2 u 1! Ćerka: Ćale, daj mi 10 evra da uplatim Krivično, ovaj put polažem sto posto! Otac (televizoru): E ku*ac bi se vi moj snašli da vam moja familija na vrat legne, 100 programa ni kampanja vam ne bi pomoglo dok vam džepove ne bi izvrnuli!
- Slađo, ćero, donesi za mene i mog kolegu onu gazda Žaretovu domaću, to mi je poslovni partner, stranac, angažovao sam ga da mi osmisli neko dobro ime i kampanju za robu, oću da izađem na evropsko tržište, znaš, to se sad zove brendiranje. Sve smo dogovorili, samo još da dogovorimo cenu, pa moram da ga odobrovoljim... Vel, maj dir frend, nau ju vil traj aur domestik plam brendi! - Ou jes, aj hrd lot of impresiv storis abaut it. Čirs.. (Fju aurs lejter) - Hau did ju sej (hik), vot iz nejm of dis divajn nektar? - Izuvača- I-zu-va-ča! - Isuvaca?! Vel, grejt nejm for grejt prodakt. Dis iz ril egzempl of gud brendi, aj min gud brend. Gud brend for gud brendi, hehe, gud brending, heh, ju anderstend - brending, hahaha. Čirs...šiveli...Ai lav Serbija...pička mater.... - Pička tebi mater, stoko pijana, jesi li se brendirao konačno, jebo li te ćaćin ćaća... Dal je moguće da može čovek tol`ko da popije? Odraće me gazda Žare za ovolku rakiju, ceni je kao da je od tartufa pravi... sad možeš i za džabe da mi radiš posao, opet ću da budem u gubitku. Bolje da sam našao nekog Rusa, oni bi mi sve odradili za špiritus ili neku baltikušu.
Veliki Romulanski heroj poznat u favelama i pod nadimkom Žumance. Postao je čuven međ njima zato što ih je prvi podstakao da se sele u Obećane zemlje - Boljevce, Ovču i Zemun Polje.
Rođen je obeležen belim tenom i žutom kosom koja je kod Romulanaca poznata kao boja sreće, pa su zbog toga svi voleli malog Džilasa koji je vredno radio, vukao gajbice sa Markom Miloševićem, skupljao kartone, pa dobro, ukrao je i koji šaht, al mora od nečeg da se živi i malo po malo stvorio je imperiju.
Tada je upoznao velikog zaštitnika ljuckih prava i ljubitelja krava i teladi Borisa Tadića koji ga je uveo u DS, postavio za gradonačelnika i dopustio mu da najzad ostvari san svih Romulanaca. U svemu tome je pomogao i njihov veliki prijatelj Miroslav Mišković, koji je na mestu njihovog stradanja napravio ogroman kompleks spomenika zvani Belvil,
Sada Džilas radi na drugim projektima pomoći svom narodu, a najveći od svih je nova Parada Romulanaca, za koju ovaj put pokušava da se izbori da traje nedelju dana i da se nazove Festival Romulanaca. Sa njim rame uz rame rade njegovi drugari Šapić i Šaper koji možda nisu Romulanci, ali u njima kuca humano srce koje živi za taj nomadski narod.
