Vremenski period koji nema šanse ceo da preživiš sa platom, ma koliko dobro planirao.
- Ej bre kakva je ovo plata. Kako da izdržim pun mesec sa ovim bre.
- Rekao Tadić na TV-u da može. I on se muči ali dobro planira pa preživi.
- E onda dobro, ako može on da se tako žrtvuje i izdrži, mogu i ja.
Za svako sranje koje postoji bar smo jednom okrivili ovu sasvim običnu prirodnu pojavu. A on jadan ćuti.
Kriv što je poskupila struja, voda, Bimal i Plazma keks.
Kriv je i što je nestalo te iste vode, struje, Bimal ulja i Plazma keksa.
Kriv je što ulicama hodaju žene sa srnećim repovima i muškarci sa zečijim ušima i što se svi transformišu u dikobraze pa se penju po banderama.
Kriv je, jebiga.
Kriv je i što te pička iznevjerila pa otišla sa drugim da se kara u njegovom crnom BENVE-u, crne mu vrane na sahrani pjevale.
Kriv je. Nije da nije.
Kriv je i što ti je plata mala.
Kriv je i što ti je kita mala.
Kriv je i što se šef jutros izgalamio na tvoju ličnost pred cijelim kolektivom i kaznio te sa 60 procenata ionako jadne plate koju nisi primio od Usjekovanja Svetog Jovana Krstitelja 2003. godine.
Kriv je mjesec i što piješ svako veče sam, bez prebijene pare.
Kriv je i što bivaš prebijen svako veče u kafani.
Kriv je, svjetlost mu srebrnu.
Kriv je.
Glavni krivac.
I nikada neće odgovarati za svoje postupke.
Nikada.
Jebe se njemu.
Jebe se i tebi al' nemaš šta.
Jebe ti se za život.
Kriv je taj jebeni pun mjesec.
I ono veče kada si prislonio hladnu cijev na čelo i rekao 'ZBOGOM ŽOHARI, JEBO VAM JA PAS MATER' je bio pun mjesec.
A i noćas je k'o lubenica pun mjesec iznad Bosne.
Jebo vas Brega.
Pun je mjesec.
Bjež'te u podrume.
Jebo ovo.
Svaki 30. ili 31. kada krvopije izlaze iz tame da ljudima sisaju krv.
- Kredit za kola, računi, kirija..
Opravdanje za mnoge psihopate.
U zemlji u kojoj još samo papci prepečenog vola nisu dobili magijsko dejstvo i postali predmet obožavanja, plašenja i klanjanja, jedna pojava opravdano izaziva posebnu pažnju.
Njeno dejstvo najjače je u januaru, aprilu, junu, septembru i oktobru. Mlade osobe crvenih očiju, ogromnih podočnjaka i pogleda koji tera poklonike meseca da se krste, klanjaju i odlaze najbližem vraču, tumaraju gradom tad sa indeksima u rukama. Priča se da noću ne spavaju, iz kojekakvih knjiga od kojih postaju još monstruozniji crpe tad snagu. Viđeni su i kako napadaju noću čak i one koji su im najbolji prijatelji.
Iz stana u kom živi matematičar Goran dopiru čudni zvuci. Dušebrižna komšinica Caca koja oko vrata nosi poslednji modni hit - ogrlicu napravljenu od luka, pažljivo osluškuje šta se zbiva. Kroz špijunku vidi da Goranu dolazi Petar koji odjednom izlazi iz stana, crvenih krupnih očiju, dok Goran baca knjige na njega i priziva kojekakva za Cacu misteriozna bića:
- Some glupi, mamicu ti tvoju, sad si našao da dolaziš! Sinus i kosinus ja da ti sad objašnjavam? Ti ni Pitagoru ne znaš, ali ja ću da ti pokažem tvog Arhimeda! Gorećeš u krugovima kad te dohvatim!
Komšinica Caca istrčava da bi hrabro spasila Peru:
-Pero, sine! Beži, pun je mesec!--
- Vanja, na šta to ličiš? Podočnjaci su ti do kolena!
- Ne pitaj, pun je mesec.
- ŠKK?
- Pun mesec ispita.
Kada deca vide pun mesec odmah pomisle na vukodlaka,vestice,vampire.... I odmah im proradi strah... Ali kada stariji ili oni koji su tek usli u pubertet cuju za njega, pomisle na sex. I tada krecu price:
Pun mesec, al' ce sada da bude jebacine.
E sad' je pravo vreme da se kara.
Sada se sigurno jebu kao ludi.
Idem da jebem nesto, sigurno ce da mi da.....
Sta znace cari detinjstva...
