U zemlji u kojoj još samo papci prepečenog vola nisu dobili magijsko dejstvo i postali predmet obožavanja, plašenja i klanjanja, jedna pojava opravdano izaziva posebnu pažnju.
Njeno dejstvo najjače je u januaru, aprilu, junu, septembru i oktobru. Mlade osobe crvenih očiju, ogromnih podočnjaka i pogleda koji tera poklonike meseca da se krste, klanjaju i odlaze najbližem vraču, tumaraju gradom tad sa indeksima u rukama. Priča se da noću ne spavaju, iz kojekakvih knjiga od kojih postaju još monstruozniji crpe tad snagu. Viđeni su i kako napadaju noću čak i one koji su im najbolji prijatelji.
Iz stana u kom živi matematičar Goran dopiru čudni zvuci. Dušebrižna komšinica Caca koja oko vrata nosi poslednji modni hit - ogrlicu napravljenu od luka, pažljivo osluškuje šta se zbiva. Kroz špijunku vidi da Goranu dolazi Petar koji odjednom izlazi iz stana, crvenih krupnih očiju, dok Goran baca knjige na njega i priziva kojekakva za Cacu misteriozna bića:
- Some glupi, mamicu ti tvoju, sad si našao da dolaziš! Sinus i kosinus ja da ti sad objašnjavam? Ti ni Pitagoru ne znaš, ali ja ću da ti pokažem tvog Arhimeda! Gorećeš u krugovima kad te dohvatim!
Komšinica Caca istrčava da bi hrabro spasila Peru:
-Pero, sine! Beži, pun je mesec!--
- Vanja, na šta to ličiš? Podočnjaci su ti do kolena!
- Ne pitaj, pun je mesec.
- ŠKK?
- Pun mesec ispita.
