To je ona vrsta kompleksa više vrednosti od koje pate devojčice/devojke/žene koje otprilike od njihove pete godine života neko startuje u nameri da ih drži za ruke/smuva/ljubi/jebe/jebe u rč (obljubljuje) itd. Navikla da joj se muškarci nabacuju i to ti je. Prepoznaju se po afektiranom i kučkastom ponašanju kada im priđeš i po neprestanom pominjanju svoga dečka, vođene logikom Zašto mi ovaj prilazi i priča sa mnom ako neće da me startuje? Daj da ga odjebem odmah.
- I tako...
- Tako... Ajde vidimo se!
- Hoćeš da te otpratim do zgrade?
- Pa ne treba...
- Sigurno? Daj da te ispratim, da ne ideš sama kroz park.
- Nema veze, nazvaću dečka da pričam s njim dok idem kroz park.
- Čekaj... Ti sad meni kao stavljaš do znanja da imaš dečka? Kao da ja ne znam da imaš dečka? Šta, mislila si da ću da te muvam? Znaš šta? Zabole me tuki i za tebe i za tvog nadri-dečka! Ja sam samo hteo da te ispratim do stana da ne ideš sama. Sad me boli tuki, i da uzmu da te gengbenguju u parku, neću prstom da mrdnem. Aj uzdravlje! Lihvarko!
(to je naravno ono što mislim u glavi, a u stvari kažem):
- Aha, okej. Ništa onda. Vidimo se sutra.
