Verovatno najpopularniji albumi sa sličicama u svetu. Izlaze svake četiri godine, pred svetsko prvenstvo u fudbalu, a kada sam ja bio klinac, imalo ga je skoro svako dete koje sam poznavao. Najbolji su bili paninijevi, a neke danas dobre drugove sam i upoznao tako što smo razmenjivali duplikate i igrali tapke. Prvi i najdraži album bio mi je Italija '90, i taj album sam najviše i popunio - ostalo mi je jedanaest sličica da ga kompletiram. Popunjeni albumi su se slali na neku adresu kako bi se osvojila neka nagrada, ali više se ne sećam šta je to bilo. Medjutim, došlo je i do gorkog dečjeg razočaranja, kada smo drugari i ja rešili da zajednički popunimo jedan album, Francuska '98. Falile su nam samo dve sličice koje uporno nismo uspevali da izvučemo, i pošto ih niko od drugih klinaca nikada nije video, shvatili smo da nikada nisu ni odštampane...
Kasnije sam shvatio da postoje stariji ljudi, koji se i dan danas okupljaju, igraju tapke sa svojim sličicama, menjaju duplikate i prodaju jedni drugima albume. Danas sam iz neke dečije potrebe da se setim tih lepih klinačkih dana kupio jednu kesicu sa sličicama, i shvatio da su igrači nacrtani kao karikature. Lično deluju mi bezvezno, i mislim da su one koje sam ja skupljao bile najbolje - ali jednog dana to će misliti i današnja deca.
U nedostatku zajebanog izgleda,svaki manje vise zajeban i lud decko ce vam reci ovo kad ga pogledate i jedva se suzdrzite da se ne nasmejete njegovom odsustvu stila za oblacenje(mislim air max patike,suskavci,trenerke itd...),kao i njegovoj fix ideji da je mnogo jak i da ga se svi plase,samo zato jer poznaje odredjene ljude.
na ovo se nadovezuje i sa je bilo,sa 'oces da te izbusim sad...
"šta ćeš sa golo dupe među pijani cigani" je izreka koja se koristi u sledeđim situacijama: 1.Kad sam odeš u bokserski kulb i kažeš:Šta je pederi! 2.Kada sa partizanovim dresom odeš na sever marakane! 3.Na demonstracijama dok svi viču "Dole vlada" vi vičete "živeo premijer"
Dok se neke zvezdice polomiše i poplaćaše paparace da na sva usta obelodane identitet i fotkice (aktuelnog) dečka, postoji jedna ekipa čije pripadnice nikad nigde nisu vidjene sa dečkom... a ne izjašnjavaju se (i nisu!) lezbijke. Pa, ko su onda? Maze li se sa nekim? Kako uopšte o(p)staju na estradnom nebu? Misterija!
Pravi razlog dolaska na utakmice nizerazrednih klubova jer to zasigurno nije kvalitet fudbala.Postoji mnogo razloga koji ovu pojavu cine zanimljivom.Oni koji se nalaze na tribinama odlicno poznaju svoje igrace i trenera,znaju njihove vrline i mane,gde su bili,sta su i sa kim radili.Sve se te teme pretvaraju u duhovite opaske koje izazivaju salve smeha na tribinama.Komentarise se ko je kad iz kafane izasao,ko je rakiju pekao,ko je sa posla bezao i mnoge druge stvari.Naravno,nisu postedjeni ni protivnicki igraci,treneri ili sudije,pogotovo pomocnici koji se obicno nalaze najblize tribinama.Sastav publike je raznolik.Obavezno se tu nalazi lokalna budala koja je neka vrsta maskote kluba i koji ima neku frazu po kojoj je poznat i sa kojom se s vremena na vreme ubaci.Takodje tu se nalazi par lokalnih zajebanata koji su zapravo vodje desavanja na tribinama,a koji se obicno nalaze u bliskim odnosima sa nekim domacim igracima.Oni su cuveni u kraju po tim svojim komentarima i obicno dugi niz godina dolaze na utakmicama.Tu se nalaze i "nove nade",klinci koji zele da dostignu slavu iskusnih komentatora i pokusavaju da dodju na veliku scenu svojim duhovitim opaskama.Naravno,neizostavna su starija gospoda,legende lokalnog kluba koji su pronosili slavu kluba od sela do sela,a koji su sada dezurni kriticari.Cesto se sami igraci sa terena ili trener ukljuce u konverzaciju.Ovde se radi neiskvarenom i iskrenom humoru,o ljudima koji sve to shvataju kao dobru zabavu,a koji cesto zajedno odradjuju trece poluvreme(ono najvaznije) sa onima koje su sa tribina prozivali.Najveci uzitak je sedeti sa strane,uzivati i smejati se do suza.
