Čudan lik, koji svaki drugi dan svraća u prodavnicu i kupuje paket zejtina. Šta će mu toliki zejtin, znaju samo on i njegova lutka na naduvavanje sa likom Aleksandra Vučića.
Rečnik / autori
IZ
Izzie
1× u prvih 100na Vukajliji od jul 2011.viđena 7. jan 2013.
264 definicije8 odabranih14.650 poena
Boli me kurac.
-Marijana Mateus piše novu knjigu.
-Pa lepo.
''Fakulteti'' na kojima je najvažnije da se uslikaš kako bacaš kapu u vis!
Jedan u nizu izraza za lika. Tipus koji nije neka-tamo-sumnjiva-njuška, jer ga često i poznajemo.
U početku najčešće korišćen od strane zaljubljenih tinejdžerki, da bi potom izraz uzeo maha i u drugim kategorijama populacije.
Opisuje jednako i baju kao i šonju, u zavisnosti od mesta na kom se nađe u izgovorenoj rečenici. U ženskom rodu poprima oblik ''tipuša''.
- Kako bilo s Nikolom sinoć?
- S Nikolom? Tip je fenomenalan!!! Skrozirao me je, tresla sam se do polaska na posao.
_________________________________________________________________________
- 'Oćeš didemo do Janka na splav?
- Ne pada mi na pamet da tog tipa u životu više vidim posle onoga!
Sve popularnija pljuga usled poskupljenja cigareta.
- Daj pljugu da malo plaknem pluća, znam da pušiš one najskuplje.
- Kurac! Motam ove zavijuše, ima već mesec dana. Na! :pljuje duvan i nudi mu zavijušu iz tabakere: Uštedeo sam šes' somića a i manje trošim, samo još one filtere da kupim, ima se nađu za 200 dindži...
Uvođenje u svijet odraslih. U mom selu, muškarac si tek kad nešto prikolješ, a s obzirom na kultni status krmadi u našem narodu izbor je jednostavan. U Americi npr. ponosni otac svom sinu plati kurvu kad vrši inicijaciju u svijet odraslih. Jebi ga, kod nas su teška vremena, pa ako platiš da jebeš, nećeš da jedeš, a ti vidi jel' ti milije da ga umačeš koliko god, ili da cijelu zimu tvoji bližnji ršću čvarke i tove se slaninom.
Došao sam iz grada oko pola 6 ujutro, pomalo i pod saugom, tiho, i da nisam srušio fiksni telefon, gotovo nečujno sam se ušunjao u svoju sobu. Svukao lagano odjeću i taman kad sam se , onako, u gaćama spremio da uskočim u krevet, iza leđa sam čuo riječi: „Dobro je da si ustao na vrijeme, voda vri idemo klati, 'ajde!“
Okrenuo sam se, i vidio sjenku kako drži sablju dimiskiju, a grč na mom licu govorio je: „Nemoj mene matere ti!“. Malo sam razabrao u polumraku i prepozao ćaću koji je opet prepoznao da sam ja pijan k'o letva: „A jebem ti sunce alkoholičarsko, pa jesi makar danas mogao trijezan doći, polazi ako ne želiš da tebe vješam na čengele. MRŠ!“
Krmak je bio neobično jak. Čak je i moj otac, prirodno jak čovjek, morao nekoliko puta da ga ošine dok napokon nije ukrstio očima i pao. Dao mi je nož u ruke i znak očima, te uhvatio krmka za zadnje noge. Znao sam šta mi valja činiti, samo objektivna situacija mi nije išla na ruku. Svinja me bacala na sve strane kad sam počeo da je koljem, ko da sam na rodeu...
-„A JEBEM TI NED'LJU NE KOLJEŠ POLARNOG MEĐEDA, DAJ NOŽ I 'VATAJ ZA ZADNJE NOGE!“
Nažalost ni ova kombinacija nije urodila plodom pa je stari zab'o kolac i za njega sapeo zadnje noge krmka i tek tada ga likvidirao.
Svalili smo ga u korito i počeli da ga šurimo. Ćutke. Razočarani mojom brukom. Vidjevši mene kako se prenemažem dok šurim svinju stari je rezignirano konstatovao: „E moj sine, krmak je i sad življi od tebe. Ma , tačno mi dođe da sad i tebe ošurim sa njim.“ Podigli smo ga na čengele, što je malo odobrovoljilo ćaću kad je vidio veličinu krmka pa je zadovoljno, spenkujući ga po butkicama, izjavio: “ Vide ga sine, k'o Nađa Komaneči!“.
Zapao me je nezahvalan zadatak da izvadim drob. Sunce ti jebem pa u njemu je bilo više govana nego u kompletnom nevladinom sektoru. Kilometar crijeva. Dok sam slušao didovo pripovjedanje kako su oni kao klinci naduvavali mijur pa se loptali, malo sam nožem prokin'o drob. Na skali od 1 do 10, smrdilo je kao Bebi Dol. Sanirao sam to nekako i saprao izmet.