Miroslav Mišković: Moramo nešto duradimo. Stanovi se ne prodaju. Zvrje prazni, moraću i kvadrat da spustim na dva soma. Neće niko da živi preko puta Ganjana. Boris Tadić: Ništa ne brini Miško. Saćemo da zovemo našeg glavnog operativca za takve stvari. Nji'ov je i mnogo ga vole. Ivice. Ivice! Iviceeee! Ivica Dačić: Šta je bre? Boris Tadić: Ostavi se tog jagnjeta i zovi Đilasa. Odmah! Ivica Dačić: Evo bre šefe....njamf...njumpf....cvcccc......nula, šes, tri, dva, dva, dva, tri, dva, jedan. Evo zvoni šefe. Žućko! Pa de si bre Žućko. Šta se radi? Džilas: Evo ništa Ivice. Kupio voštane bojice pa crtam sa Šapićem most. Kako je sladak ovako kada se udubi, a glup k'o tocilo pa nikako da ga nacrta kako treba. Hoćemo jedan takav da uradimo pa da spojimo Zemun i Novi Beograd. Ivica Dačić: Ali nema reke između, koji će vam tu most? Džilas: Ma napravićemo mi reku. Mrka zna kako se to radi. Pravili ste vas dvojica reke devedeseih, nego šta ti treba? Ivica Dačić: Evo 'oće te Flekica nešto. Sačekaj. Boris Tadić: Đilas! Džilas: Reci gazda. Boris Tadić: Moramo da pomognemo Mišku nešto. Slabo se prodaju stanovi jer oni tvoji Romulanci žive pored Belvila pa niko neće da kupi stan. Džilas: Hm....neće to biti lako. U našem narodu vlada viševekovno pravilo gde zabodeš karton tvoja je zemlja. Boris Tadić: Ne zanima me. To mora da se zavši. Ti završi selidbu, a ja ću sada da pregovaram sa Miškom oko šuški. Džilas: Možda i može da se zavši. Trebaće nam Enver. Sećaš se Envera? Što smo ga poturili da najebe oko Parade Romulanaca. Boris Tadić: Ne znam ja ništa oko toga. Ništa. Razumeš! Završi to. Džilas: Hoću. Napraviću Rat Favela. Enver i vođa favele kod Belvila Halid će zaratiti i Enver će sravniti Halidovu favelu sa zemljom. Tada će Šapić da bane kamionima i odselićemo ih u Ovču. Šaper će tamo pripremiti kontejnere. Trebaće nam Ivicini samo da asistiraju. Boris Tadić: To ću ja da vidim sa Debelim čim se otrezni. Naravno sve ćemo odraditi po standardima EU. Džilas: Svakako. Šaper ća da odradi i medijski sve da izgleda krajnje liberalno. Boris Tadić: Odlčno. Moram da idem. Idem u Petrovčić da mazim neku kravu. Saće izbori. Džilas: Ma kakvi izbori. Toma je protivnik hehehehe... Boris Tadić: Hehehehe.....jeste, ali i tu formu dispoštujemo. Ćao.
Svako od nas ponekad zapadne u životne dileme. Uglavnom ljudi biraju onu opciju koja je dobra za njih. A šta učiniti ako ta "dobra" nije dobra za tebe?
Dakle 'vako:
Ako od dva zla (žene) moraš da odabereš jednu, uvek biraj onu manju po gabaritu i težini. Nikad se ne zna. Može biti neki manijak, pa te prebiti i silovati danima, mesecima, ili čak godinama. Ako je manja i lakša, veće su šanse da ćeš je savladati.
Ako moraš da biraš između eurokrema i nutele, uvek biraj eurokrem. Razlozi su prosti. Eurokrem je jeftiniji, a nutela je vrhunsko uživanje za čula, a samim tim Sotonino delo. Dakle, eurokrem.
Ako kupuješ telefon, uvek uzmi onaj veći i jeftiniji. Jer ako te napadne pajdoman u krizi, neće ti biti žao da mu razbiješ glavu tvojim "cigla" telefonom. Em što telefonu neće biti ništa, em će ti trajati duže. A i otporni su na sve vrste nepogoda. Ovi novi su goli kurac.
Ako biraš između faksa i kopanja kanala uzmi kopanje kanala. Jest' da ćeš imati sjebanu kičmu, al' makar ćeš imati kintu da platiš doktore. A ako odeš na faks, i poludiš, nećeš imati kintu za psihijatra i one pomoćne tetkice. I ostaćeš matorcima na grbači zauvek.
Ako si u frci, i ne možeš da se odlučiš između palice i pendreka, uvek uzmi palicu. Tuče isto k'o i pendrek, a posle možeš sa njom i bejzbol da igraš.