Nakon jednog ofsajda domace ekipe ide prozivanje na sav glas. Mitar:Kume Bozo trci,bezi iz tog ofsajda,ne dele se tu krediti pa da tu stalno cekas.'Ajde kume nemoj da me brukas pred narodom. Petar:Pa kako ce Mitre kum da trci kad su ga nocas izvlacili u pola pet ispod stola na Rajinoj svadbi.Nije znao odakle je supalj,eee ko na svadbi dvocifreno pivo broji na fudbalu u ofsajdu stoji(publika se smeje) Lokalna budala(nakon sto je smeh prestao):Trpaj Bozooo,nek' se dimi!(publika se smeje) Gostujuci navijac(iz susednog sela):Vidite li vi naseg stopera,ovog rudlavog sa brojem 5?Nece Bozo kraj njega proci,nema sanse,pripremao se cele sedmice za utakmicu koseci travu,a svaki dan je trcao sprinteve na 20 metara u dvoristu od sljive do sljive,tek ofarbane.Spreman je i jak kao bik. Rajo(onaj sto se zenio):Zajeb'te vi to ljudi,jak je Bozo,ganjao je one cele sedmice nemirne krave na pasnjaku,to ga je ocvrsnulo,sad ce ga ucera't ko da gledam. Sudija ponovo dize zastavicu,Bozo je u ofsajdu. Mitar:Auuu sudija pa nemoj tako,pust' kuma da malo dise,hmelj ga stis'o u prsa.Spusti tu zastavicu,kum Bozo prodaje polovne patike na pijaci dace ti popust ako malo umiris tu zastavicu.Sto je smesan ovaj sudija,igra k'o onaj Barisnjikov. Jovo:Koji ti je taj Bari...taj sto si rek'o? Mitar:Ma neki Rus sto je kobajagi nesto ples'o,ma peder neki k'o i sudija!(publika se smeje) Jovo:Onda je taman za tebe Mitre,ti volis takve. Mitar:Suti Jovo,nemoj da ti zenu kalaisem,evo kuma u akciji... U tom trenutku pada gol,Bozo je strelac,odusevljenje na tribinama.Bozo trci prema tribini. Mitar:To kume legendooo,jebes pivo kad je kum majstor tehnicar! Rajo:Eto vam vas rudlavi stoper i kosenje trave i trcanje medju sljivama,pa da se sa Etiopljanima spremao ne moze uhvatiti majstora Bozu kad se zainati. Lokalna budala:Trpaj Bozo,nek' se dimi!
Izjava iskusnog i vrsnog vodiča ljubavi, kada nakon kratkotrajne apstinencije, nadje damu sa kojom će podijeliti nezaboravnu noć.
-: Rekoše mi da si savatao onu malu Milanovu. Premiju si ubo brate. Spavate li? Dejan: Nismo još. Nećka se , ali ja se dobro držim. Mislim, tek smo dva dana zajedno. Mada zvao sam je kod mene noćas. -: I doćiće? Zna li šta je čeka? D: Naravno. Nabavio sam i defibrilator, da je oživljavam, ako bude trebalo.Kad ja završim sa njom, poznaće je samo po zubima.
