Emisija koja se bavi suštinskim problemima današnjeg drustva. Tako na primer možemo saznati sve, od toga koliku ogradu je podigao Milan kako bi vršio nedozvoljene radnje u dvorištu pa čak i šta danas rade unucima prijatelja ličnog krojača čiča Draže.
Verovali ili ne, pre par dana dobili smo čudnu dojavu da se jednom naizgled mirnom i dobroćudnom banatskom selu desila neverovatna stvar. Žitelji su do sada živeli u miru i blagostanju sve dok Mesna zajednica ovog sela nije odlučila da promeni nabavljača hleba.
Sada ćete pomisliti: “Pa sta, samo su dobili drugačiji hleb”. Dragi gledaoci Exploziva, sada cete čuti jednu neverovatnu pricu...
- Ja sam bio uzoran gradjanin... Mislim, seljak znate... I redovno sam kupovao novine... I znate sta sam onda radio sa njima, onda sam ja tako...
- Gospodine, nemamo mnogo vremena, možete li nam samo ispričati o ovoj neverovatnoj pojavi?
- Da, da naravno... I tako ja jedno jutro odem da kupim hleb. E, i onda ja vidim na trafiku tu kod Steve novine. I ja uzmem one novine u ruke, kad ono...
- Gospodine...
- Da, da, hleb, naravno.. I tako ja kupim hleb i donesem kod decu i unuci da se taj hleb za doručak pojede. I tako deca jedu onaj hleb i jedu i jedu i jedu i jedu i jedu i...
- I?...
- I pojedu.
- Pojeli su hleb?
- Da, izeli su ga.
- Dobroo... Dakle, deca su pojela malo hleba...
- A ne, gospojo, nisu deca poela malo hleba. Izeli su TRI VEKNE!
- Tri vekne, rekoste?
- Dabogme, tri vekne gospojo! I jos posle toga dolazi mi unuk i kaze: “Deda , ja sam jos gladan”, a ja vise nemam novaca da kupim jos hleba.
- Mozete li da nam objasnite kako to da vam unuci pojedu tri vekne hleba?
- E pa draga gospojo sa televizor, za to su kriva ova kompanija sto nam pravi lebac! Ja bre izedem celu veknu i jos se nisam zasitio. I onda uzmem izedem jos jednu veknu, i opet se nisam zasitio. Ja ne znajem od cega ovi prave taj lebac, ali ja sa tih pedez dinara koliko platim hleb mogu da kupim tri novine kod Steve na trafiku, znate, i onda ja sa te novine...
- Hvala vam gospodine na izdvojenom vremenu.
Kaže se za osobu koja je uspela da se organizuje tako da ne radi mnogo a da ima sasvim dovoljno za pristojan, lagodan život. (Čitaj: drugi rade za nju.)
- E, što se ova Bojana utegla i sva blista... e, svaka joj čast!
- Pa kad onaj njen mučenik iscepa sva drva za komšiluk a sve pare njoj donese!
- Žena zna da živi, pa šta ćeš.
Starogrčki junak. Uvidevši da se od toga 'leba neće najesti otvara cementaru. U slengu, naziv za osobe koje, zbog teških vremena, rade poslove zbog kojih su, da bi ih izbegli, učili školu.
Obećana nagrada za one marljive, uporne i strpljive, studennte koji vredno uče i rade i odriču se odredjenih užitaka sadašnjosti zarad izvesne budućnosti.
Deluje jako prosto - tvoje je samo da upišeš fakultet čiji te poziv privlači, da mu se maksimalno posvetiš (tvoje je samo da učiš), a dobar uspeh će ti dati preporuke da si zreo odgovoran i napredan, i posao u struci će doći kao logična posledica tvojih zalaganja. Kasnije ostaje da se malo čepiš, malo radiš prekovremeno, ponešto prećutiš, ali zato ćeš brže napredovati..
U ovo intenzivno veruješ do treće godine studija. U trećoj polako počinješ da sumnjaš da će sve biti baš tako, ali ostaju nada i vera u bolje sutra koje te pokreću i daju ti snagu da završiš započeto.
U četvrtoj već počinju da te plaše iskustva diplomiranih kolega koji vise po biroima, rade kao konobari (bolja varijanta), noćni čuvari u marketima (gora varijanta), vijaju taj posao u struci boreći se za golu egzistenciju radeći svoj privremeni posao. Ali ti veruješ u sebe, znaš da si borac i nećeš se predati.
Upisuješ apsolventski, ostalo ti je četiri ispita do kraja, i diploma je već izvesna za koji mesec. Sada ti je već jasno da ti treba debela veza da bi se negde zaposlio, ćale poteže prijatelje, poznanike, drugove iz srednje, iz vojske..
