Izraz koji vodi poreklo iz čuvene telefonske zajebancije: "Ovde Jagoda" poznatije kao i: "Mrš u pičku materinu na kraj krajeva". Izgovara je još čuveniji Aranđel iz Borovca koji se pojavljuje u još nekoliko sličnih umetničkih dela. Uglavnom je svaka rečenica odatle priča za sebe i dobar materijal za analizu, dok ovaj izraz označava sledeće: Aranđel je uveren da ga Slavica zajebava i da neće da priča s njim predstavljajući mu se kao dotična Jagoda, dok Jagoda s druge strane objašnjava Aranđelu da je pijan i da ne ume ni da zbori, a kamo li da koristi i telefon. Dok joj on odmah na početku potvrđuje da joj ne veruje baš ovom rečenicom: "Da, Slavice, da" i izraz odlazi u sleng. Koristi se kad hoćemo da opovrgnemo nečiju izjavu površnim i ironičnim potvrđivanjem.
(klip je dodat uz definiciju)
- Ja sam daleko više knjiga pročitao od tebe. - Da, Slavice, da.
Naši preci su bili u pičku materinu maštoviti ljudi. Nema toga današnjeg heroja koji bi moga da prkosi Iliji. Kakvi betmeni i supermeni?! Mladi Ilija vozi kolica koja vuku 4 konja, sjedi tako i gleda i ladi muda. Ako ga neko mrko pogleda on mu casta jednu munju po vr' čela i ćao bili. Ali nee, današnja đeca uče o Supermenu koji je obiša' zemlju za nekoliko sekundi kako je on najjači lik ikad a niko se ne sjeća mladog Ilije. Dobro. imamo slavu ali to nije dovoljno. Moramo svijetu da objavimo. Moramo na vikipediji da proširimo članak o njemu. Neka cio svijet zna ko je bio *ilija!* Danas možemo zvati Ilijom svakog talentovanog električara koji nema đe taj talenat da izduva, nema kome da popravi sat ili da uvede utičnicu direktno na isti.
(prije masu vjekova)
D: Druže, druže! Je li ono Ilija opet sa pičkama pravi pičvajz po gradu. C: Ćuti ajvane oli da te fistra munjicom?! D: ma opusti se na cooldown mu je.
(danas u nekom selu)
E: Eeee, žali Bože ovoga maloga vidi kako gleda onaj stub za struju a nema opreme da se popenje na njega. Kunem ti se, odma' bi nam popravio ovu muku što nas snađe D: Pffft... E moj Ilija. Tako ti je to kad nema ko da te finansira.
Točkiċ na sintisajzeru (sličan malom dżojstiku) čijim se mrdanjem levo-desno vrši modulacija tona (pola stepena niże ili više) pri čemu se dobijaju prepoznatljivi tonovi blisko / daleko -istočnog melosa kao da je matrica kompozicije snimljena u Teheranu. Nezaobilazni rekvizit Turbo-folka. Iiiiiiiidemo na Mars!
I zvanično sam otišao u kurac. Dodaj mi daljinski, i skloni se od televizora.
Eventualno mi iskokaj kokice da se zanimam, ako si dobre volje. Ne teram više nikoga ni na šta. I ne tražim. Niti očekujem.
- Pusti mi seriju da gledam! - Ako ti pustim seriju, moraću da te izbacim napolje iz dnevne, tako da svejedno taj film nećeš da gledaš, hehe što sam skečoman, kao serija pa film, ono, kapiraš. - Ja i neću da gledam film, nego seriju! - Ajde marš u pičku materinu, dok izbrojim do tri.
Natpis na jednom bilbordu u predgrađu Banja Luke. Nikakva reklama, ništa osim toga... "Obnovili smo razorenu zemlju". Prvo pomislite: "A jesmo ju i obnovili, u pičku materinu", a onda razmislite. Shvatite da više nema vidljivih ruševina. Nijedna fabrika ne radi kako treba, ali ljudi ipak nekako žive. Svi se žale, ali je mnogo dobrih automobila na ulicama. Ljudi nemaju novca, ali omladina zato potroši Boga oca na izlaske i gluposti. Vlada nema novca, ali zato izbori koštaju 60 miliona. Sitni preduzetnici i trgovinske radnje nikad nisu u plusu, po njihovoj priči, ali zato niko ne zatvara svoju radnju. Nema posla, ali ga ljudi i ne traže. Traženi su inžinjeri i tehničari, ali učenici najmanje upisuju tehnološke fakultete. Onda shvatite nepoznatog autora tog čudnog bilborda. Bilbord je skoro promijenjen. Još ne znam ko ga je postavio i iz kog razloga.
Nije sve tako crno. Naša sudbina zavisi od nas. Bitno je snaći se u životu, nigdje na svjetu ne cvjetaju ruže. Zamislite da smo se rodili u Africi. Imamo priliku da se školujemo. Imamo i kakve-takve stipendije. Forsirajmo tehnologiju i preduzetništvo. Ne napuštajmo zemju. Jebeš inostranstvo. Možda jednog dana budemo imali mnogo lijep život.
Podrazumeva odlazak na manje ili vise vremena da bi se u autenticnim uslovima savladao odnosno usavrsio domicilni jezik. Osim sto kosta para postignu se svi ostali efekti sem ovog iz naslova. Srbi(u nekadasnjoj drzavi jugovici) bi se okupili u jednu grupu i na svom maternjem druzili ubijajuci vreme do datuma povratka u otadzbinu. Jezik se ne bi naucio nesto vise od do tada naucenog ali...naucili bi sve studente iz drugih zemalja najreprezentativnijim recima sopstvenog jezika tipa kurac, picka, jebi se, idi u picku materinu Sto se tice usavrsavanja jezika jedino sto bi se eventualno moglo nazvati obogacivanjem jezika je saznati kako se ljube Engleskinje, Francuskinje, Nemice te upoznati nepce sa domicilnim alkoholnim preradjevinama. Svejedno tako obogaceni vracamo se i zauvek nosimo etiketu nekog ko je "usavrsio strani jezik u inostranstvu". Zato-vredi otici! Radimo na sebi i svom obrazovanju!