Doslednost. Kao u filmu 'Memento' zapisuj šta si sve pričao i kome i drži se priče. Ako si jednom rek'o da si opalio dve ribe opalio si dve i kad te ćale nonšalantno priupita o seksualnom životu dok cepate drva i kad se naločeš sa ortacima.U suprotnom nećeš moći da povataš kog si šta lagao. Drži se niskih cifri, da si stvarno jebač epskih razmera saznalo bi se. Kada te pitaju koje su arčene srećnice nikako neiskusno ne izgovaraj 'Ma, ne znaš je..'. To prolazi samo kod morskih golova u gostima, i to samo tad koristi. Kaži ime neke koju ljudi znaju iz viđenja...dalekog viđenja. Baš će oni da dođu kod nje da je pitaju 'Izvini,Slavice, jel' te treskao Marjan?'. U detalje ne zalazi, jer pobogu, nemaš pojma o detaljima. Pornići? Šamarao si je...ma daj. U priči se drži jedne marke kondoma, to je marka koju koristiš, ostali ti jednostavno ne odgovaraju. Imaš stav o tome. Obavezno ubaci jedan detalj kad si ispao smešan. Npr. ispao si iz kreveta tokom akcije. To i zbunjena faca prolaze. Kaži da ti se jednom nije digo. Stres jebi ga, svima se desi. Uvek iz topa izbacuj odgovore ne razmišljajući. Ako razmišljaš, lažeš. Koje boje gaće je nosila? Žute ko sisa vijetnamske kurve koja ima hepatitis. Jel je bolelo? Ne ! Jesi skinuo čarape? Ne! Jesi nevin? NE!!! Doslednost...I zaboga...Idi jebi nešto.
Ubica djetinjstva u devedesetim. Naime, kako su tada posebno bili popularni TV kvizovi sa Hugom/Super Mariom/Skočkom/Ubaci_generičko_ime, pojavio se novi vid segregacije - prema tipu telefona. Oni digitalizovani su tu bili u prednosti i bez problema su mogu da "pritisnu peticu" da započnu igricu (ili koji je već retardirani slogan emisije bio), dok su ovi sa teškom mehanizacijom bili prisiljeni da nauče da je život kurveštija najveća. S druge strane, statistika je pokazala da je desetak godina kasnije porastao broj KV kombajnista, kao i potražnja za bijelim potkošuljama. Slučajnost? Mislim da nije.
- Koga to imamo na liniji, šta kaže režija? Režija kaže da je sa nama Minjo iz Sanskog Mosta. - Zdravo. - Zdravo Minjo iz Sanskog Mosta. Odakle nas zoveš? - Od kuće. - Da li su navijači spremni, Minjo? - Jesu. - Koga imaš od navijača? - Ima tata. Mama nije tu, ona je otišla da kupi parizera. - Dobro Minjo, ovo je Hugo, nije ti to Alkoholikus Anonimus, kru te nejebo. Nego, jesi li spreman? (iz pozadine dopire "Sprem' te se, sprem' te") - Prije nego krenemo, zamoliću te samo da smanjiš teve i da kažeš navijačima da budu tiši, ipak je ovo multinacionalan kviz, a Goksi kamerman je Bošnjak, pa nije fer prema njemu da provociraš. Je l' tako? - Dobro. - Aj sad pritisni peticu da započneš igricu. - škrkrkrkr-trrrrr (nastaje totalni haos u studiju, otpada rasvjeta, mikrofon eksplodira, Hugo se šlogira) - Ljebe sveti, šta bi to? Minjo, šta uradi, nesrećo?! Hugo! Hugo, tok tu mi men! Donć ju daj on mi men! Minjo, ubio si ga! MINJOOOOOOOO!! - Tu tu tu tuuuuuuu...
- Sine, nemoj se sikirati. Biće bolje drugi put. Eno mama ti kupila sladoled. - Ćale, samo nemoj ti da me tješiš, 'ljeba ti. Nisi bio sposoban ni ko čovjek da dobiješ u ratu invalidninu da valja, nego tek neka šesta kategorija. Zato ni na GSP povlasticu nemaš pravo, a kamoli da nam obezbijediš normalan telefon. I ako ova opet nosi onaj razvodnjeni Stopi, ima da izvršim micubiši.
