Barijevski sindrom je psihičko oboljenje srpskog naroda, odnosno dobrog dela Srba. Ime je dobio po italijanskoj luci Bari, gde je Crvena Zvezda davne 1991. postala šampion Evrope. Odavno se raširio van okvira navijača Crvene Zvezde i fudbala uopšte, odnosi se na celo društvo ove države, kuknjavu za prošlim vremenima "Kako je bilo (dobro) nekad".
Primeri nisu potrebni, čućete ih u svojoj kući, na ulici, dok budete jeli burek u pekari, punili plinsku bocu, uživali u dami sumnjivog morala ili kupovali paprike za potrebe spravljanja ajvara.
Odgovor na današnje zdravstvene probleme za koga je karakteristično da je 5 puta više novca utrošeno na sredstva za mušku potenciju i silikone za žene nego za lečenje Alchajmerove bolesti. Tako ćemo za par godina imati babe sa ogromnim utegnutim sisama i dede sa tvrdim penisima ali se niko od njih neće setiti zašto je to dobro i čemu to služi.*
(* preuzeto od Drauzia Varelle i the Health Magazine, prevedeno na Vukajliju)
Ne može svako ćutanje da bude ć u t a nj e. Samo posebna ćutanja mogu da zasluže naziv i status ć u t a nj a.
Nije to ono kad ti ćutiš jer nemaš šta da kažeš, ili te je neko naljutio pa ti sad ćutiš ljutito na njega. Ni ono kad ćutiš jer ti je tako došlo, štoseonokaže - spokojan si valjda zbog nečega (piše u tamo nekim časopisima da tako ćute bliski ljudi, osobe koje nemaju potrebu da stalno zatrpavaju jedno drugo teorijama i stavovima, zanimljivostima i ekscerpcijama iz vlastitih priključenija), i onda ti bezbrižno ćutiš, a u sebi ćarlijaš (a ovako piše u nekim zbirkama poezije, valjda je i to neko pametan smislio i međ narodom raširio).
Dakle, to ne. Ovo ćutanje - ć u t a nj e - razvija se polako i naravno ćutke.
Počne da klija u onim trenucima kad ti nešto padne na um, a što na um - to i na drum, pa hoćeš i drugome to da kažeš, da mu pokažeš i pokloniš komad, bar krišku, sebe, pa da zajedno nastavite kroz misli i rečenice, obogaćeni i zbliženi transferom poklonjenih komada sopstvenosti. I, šta se desi? Naletiš na zid. Na bedem. Ili na šanac. Na jarak. Na jaz neshvatanja i neprihvatanja ponuđenog, čak prezrivog odbacivanja. Ništa. Ti prećutiš.
Drugi neki put poželiš da drugome, tebi naizgled bliskome, saučesniku u rasi, sredini i momentu, opet pružiš čest svojih moždanih trudova, možda i da mu razbistriš pogled na vaskoliki ovaj božji pašnjak, da mu slovom zlonemislećim ukažeš da nije sve tako kao što on duma, da je bolje da prestane sa neplodnošću i trulošću svojih dana. Opet zidina, opet provalija. Ispadneš čudak. I prećutiš.
Neki tamo put, padne ti opet nešto na tu tvoju pamet (koja je areal, očito, veoma sklon padavinama i oborinama - kažu tako na prognozi nakon dnevnika, i navedu koliko je palo milimetara tu, a koliko tamo), i ti zaustiš, da se u glas pretvoriš. E onda ti napokon ispadneš pametan, pa zatvoriš usta. Škljocnu zubi, i ti prećutiš.
I bi dobro. I kako ti se zatvoriše usta, otvoriše ti se oči. I ti shvati da je ćutanje tvoja membrana, tvoja kelija manastirska i tvoj karantin (ovako se kaže i u nekoj poznatoj numeri, kad ovaj jedan hoće da zaboravi neku svoju ljubav, šta li je). Da je bolje da ćutiš i prećutiš. I tako se u tebi to ćutanje stvrdne, ili okošta, svejedno.
I to ne bi bio problem da si ti srećan što ćutiš. Ali, ti hoćeš da kažeš. Nećeš da ćutiš. A ćutiš. Jer je tako dobro. Jer nema ko da te zaista čuje.
Ćutanje se piše ćirilicom, jer je oštro i ćoškasto, i u svoje zidove zarobljeno. Drugačije ne ide.
Dakle, dobro razmisli pre nego što počneš da se baviš nečim. Stara, narodna izreka slična onoj - ispeci pa reci. Odigraj partiju klikera pre svakog većeg koraka koji može ostaviti trajne posledice ako ne odradi kako valja. Ne radi nešto dok ne budeš sasvim siguran da će uspeti.