Diplomiraš. Ništa ti nije zagarantovano, no to je život, moraš da se izboriš za sebe - imaš dobar prosek, poseduješ znanje, biće nešto od tebe. Krećeš da kupuješ oglase za posao, vijaš zaposlenje na netu, ideš na razgovore, ostavljaš CV gde god je izgledna prilika..Posle dva meseca shvataš da su pred tobom dva puta - povratak kući dok nešto ne iskrsne, ili traženje bilo kakvog posla, opet dok nešto ne iskrsne.
Zapošljavaš se kao diplomirani perač čaša u noćnom klubu, na narodnjacima, jer ne znaš da radiš ništa drugo, zgrabio si prvi posao koji si našao jer ni tvoji više nemaju para, ali tešiš se da je to privremeno.
Na kraju, shvataš da si od ove države dobio parče osrednje - kvalitetnog papira, koje si krvavo plaćao godinama, i koje ti ništa ne garantuje.
Kroz glavu ti prolazi stih "Sunce tudjeg neba ne greje kao naše", i postaješ svestan da se samo od toplote ne živi, a februar je i zadnja četiri računa za grejanje nisi platio. Gradjevinac na Malti ti više i ne zvuči kao loša ideja. Privremeno, podrazumeva se.
Diplomirani turizmolog nakon pola godine sreće koleginicu
- Oooo pa gde si Marina, nema te sto godina. Šta ima?
- Evo žurim na posao, krenula sam da radim prošlog meseca, nećeš verovati - u struci!
- Marina..Samo mi reci kome treba da popušim. Ne mogu više ovako. U Engleskoj mole Boga da ne rade, uzmu slobodno i idu na Ibicu - ja ovde molim Boga da radim!
- Pedja ne znam za čega me smatraš, ja nisam..
- Neee ne kažem, znam da nisi. Ali ja hoću ako tako mora, misliš da bi šef pristao?
- Pa u stvari nije šef, šefica je pred penziju..
- A..Je l udata?
Termin koji se može koristiti samo za određene osobe koje imaju kvazi visok položaj u društvu zbog kog vrše tu plemenitu radnju. Ostalim osobama koji rade to isto se kaže da lažu kao lopovi.
- Dana današnjeg, preminuo je ministar zdravstva koji nam ostaje u sećanju kao osoba koja nam je ulepšavala stvarnost. Na hiljade stanovnika je obaveštavao o smrtonosnim bolestima i pružao im lekove, zbog kojih cveta farmaceutska industrija danas. Njemu hvala!
- Sine, ti ćeš meni u politiku, lažeš čim zineš. Rođene roditelje zavrćeš, ne može Interpol da te uhvati. Čim malo porasteš, dajemo te u stranku. Ima da pričaju na dnevniku kako i moj sin ulepšava stvarnost.
To su ljudi koji su u svojoj profesiji jednostavno neprikosnoveni. Ljudi koji rade to što najbolje znaju tako da niko na svetu ne može ni da im prismrdi.
Elvis, Pele, Džordan...
Znate one ljude, kojima sve ide od ruke, koji imaju sreće u svemu što rade, a i pare im se gomilaju, jer jebi ga, oće ih. E za takve se kaže, da bi im i kokoti (pijetlovi) nosili jaja.
-...tako da nemam pojma, ali ajde da vidimo. Pozvaću ga ja kasn... eeee ćao Zoki...kako je brate? Heh ... A evo, borba...hehe... Gledamo se.
- Ko je bio ovo?
- Ada Zoran bre, onaj što je postao šef sektora za IT u onoj firmi.
- Aaaaa Zoki što je prvi dobio telefon na klizanje u osnovnoj? Sedmi razred smo bili...
- Ee taj brate, Zoki. Kakvu pičku fura brat, takvih sisa nema u ovoj opštini. Ali kažu da nije fufica, ono cura je na mjestu. Fina neka.
- Ada pa čuš. Kome se oće i kokot mu jaja nosi.
Muzičari koji za vreme svirke ne rade ono zbog čega bi se mogli nazvati drkadžije, ali kod onih koji ih slušaju izazivaju taj osećaj. Može biti u pozitivnom ili obrnutom smislu. Obično majstori u solo partiturama.
Taman kad pomislis da si ovladao koliko-toliko matematikom i da znas sve izvode i integrale onda se pojave laplasove transformacije koje inverzno rade inverziju necega sa inverzijom da ti pomute sve prethodno znanje i pokazu koliko ti u stvari nemas pojma.
Kliše rečenica, akcionih filmova, koja poptuno gubi smisao u Crnoj Gori.
S.W.A.T. jedinice jurišaju veličanstevno ka vili ruskog tajkuna na obali Jadrana, koga ineče glumi Rade Šerbedžija, po difoltu...
random S.W.A.T-ovac:"Lezi dole! Da niko nije mrdnuo!"
Rade:"A što bi jado mrdo?"
