U zemlji u kojoj još samo papci prepečenog vola nisu dobili magijsko dejstvo i postali predmet obožavanja, plašenja i klanjanja, jedna pojava opravdano izaziva posebnu pažnju.
Njeno dejstvo najjače je u januaru, aprilu, junu, septembru i oktobru. Mlade osobe crvenih očiju, ogromnih podočnjaka i pogleda koji tera poklonike meseca da se krste, klanjaju i odlaze najbližem vraču, tumaraju gradom tad sa indeksima u rukama. Priča se da noću ne spavaju, iz kojekakvih knjiga od kojih postaju još monstruozniji crpe tad snagu. Viđeni su i kako napadaju noću čak i one koji su im najbolji prijatelji.
Iz stana u kom živi matematičar Goran dopiru čudni zvuci. Dušebrižna komšinica Caca koja oko vrata nosi poslednji modni hit - ogrlicu napravljenu od luka, pažljivo osluškuje šta se zbiva. Kroz špijunku vidi da Goranu dolazi Petar koji odjednom izlazi iz stana, crvenih krupnih očiju, dok Goran baca knjige na njega i priziva kojekakva za Cacu misteriozna bića:
- Some glupi, mamicu ti tvoju, sad si našao da dolaziš! Sinus i kosinus ja da ti sad objašnjavam? Ti ni Pitagoru ne znaš, ali ja ću da ti pokažem tvog Arhimeda! Gorećeš u krugovima kad te dohvatim!
Komšinica Caca istrčava da bi hrabro spasila Peru:
-Pero, sine! Beži, pun je mesec!
--
- Vanja, na šta to ličiš? Podočnjaci su ti do kolena!
- Ne pitaj, pun je mesec.
- ŠKK?
- Pun mesec ispita.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.