Rečenica koju klinac sa novom loptom izgovara kao poslednju liniju odbrane od naloženog društva. Tek ju je kupio, pa mu krivo da iznosi, a opet ne može da se odupre pritisku društva koje želi da igra fudbal.
- Mićo, ajmo napolje da igramo fudbal! I ponesi novu loptu
- Ne mogu, moram u selo...
- Ajde makar daj loptu!
- Ne mogu, nova je, rekla mi mama da ne smem da je iznosim na beton...
Roditelji su je s ponosom poslali u metropolu na studije. Upisala je svijetsku književnost i za vrijeme svojih studija sanjala o životu u Parizu, Londonu, Rimu, Moskvi i drugim za nju magičnim gradovima.
Gradske mangupe nikad nije voljela jer je znala da ju oni ne mogu odvesti tamo gdje želi.
Poslije završenih studija vratila se u svoje selo. Zgrožena seoskim barabama dane provodi u samoći maštajući o glamuroznijoj budućnosti.
Jednog dana joj mati ulijeće u sobu prekidajući ju u maženju djevojčice na Betovenovu Mjesečevu sonatu: ''Vad ruku iz gaća i dolaz' na verandu, imamo goste!''
Gosti su izgledali kao da su upravo sišli sa scene Granda. Roditelji su joj sa ponosom predstavili svoje nove komšije, gasterbajtere iz Beča i njihovog sina Milivoja. Pogledala je Milivojevu rumenu retardiranu facu sa savršeno počupanim obrvama: ''Iz Beča kažete?'', ''Da, da. Iz ViJene ili ti BUeča.''
U glavi su joj zapjevali Bečki dječaci, došlo joj je da zapleše valcer i već se vidjela kako po mondenskim Bečkim restoranima jede Bečke šnicle. Nasmijala se, diskretno otkopčala dva dugmeta na košulji suptilno pokazujući bujne dojke
i krenula u pohod osvajanja Milivojevog srca.
- Jao slušaj kakvu sam poruku dobila od Milivoja: MALA UPRAVO SAM POJO DORČAK PA SAM POŠO NA POSO. UBER JE VRUĆO DANAS, AL NE SMETA MI JER SAM MLOGO ZALJUBIT PA MI SVE FINO. VOLEM TE MALA, I NEMOG DOČKAT DA TE DOVEDEM OĐE KOD SEBE U VIJENU.
- Pa ono, fina je poruka, al' malo ti je nepismen taj tvoj Milivoje.
- Ma nije to problem, opismen' ću ja njega, nego šta da radim sa tim imenom Milivoje? Ih, Miki, Mišel... nešto ću već smisliti.
To su oni sto se brzo "pogospode". Sidju sa planine (nemam nista protiv silaska, sidjoh i ja), i, ispustajuci iste neartikulisane zvuke pocinju zivot na visokoj nozi, izmisle razne kodove ponasanja i oblacenja, govna prestanu da im smrde i opasno se razumeju u cuda moderne tehnologije, odjednom se ne secaju nicega iz minulog zivota...
"Jaoj, pa ti nemas bide u kupatilu!"
"Nemam...vi li ste ugradili u selo u poljski wc?"
"Nema sanse da se vozim gradskim, zovi taksi!"
"A...golema grdjanka...pa jes u traktor mnogo komfornije."
za kraj, to su i oni sa farme sto su tu negde iz Prekopcelicu ili Jasunju, al' se ne secaju da su u zivotu videli kravu
(a nama su krave tamo bas velike)
Rečenica kojom su nas roditelji zastrašivali kad smo bili klinci i nismo hteli da učimo.
Keva (ćale) :
- Idi uči matematiku.
- Mrzi me.
- Imač test sutra, a ako dobijes jos jednog uspravnog obr'o si bostan, šaljem te kod babe u selo da čuvaš ovce i ostalu živinu.
- Polazim.
Sutra :
- Dobio sam keca.
- Ma dobro, popravićeš, a ako ne ukrašće te cigani.