Poslije toga nije bilo više delikatnih poslova, čvarci, ladetina... Dodouše malo je bilo rizično sa čvarcima jer sam bio pijan pa je mati oblijetala oko mene bojeci se da se ne skram u kazan.
Eto sad sam propustio priliku ali već iduće sedmice mi je popravni, kod rođaka koljemo. Valjda ću učiniti ćaću ponosnim.
Izvorno sportski žargon, koji označava da se neka radnja na treningu radi do krajnjih mogućnosti, tj. dok ne dođe "do otkazivanja" mišića. Narodski rečeno: Krčag ide na vodu dok se ne razbije.
Najprostije rečeno ponavljanje neke vežbe sve dok se ne srušiš od umora.
U žargonu se ovaj izraz koristi i za preterivanje u konzumiranju alkohola, ili za preterivanje u nekoj drugoj aktivnosti.
1)
Trener:"Momci sada trčimo sprinteve preko celog terena, do otkaza!"
2)
Vlada:"Batice, što Neša ne dolazi na fudbal?"
Srki:"Brate, bio je juče sa Ljubom u gradu, a znaš da to znači da su pili do otkaza!"
3)
Marija:"Milice, šta ti je? Hodaš k'o zombi?"
Milica:"Ne pitaj me ništa! Zaskočio me Peđa, k'o da je došao iz vojske. Bio seks do otkaza!"
4)
Kada neko konzumira narkotike do otkaza, to se uglavnom naziva overdose.
Popiti vijagru.
Kada hoćeš nešto da uradiš, a nešto u tebi (insekt, što bi Gidra rekao) ti govori da odustaneš od toga, no ti ipak ugušiš glas u svojoj glavi i postupiš na svoju ruku.
Ljudsko tijelo je naučeno da ne sluša sebe, nego druge oko sebe. Zato i dolazimo u situaciju da smo sebi umislili nešto, da nam se pričinilo, umjesto da vjerujemo svom unutrašnjem glasu koji nikada ne griješi.
Svako svoj put gradi onako kako on zna i umije. I nikada ga ne napravimo idealno, u vidu autoputa, nego je to neka kaldrma, trnovit put prepun prepreka, životnih iskustava koja nas iznova nauče nečemu novom. I dobro je da je tako. Životna filozofija je da čovjek stalno uči, svaki dan. Za kretanje po ovom putu potreban je vodič, a to je upravo taj glas koji nam stvara osjećaj nelagode da ne postupamo kako treba. Naravno, svaki put ima znakove pokraj staze koji nam govore šta da radimo, ali često nam oni nisu potrebni, pa postupamo rutinski. No, i rutineri često pogriješe, stoga pratite znakove, oni su siguran i jedini pravi put.
Sumornim korakom dolazim pred kućna vrata. Pozvonio sam dva puta, kao poštar koji donosi neke vijesti. Moja nije nimalo fina. Supruga otvara, a ja pognute glave kažem jedno lagano: "Dobro veče..."
Na licu joj se dalo primijetiti da zna da nisam došao nikakvim dobrom. Odmah me je upitala: "Kojim zlom?".
"Spakuj stvari, one najbitnije, idemo odavde", odgovorio sam. Zbunjenost na njenom licu pokušao sam da skinem ponavljanjem riječi: "Sutra idemo odavde..."
Tražila je objašnjenje, čemu sve to.
"Prokockao sam sve što imamo. I auto, i kuću, i imovinu. Sve je otišlo. Sutra idemo odavde... Sutra idemo odavde... Zašto nisam stao odmah kad sam vidio da me ne ide? Zašto nisam stao? Sutra idemo odavde..."
Tada sam primijetio da više nego ikada žali za propuštenom prilikom kada je mogla da ode sa roditeljima u inostranstvo, a ona jadnica je vjerovala u konjinu koji je izgubio sve što ima, i ono najvrjednije, njeno povjerenje...
Raznih ljudi ima.
Sigurno je ono ''da je pas čovekov najbolji prijatelj mišljenje je čoveka, a ne psa'', ali opet - ko to može da tvrdi da i pas ne deli isto mišljenje. Pas je čovekov najbolji prijatelj. Nije najbolji prijatelj ljudima.
Raznih ljudi ima.
Nije pas taj koji je sebe stavio u negativne kontekste rečenica, čiji su kreatori ljudi. Raznih ljudi ima.
I nogavičar je sposoban da bude najbolji prijatelj, za razliku od nečoveka. Nečovek je nesposoban da primeti tugu u psećim očima.
Pas je čovekov najbolji prijatelj.
A raznih ljudi ima.
- Mujo, imaš li ti akvarijum?
- Nemam.
- Koji si ti Mujo peder...
Halo, jesi li ti Taj i Taj?
Jeste, ja sam Taj i Taj.
Stranka te treba, večeras u 8 budi Tu i Tu.
Naravno.
Konačno su se sjetili da me pozovu, znao sam da će moja sposobnost kad tad doći do izražaja. Škola i đubre nikad nisu izdali. Došlo je i mojih pet minuta.