Ako biraš između proslave rođendana i eskurzije, uvek uzmi eskurziju. Bolje biti pijan, nego star.
Ako učiš nešto online, a ružna ortakinja te zove napolje, idi napolje. Jebeš učenje, uči jebanje. Da se lepo ispraksiraš, pa kasnije da praviš klince. A na kompjuteru bi sjeb'o oči. A što se učenja tiče, ma ionako ćeš kopati kanale.
Preludijum za potvrdu katastrofe. Riječi kojim započinjemo pitanje, koje je opet u većini slučajeva retoričke prirode a za cilj ima da sagovorniku stavi do znanja kako su stvari otišle u kurac više nego što smo isprva očekivali.
13. jul 2849. godine; dan državnosti Crne Gore
A: Đe sam ja ovo? B: Dobro jutro, poštovani gospodine Petre drugi Petroviću Njegoše! Uz pomoć savremene tehnologije uspjeli smo Vas oživjeti i tako vam omogućiti da još jednom vidite rođenim očima svu ljepotu Crne Gore. Da li Vam se možda vrti u glavi? To su česte poslj... A: Momak, donesi mi čašu vode i batali priču da te zamolim, prskava mi glava a da ti pravo rečem i kurac. B: Oprostite gospodine ali ne možemo tako razgovarati. Vi možda jeste jako uman čovjek ali prošlo je više od milenijuma od kada ste bili autoritet u ovoj državi, mada istinu govoreći, pomenuta više ne postoji... bar ne u tom obliku, pa bih Vas molio da se suzdr... A: Kako ne postoji, strelica te fištila?! B: Pa sad je sve ovo dio Solarne republike, nego da Vas ne zamaram sa tim. Čašu vode ste tražili, je l' tako? A: Uh, dobro je onda, ja rekoh Turci stigli do Cetinja... E, e, čašu vode, bra'o ti ga, i kaci već tu, donesi mi da nešto založim. Svega mi gladan sam ka' vuk. B: Pa ima neke meze tu koju smo pripremili u čast Vašeg vaskrsnuća. Onako, baš tradicionalni specijaliteti... Evo sad će neko od ove omladine da donese... Mali, daj taj tanjir vamo! Gospodin Njegoš je gladan. A: Aj mali, brže to malo. No viđi ovo, kako mi se manastir drži? Vodi li računa ko o tome više? B: Pa manastir je sad pod zaštitom kulturološkog saveza ujedinjenih galaksija našeg univerzuma, tako da je sve u najboljem redu. A: A ne znam ti ja to van Crne Gore mnogo. U Srbiju i Bosnu znam đe ima roštilj dobar i u Italiju, malo onamo po Veneciji da se snađem. B: Ovaj, Venecija je pod vodom odavno. Prošlo je više od 700 godina od tada. A: A šteta stvarno. Da vidiš kakve su ženske tamo bile. No njihovi momci nikakvi pa kad viđu sa strane da je neki oće da ga pojašu. Jednu jebeš druga ti puši. Da nijesam rođenim očima viđeo ne bi vjerova što su mi pričali... a vala nije da sam samo gleda hehe... B: Da, da, svakako... Nego, evo stiglo meze da se malo poslužite. A: Uzeću malo ovoga pršuta ođe... je l' ovo njeguški? B: Jeste gospodine. Slobodno se Vi poslužite, nemate šta da se ustručavate. A: Ček da izvadim i ovog sira na tanjir malo. Ovo pljevaljski a? Kako ste ga tanko isjekli zlo vam u dom. B: Ovaj, nije to pljevaljski sir... Da smo znali da volite nabav... A: Aooo, što je ovo mrčo?! A makse đaole, jad te naša. Kidam sa ova dva zuba kroz pršut ka nožem a masnoće niđe, pogledaj. Ko je ovo sušio, reči mi, jer ću ga išćerat iz Njeguša, neće mu se trag nać' u Crnu Goru. Ovo govno živo jebemu oca... B: Ovaj, gospodine, pršut se više ne