Rečenica koja se često koristi. Jednostavno, ljudi ne pomažu nekome da bi mu pomogli već da bi ga zadužili, sutra nabijali na nos da vam je nekad valjao i bio potreban a sad kad mu treba kontra-usluga, a vi ne možete da mu pomognete to nije lepo, jer ste ga iskoristili.
-E, ajde da mi daš auto za sutra! Treba mi neku žensku da privodim.
-Ne mogu, brate. Moram da vodim u selo dedu i babu.
-A? A je l sam ja tebi dao kad ti je trebao pre mesec dana? Tad sam ti bio dobar?
Sposobnost da učinite da se gosti osete kao kod svoje kuće, čak i kada stvarno želite da su tamo!
-Milutine, popiše i pojedoše nam sve, ukenjali su i tepih i stolnjak, izgrebali parket i slupali prozor! Pola me njih do sad dograbilo za guzicu! Ovo nisu ljudi, ovo su goveda na LSD-u!!!
-Ćuti Stamenka i smeškaj se, 'oćeš da posle celo selo priča kako smo loši domaćini!?!
Splet okolnosti nastao uticajem zlih jezika, a u cilju nanošenja materijalne štete, telesnog ili duševnog bola.
-Uuu brate, al te neko namontirao. Pogle se našta ličiš.
-Sinoć me zaskočila trojica sa letvama, kacam se pijan vraćao kući. Dobro sam i prošao.
-Jel znaš ko je? I zašto?
-Sumnjam da mi je Paja namestio igranku. Čuo je da mu povremeno obilazim ženu.
-Jeste Paja kitu lastinu. Pa trebao bi onda za celo selo praviti igranku.
Definitivno najneiskorišćenija stvar ove ciljne grupe. Jednom kupljen, posle kratkog vremena, dižemo ruke, jer nije ekonomično kupovati ketridže.
ćale- Sine, idi do grada, odštampaj to. ( nešto se misli "ja, puca mi kurac da mu dajem sedam 'iljada za te boje, bolje da kupim sve sezone 'Selo gori a baba se češlja ', na dvd-u, i da mi ostane za onaj alnaser")
Zajeb za vrlo matorog profesora istorije ili geografije (ne mislim na matore profesore "šmekere", nego one smarače, drtine)...
Profesor istorije: Kaži ti meni, omladinac (pokazujući na određenog učenika), kako se zvalo malo selo na planini Cer kod kojeg je naša vojska odnela herojsku pobedu nad austrougarskom vojskom u Velikom ratu...
Učenik: Paaaa, ne znam to sad, ali to niste ni predavali!
Profesor: Pa ti proveri knjigu. Ja sam siguran da je to napisano, jer to se mora znati, a tebi evo 1... A inače, ja ću da ti kažem gde je to bilo...
Vidiš ovako (znojeći se), to je bilo ovako, vojvoda Stepa Stepanović je mislio da će austrougari napasti preko Save, a tu je bio jedan major, zvao se Kursula i on je mislio da će oni napasti preko Drine i sad...
Učenik (već iznerviran): Dobro, a gde je to bilo?
Profesor: Pa bilo je..... Dobro, ne mogu sad da se setim tačno koje je selo, ali ti to moraš da znaš...
Učenik: Pa dobro, profesore, nema veze, davno je to bilo... Možda vaša četa baš nije učestvovala u toj bici!
Vrhunac kreativnog i stolarskog umeća seoskog domaćina. Po predanju, nastalo kada je romantična duša, tokom obavljanje nužde okružena cvrkutom ptica, mirisom trave i blagim povetarcem, rešila da rupu na vratima hipsterski promeni u srce, kako bi ga čak i u trenucima opuštanja podsećalo na voljenu ljubu.
- Ah, tužnog li života!
- Što, sinko?
- Moje nejake ruke nisu sposobne tegliti volove, moje oči nisu navikle na buđenje pre zore, moje srce nije naviklo na život bez ljubavi...
- A ja se čudila ko je napravio srce na vratima wc-a, celo selo nam se smeje.