- I šta ćemo sad? - Pa abortus. A ti majmune si mogao malo da razmisliš pre nego što si me napumpao! Je l' teško, reci mi je l' teško izvaditi ga na vreme?! - TEŠKO JE! Nego reci mi odakle tebi pare za to? - Pa ti ćeš na njivu ići, neću ja, sigurno! - Pfff.. - 'Ajde mrš, mrš mrš. Ja ću sve da sredim a ti zaubuduće tri puta meri, jednom seci...
Klapa koja ima tal da kupuje određeno materijalno dobro učešćem. Onaj ko je uš'o najviše se uzima za predsednika akcionarskog društva i ima pravo raspodele pribavljnih dobara na ostale akcionare. Sve po zasluzi iliti remu.
h: Ooo momci kako je? Dajte cug. u: Uđi penziju pa dobijaš cug. Ovo je akcionarsko društvo matori! Stisla kriza, zajedno smo jači.
A: Ajde sine, šta jašeš taj kompjuter, idi igraj malo fudbal.. B: Pa kevo bre, do sad sam igrao tenis... A: Nema veze...de ti je sportski duh? B: Dobro dobro, idem... A: Evo ti i pare da mi kupiš kafu, Amigos 100 grama! B: Znao sam..
Superlativ dobro poznatog izraza kec iz rukava. Koristi se za situacije u kojima persona nema nikakve šanse da ista bude u njenu korist pa poseže za tim oružjem.
Međutim to je u situacijama kad su šanse da izgubi 99.9 posto! U svim ostalim se koristi izraz, kec iz rukava.
- Brate, kaže mi Mare da ga ona njegova mračila, nije htela da mu da bez kabanice, a lik nije imao... A nigde radnje... Ni da kupi!
- Pa šta je bilo, pedala, a?
- Ma jok, izvukao keca iz kratkog rukava, iscimao mene u 1 noću da se vozim do Vrčina... Ko me jebe kad sam mu onomad rekao: "Brate u pola noći, u pola noći!"
Najveća pička u društvu. Taman kad se cela ekipa dogovori da uradi neku ludost on će da krene da se pravda kako mu nije dobro/gladan je/boli ga stomak/boli ga glava/ima da uči/treba da se vidi sa curom itd. što dovodi do opšteg prozivanja cele njegove familije uz obavezno pitanje "Što si pička?". Najgori su oni koji uz taj izgovor odu kući i kad se vratiš zatekneš ih na fejsbuku.
A sad te ne boli stomak mamu li ti @!#$!%$%&@$!#@&*(&^$%!!!!!????
Imaš ILj (ku) preko 115. Provedeš preko minimum šest meseci aktivno gradeći "karijeru" na Vukajliji. Ide ti dobro. Imaš svoj stil pisanja koga postaneš svestan kada ti neko napiše "znao sam da si ovo ti čim sam pročitao...". Ili nemaš, samo si dobar. Bole te jajo.
Izađeš na ulicu sam, krenuo si negde, koncentrisan si samo na okolinu i na muziku koju si pustio. Pročitao si preko pedeset hiljada pojmova, znaš čega ima a čega ne, šta fali, kako upotpuniti. Pale se senzori. Postaješ V-1000, sa imaginarnim ekrančetom pred očima, crvenom tačkicom koja ide levo-desno-gore-dijagonalno, juri, registruje. Kurac moj koristiš tri posto mozga kao što pričaju idioti u mantilima, radi ti sto tri posto, skenira, uklanja, bira.
Oči rade kao u REM fazi, ruka zapisuje na papir, drugu ruku, ukucava u mobilni:
"Stepenice, kapija, zarđalo govno, ne otvara se, ideja, pojam - Kapija, definicija - Podmukli izdajnik raba božijeg u žurbi, glupo, dosadno, briši, ulica, šaht, nindža kornjače, bilo, briši, baba u Opel Astri, plava kosa, plavuša pored nje, unuka, premlada, sponzoruša, moguć poster, ideja - U moje vreme smo krale kola a ne primale u bulju za njih, nema fotoaparata, aparat na mobu govno, šteta, briši, stanica, nema busa, tema obrađena, briši, evo busa, krcat, ima da im prdnem, ideja, tema obrađena, briši, razmišljam mnogo brzo, jebo mater, navučen sam, gledam okolo kao Terminator, senzor, ideja, AHA! TU SMO."
Opšte narodno dobro! Glavni krivac za dobru sarmu, lečenje mamurluka rasolom, i nepojmljivi smrad pri kišeljenju istog al ga zato svi rado jedu na raznorazne načine! Inače otkriven sasvim slučajno kada su Engleski mornari nasukali brod i probili skladište u kojem se nalazio kupus. Na karaju su otkrili njegova lekovita svojstva. Nisu bili dovoljno pametni kao mi Srbi, da zaviju meso u njega i tako naprave sopstveni brend SARMU. Slava kiselom kupusu.