suši. Znate, sada se sve to obavlja u visoko-specijalizovanim fabrikama za obradu suhomesnatih proizvoda. A: O čemu ti momak? Daj ne prdi časti ti... zna se kako se pršut suši čo'če... Jebemu oca, treba sam tačno zapisat u gorski vijenac da ne zaboravi ona stoka. B: Pa znate, način na koji se to nekad radilo je krajnje nehigijenski i neprihvatljiv u današnje vrijeme. Štaviše, prema ustavu 42. distrikta solarne republike, osuđuje se kao varvarski čin i onaj koji ga sprovodi može biti osuđen i na kaznu od 260 godina zatvaranja u vakumsku kapsulu. A: Kako nehigijenski druže? Viđi mene što sam ga cio život jeo, fali li mi što? B: Pa znate, rđa sa veriga koje ste koristili još u doba prije osnivanja solarne republike je odlična podloga za razvoj mnogih bakterija iz roda tet-6610b, da ne pričam u kakvim nehigijenskim usl... A: Makse časti ti, sve prdnjava do prdnjave. Što'no vikaše moja baba, rđavom kurcu i dlaka smeta. B: Ovaj, gospodine... Nemojte reći da sam Vam ovo ja rekao ali žene danas to briju, znate? A: Molim?! Reči mi samo da i čarape pletu od toga i ubiću se, majka me prepoznat neće! B: Pa ne ali izvjesna vlakna iz istih se koriste pri pravljenju konca za zube koji kor... Gospodine njegoš! Neee! Zovite doktora, brzo!
Odvaljivač svakojakih gluposti; štono kažu - brz na jeziku. U svom opusu ima pozamašnu kolekciju viceva, pošalica, ali i psovki koje u maniru Ramba ispaljuje na sagovornike pre nego li promisli da li je to u datom trenutku nepodobno. Kao i svaki nizač epiteta, ne prestaje dok ne prekardaši pa ga neko ne ispečatira.
Dilan: Gručo, pa što ne kažeš da imamo klijenta. Klijentkinju tačnije... :merka uplašenu žensku: Klijentkinja: Ja, ovaj... Gručo: Znam šefe, al' meni je u opisu posla da ti dobacim pištolj kad okolnosti to nalažu, a s obzirom da nismo imali takvu vrstu posla nedeljama, dajem sebi za shodno da proćaskam sa ovom lepotinjom... Dilan: Hoćeš li ućutati više? Elem, gde smo stali? Ja sam Dilan, ne obraćajte pažnju na ovu budal... Gručo: Kad smo kod budala, kako zovete budalu koja u ruci drži mitraljez? Gospodine! :Povlači dim iz tompusa: Dilan: Gručo, a da odeš da nam skuvaš čaj malo, a? Uđite, raskomotite se... O čemu je reč? Klijentkinja: Pa znate, imam te noćne more koje se ponavljaju... Gručo: I ja ih imam, kad god mi žena dođe kući s posla... :šeretski kez: Dilan: AMAN ZAMAN, ČO'EČE BOŽJI, IZVALJUJEŠ GLUPOSTI K'O NELSON PO FRANCUZIMA! U SVAKOM STRIPU ISTO! BEŽ' MI SOČIJU, ZOMBIJI TE IZELI!
Neočekivana korist kakvu redovno ubiraju osobito prefrigani ljudi.
Istini za volju, ta korist je neočekivana svima osim njima, oni su sve to unapred isplanirali, istrasirali, pa ako treba ponekoga i istranžirali da se ostvare njihovi mračni planovi. Ko god pomisli da se osvedočeni prepredenjak negde u proračunu prevario i da će tog puta ostati kratkih rukava, zajebo se, a ukoliko neko misli da će omastiti brke umesto njega, duplo se zajebo. Takvima je nadmudrivanje smisao života i dobri su u tome inače ne bi bili tu gde jesu, obično su i bogati ali mnogima to nije preterano bitno, novac je samo način da se prati skor u stalnoj borbi protiv ostatka sveta.