Došao sam 20 minuta ranije, da pokažem svoju odgovornost i poštovanje prema tuđem vremenu. Ostali su počeli da pristižu tek pola sata kasnije pokazujući iste ove atribute, samo dijametralno suprotne. Neka, nema veze, strpljiv sam ja. Bog te jeb'o dragi, kad su počeli da izmiljavaju neki ljudi, koje niti ko zna niti je ko kad vidio, kao zombiji, politički orjentisani zombiji.Što bi rekao kikindski prorok kurve, pederi, licimuri. Sunce ti jebem, onako ja to gledam, pa za ove je ćopavi bravar akademik, ovdje se pola njih još uvijek kažiprstom potpisuje. Vjerovatno hoće da ja njima upravljam na izborima, jebi ga glupima je najlakše upravljati, bar će biti poslušni.
Trenutak tišine. Ulazi Neko i Nešto. Neke pozdravlja, neke ne,mene nije pozdravio, doduše sjeo sam u zadnju klupu da se ne namećem. Počeo je i uvodnu riječ, malo sam odlutao zamišljajući sebe na stranačkoj funkciji pa se ne sjećam svega. Znam da je rekao da trebamo biti ponosni što smo članovi, jer je nekad bilo sramota, smatrali su nas izdajnicima,linčovali, a danas mi jebemo, mi određujemo ko su izdajnici, da na ovim izborima trebamo pokazati snagu i jedinstvo, i još mnogo gluposti koje su me navele da pomislim : „Bog te jebo, ovaj k'o da je išao kod Orvela na časove politike“. Kako rekoh, dalje nisam slušao...
Došlo je vrijeme da se usvoji dnevni red u 2 tačke-1) rad na terenu i 2)tekuća pitanja, naravno uz prethodnu evidenciju prisutnosti. On je Neko i Nešto, on je predsjednik, nisam ni čuo čega koliko sam opijen budućom funkcijom, kojoj ne znam ni naziv onda pročita štabove izbornog štaba, boranija, znači funkcija je Koordinator izbornog štaba, lijepo zvuči, majku mu jebem. Šteta što nema nijedna dobra pička u izbornom štabu da je smuvam, i napravim od nje gospođu.
Bum, hladan tuš, pročita i aktiviste. Ostade ja sam. Kaže: „Momak ti nas sve ove godine zajebavaš, uvijek se uspiješ izvući kad je kampanja, zajebavaš jadne aktiviste, pošalješ dida da ih okupi špruljom kad dijele letke, zato što si mu rekao da su to komunisti obični. Dotle je došlo da smo ja i Gradski Otac lično riješili da sredimo tu tvoju bahatost“. Ja se ukurdumio k'o krava kad je vode u klaonicu. Za šefa mi odrediše neki hibrid Goluma i Marije Šerifović neidentifikovanog pola i seksualne orijentacije. Zapravo, orjentisala se da jebe mene, uz jasne instrukcije,“ ne slušaj ga ništa, ako mu pustiš da priča pet minuta ,zajebaće te“. Izgleda da su mi doakali. Rekoše:“Mali uozbilji se, ako ne budeš dobar i poslušan, sjebaćemo te, nisi nam prvi ni poslednji. Ako budeš dobar, do kraja lojalan, znaćemo to da cijenimo“. Sastanak je završen. Na moj prvi pokušaj da kažem nešto onome što se viče mojim šefom dobio sam kratak i jasan odjeb. Možda je to biće glupo, ali prati instrukcije do daske. Đubre je za školu psihički, a i fizički neizdrživo. Moraću izgleda jebati „ono““.
Legenda kaže da status studenta dobijaš kad položiš ispit, padneš ispit, pojebeš koleginicu i bar jednom se usereš pre ispita. Ok, ovo poslednje i baš nije preporučljivo ako se desi na primer pre nego što pojebeš koleginicu, jer ako kučka zna da si se usr'o, od nje nećeš da dobiješ ni skriptu iz Didaktike, a kamoli pičku.
Što se same prolivčine tiče, jedna od njegovih karakteristika je da te uglavnom protera desetak minuta pre nego što kreneš na ispit. Naučnici univerziteta Kolumbija nakon višegodišnjeg istraživanja došli su do zaključka da najveći broj studenata koji odluče da odustanu od ispita, to rade jer im se desilo da pre odlaska na ispit obimno fekališu i da nisu u stanju da odu do faksa, zbog toga što im je buljson crven kao pavijanski rč.
Najčešće karakteristike preispitnog proliva su da smrdi više nego obično, traje više nego obično i širi senfaru više nego obično.
Savet: Ako ne želiš da ti rč pulsira kad odeš na ispit, kao što puslira Krkobabićevo srce dok gleda rutave noge Gordane Čomić, iseri se brate k'o čovek ! A i ako ne položiš ispit - ko ga jebe. Bar ćeš znati da si se kvalitetno isr'o.