Rečenica koju izgovore roditelji ćerke jedinice pre nego što njenog dečka, Kineza, Turčina ili crnca isteraju iz kuće uz pretnju štrojenjem.
-Tata, imam dečka. Želim da ga dovedem da ga upoznas. Ali postoji jedan problem. On je....
-Ma nema problema, sine, nabila si 30 godina u guzicu, necemo da mu nalazimo mane. Ako je tebi dobar, meni je jos bolji.
.
.
.
-'Bar dan, ja sem zoveti Mustafa, ja jebač na vaša ćerka..
-Šta bre? Arapin?! MARŠ IZ MOJE AVLIJE. Ženo, daj karabin. Džeki, 'vataj ga da ga na'ranimo svinjetinom.
ISPRED MENE ISTRČAO
NA ULICU IVA...
I rasteže onu harmoniku, jebe mesečinu.
Krv mu jebem, jedinstvena scena, al' nekako monotona. Oduvek znana, trenutno viđena, zauvek zaboravljena.
Grupa nepoznatih likova me je odgurala do prodavca magneta za frižider koji je samo indiskretno iskulirao celu situaciju. Masa je hodala u nepoznatim pravcima i niko nikog nije jebavao k'o skakavac busiku.
Bez emocije...
...leeepoooto, daj babe dinar!
"Marš, bre, baba u kurac", pomislio sam u sebi.
...BEZ TEBE JE GORKO VINO
NEĆE TUGU DA MI BLAŽI (smeh oko glave)
Nije ovo American Dream, bar ne za mene. Ako želiš da te 'vataju za nogu, jajca i ostale raznorazne "stvari", na pravom si mestu; to je tvoja ulica. Ako želiš milozvuk glasnih žica ciganina Ive i molitve ciganke sa kesom u kojoj viri pola 'leba za pet dinara, dođi, nećeš da se pokaješ!
...ISPRED MENE ISTRČAO
NA ULICU IVA
-Oj ti pevam "Sumorno jutro"?
-BEGAJ, IVO, LEPTEJEBO!
...Jer Knez je Knez, tu su paragrafi, pa zagrabi, nek' isto je i đavolu i đakonu.
Nadimak saobraćajnog pandura koji je više puta zažmureo na jedno oko nego što se Zemlja okrenula oko svoje ose.
- Dobar dan! Vozili ste 83 na sat, a dozvoljeno je 65. Vašu vozačku dozvolu, molim!
- Stvarno se izvinjavam (daje vozačku dozvolu iz koje viri 100 evra), ali nisam video znak ograničenja brzine, vidite da mi sunce bije u oči. Možda bi mogli da zažmurite na jedno oko i da mi progledate kroz prste ovaj put?
- Sinovac (i ne pogledavši je, vraća "ispražnjenu" dozvolu), sreća tvoja što sam danas dobre volje, teraj to i pamet u glavu!
- Hvala i prijatan dan!
Minut kasnije, u autu:
- Brate, kakva sreća, kako si znao da ga možeš potkupiti?!
- Znam čoveka! Ovo je bio Ljuba "migavac", taj zatvara oči k'o Šaban kad peva!
- A kad si položio, nisam ni znao, da častiš!?
- Ko je, bre položio? Ovo je ćaletova dozvola!
Rečenica koja se izgovara kada dobiješ za džabe nešto što ti se ne sviđa, ali ipak nije baš toliko sranje da ne uzmeš.
-Jesi mi uzeo neku čokoladicu?
-Jesam. Nije bio neki izbor pa sam ti uzeo "sweet"
-"Sweet", au, pa dobro ajde, kad je džabe i sirće je slatko.
Konstatacija udate žene koja godinama pokušava da ostane trudna.
-Pa dobro Vesna, osam godina ste u braku, i joše nemate dece. Jel s vama zdravstveno sve u redu.
-U redu je, zdravi smo. Njegovi plivači su u redu. Samo znaš, džaba dobro seme, kad je loše oranje. Nešto mu se ne diže u zadnje vreme. Ne znam šta je u pitanju, al' moraću da nađem boljeg orača.
Rečenica kojom tašta kratko i jasno objasni koliko joj je stalo do zeta.
Izraz poreklom iz radničke klase, koji ima za cilj da nam pojasni intetnzitet volje i truda koji se ulaže u određeni posao. Pritom je bitno napomenuti da se svako od njih vezuje isključivo za delatnost koju obavlja: stolarima je težak stolarski hleb, a pandurima pandurski.
Jedino pekari ne moraju ništa da nam nam objašnjavaju, jer svi znaju da je njihov hleb težak 500 grama, mada vrlo često umeju i da zakinu.
KONOBAR - "Težak je konobarski hleb... Trči kao budala, oblilazi kao mačka oko stola, pazi da je sve čisto, prazni piksle, trpi pijane budale... Muke su to..."
ŠOFER - "Šta ja da ti pričam... Po 12 sati drži otvorene oči, pazi na policiju, gledaj da stigneš na vreme, a tek kada pukne guma... Šoferski hleb je teži..."
POSLANIK - "Nemate vi pojma... Rudarski hleb je najteži..."
Izreka izgovorena od strane roditelja koja objedinjuje ljubav prema sopstvenom detetu i spremnost da se na sve moguće načine tom detetu pomogne, bez obzira u koliko ih je neprijatne situacije stavilo.
Dibidus ružna riba.
Jedini spas za nju je umotavanje u crne marame u cilju skrivanja svog ružnog lica i imitiranju nindže. Kontam da su takve ružne ribe i izmislile ovaj muslimanski običaj da bi sakrile svoju ružnu facu. Žao mi dobrih riba što to moraju da nose, trebamo kakvu peticiju pisati povodom toga ali nije sad stvar oko njih. Važno je da ove ružne to nose. E sad, ako nije Muslimanka, biće frke...
-Hej, šta radiš? Prvi put te vidim ovde. Ja sam Ana.
-U jebote, pijan sam ali opet... pređi u Islam, moj ti je savet.
-O čemu ti pričaš?
-Ili idi u Japan i budi nindža.
-Jesi ti normalan dečko?
-Ili možda da odeš u Veneciju, tamo se tripuju na maske...
-Teraj se u kurac paćeniče!
-Ode Šrek.
Kada u teškim trenucima sačuvamo zdrav duh ili dobro raspoloženje dok svi oko nas posustanu.
"Meni se srce cepa, kako možeš da uđeš u onu kuću i šališ se sa njima?"
"I meni. Moja duša zna kako....."