- Hasane, jesćuo ba da se onaj ćafir Milan s ćarš'je oženio? - Valahi? Nijesam prorokove mi brade ama baš ništa. - Svega mi, eto baš prekojuće uzo đevojku zaruku pa pred mat'ćara, ama tek tako, nit' zurle, nit' gajde nit' armunj'ke. Oženi' se insan ko najzadnji jazavac , bez svatova jal šenluka. - Ma ni mukajet jaran'ma, šejtan ga odnio? Ono jest', otkad ga onda zgužvasmo kad je preć'ro s rakijom i na beut pjev'o kaurske pjesme ni avaza od njega. - Ma svejedno moj Haso, da je pozva' ka ćo'ek mi bi došli, slava Alahu pa nijesmo zlopamtila. - Bezbeli, moj Ibro. Zna li aga što je ućinio? - Alah ga poživio, nije mu odviše zamjerio. Ja mu juće stojim spred avliju kad ulazi đuvegija, selamim ga, ič ne divani, saga' glavu, belćim se dobromu ne nada. - A što bi drugo, hajvan, tvrda je vjera da aga mora prvi nevjesti, dobro je živu glavu iznio. - Vala sam ga i ja vidio na ćengelama, kad li izađe u zemana s osmjehom na licu, ćujem oprosti' mu aga al da odvoji još treć'nu. - A ne valja mu to moj Ibrašine, što će ba ako se proćuje? - Aratos ga bilo, stari ti je kumazin naš aga, gleda za njim, hesapi, a brk mu se smiješi ka' da je muštuluk dao, otkako ga đutur steg'o ni ne može ko kad je mlad bio, međer bi mu i pasalo.
Fantastičan italijanski tvrdi sir, koji bismo, barem ja, i u bulju trpali da nije skup koliko jeste. Takođe i manjak sreće na graničnom prelazu.
Zima. Bleja. Skuplja se ekipa. Šonetu zvoni telefon. Đole, (ispostaviće se):''.......!!! ............!!!.......'' Šone:''Ne seri? Kako bre? I?'' Đole:''....... . ........ . ..........'' Šone:''Auuuuuuuuu!'' Đole:''...... . ....... . .......'' Šone:''Ali, kako sad, krv ti jebem, uff, auuuu, dobro, dobro, smišljam nešto pa javljam, auuu, lerma...'' Đole:''.....rouming..... .......ne mene......ovih dva minuta već je.........'' Šone:''Dobro, bre, 'ajde.'' Šone se okreće ka nama:''Navatali Žuleta na granici mađarskoj. Skinuli ga s busa kerovi.'' Šta skinuli? Kako bre? Šta je, bre, bilo? Lepo, lav je popio pola flaše one Urketove šljive i ispegl'o se po ženi od nekog lika. Od Beograda? Da, od Beograda, kaže Đole da je sam osušio pola flajke. Kaže ne može nikad da zaspi pa kao malo da šurne i do jaja, nego nije ni jeo ništa, još su svarili vuspra negde kad su stali pred Mađariju na pljugu i to, i tu ih snimio onaj lik što mu pegl'o po ženi. Kaže, lik pizdeo kako je ovaj koman, ovo-ono, kako mu urla tu sve vreme, ma haos. Kenj'o, bre, pred carinicima i ovi ga izvedu nekako iz busa, našli mu 30 ća unka što su poneli za skijanje. Auuuuu............ Znači, Grana Padano...... jebem mu mater... Ma da, nego, rek'o mi Đole da ne zovemo na njegov telefon zbog rouminga, nego na Bosketov, on ima službeni. Kaže, još su tamo, na prelazu, nešto pokušavaju. Ma jebem ti Francusku, bre, koj' kurac nisu na Kop otišli, jebala ih Francuska!
