Neobičan fenomen udrvljavanja kite nakon odlaska u večna lovišta. Sadejstvo otkaza rada srca i gravitacione sile, koja krv prosledi u tukidida. Dokaz da donja glava kod muškarca mnogo bolje šljaka ako je isključena gornja.
Preminuli Radovan leži u sanduku dok ga familija i prijatelji oplakuju. Narikača 1: Ajooooooj, crni Radovaneeeeee, što ode preranooo, još sina oženio nisiiii, unuka zaljuljao nisiiiii, ne dovrši onu štaluuuu što bespravno podiže na našoj livadiiiiii. Narikača 2: Žena ti se po selu kurvaaaa, a ti bio slep kod očiju, crni Radovaneeeee. Narikača 3: Ko će mene jadnu posećivati noću, kad celo selo zaspiiiiii, oooo, jadna jaaa, Radovaneeeeee. Pop: E, aj iskulirajte malo, pas vam jeb'o mater, nek mu neka od vas mune kurac u stranu, ne možemo sanduk da zatvorimo već pola sata, a gre'ota da bušimo rupu, sanduk je čista hrastovina.
----------------------------
- Pričaj, kako je bilo sinoć? - Joj, ćuti, ne mogu noge da sastavim danas. On kao da je iz priče "Knjiga o džungli": mutav, jak k'o bik, mozga nema, al mu se kurac ne spušta ni posle četvrtog svršavanja. Poremetio mi sve unutrašnje organe. Od sad samo takve tražim, jebeš ove inženjere, dok on smisli šta će i kako će, ja zaspah.
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Kruna karijere svakog akademskog radnika, njegova lična Biblija, vrhunac njegovog znanja koji oslikava višegodišnji rad i trud. Istovremeno predstavlja njegov lični doprinos tome da ga sve kolege i hiljade studenata zamrze za sva vremena.
Suština je u tome da redovni profesor, koji je prošao sva moguća i nemoguća usavršavanja, trenigne i stručne seminare u jednom trenutku donosi odluku da napiše sopstveni udžbenik, umesto da prevede strani ili nastavi da koristi udžbenik odavno preminulog kolege.
Tim udžbenikom planira da ućutka sve zavidne kolege koje pričaju da je sredio doktorat preko stranke, da natera raspuštenu studentariju da izgovara njegovo cenjeno ime sa dužnim strahopoštovanjem, da navede bivšu ženu da iseče vene jer ga je ostavila i optužila da je sposoban jedino da palamudi o toj staroj knjizi koju zna napamet.
O njegovom udžbeniku ima godinama da se raspreda u svim akademskim krugovima. Ne može on da napiše običnu knjižicu od 200-300 strana, kao što je to uradio njegov kolega koji predaje na fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Ipak je on veliki drmr, ekspert u svojoj oblasti, gostujući profesor na više stranih univerziteta - sve to mora da bude kristalno jasno kada se otvore korice.
Udžbenik mora biti toliko dobar da se zbog njega posvađa na krv i na nož sa zavidnom koleginicom sa predmeta koja pak tvrdi da je njeno štivo kvalitetnije i lakše za interpretaciju. Zbog tog udžbenika će joj udariti šamar na sred kolegijuma, pred svima obrisati dupe slikovnicom koju ona naziva svojim delom i odlučno odbiti da je pojebe kada mu to sledeći put zatraži. Netrpeljivost će preneti i na decu kojima će zabraniti da ikada progovore reč sa njenom decom. Njegovo delo je toga vredno!
Budući da nema uslove da izmisli rupu na saksiji i otkrije nešto novo, preostaje mu jedino uvođenje terminologije koju još niko nije upotrebio i neverovatnih metafora koje mu padaju na um u trenucima najveće inspiracije.
Teško jeste ali udžbenik mora imati istu osobinu koju autor pronalazi u sebi - vrhunsku nenadjebivost.
Strategija je najmarkantniji deo personalnosti preduzeća. Za preduzeće strategija je isto što i za moreplovca zvezde na nebeskom svodu. Ovo se naročito može objasniti kada se pogleda kjustomizacija, kostjumizacija i kjustomerizacija proizvoda datog preduzeća.
Iako je rašireno mišljenje da muškarci u društvu non-stop razgovaraju o seksu, to je ustvari pogrešno. Sa druge strane, kad vidite grupu devojaka da se kikoće i razgovara (što se vidja vrlo često), šta mislite, o čemu pričaju? Pa se posle čudiš što se sve njene drugarice smeškaju dok razgovaraju sa tobom.
Ženska verzija: -Bila sam sinoć kod Milana. -IIIIIII, ne zezaj. I kako bilo? Pričaj sve. -Pa prvo me izveo na večeru i kupio mi cvet. Kako je romantičan... (nakon 5 minuta)... I tako ja pijem vino i pocinjem da gubim kontrolu, i pogledam dole a ono... -Šta, šta šta? -Uuuf KIKIKIKIkikikikikikkikiki :sve u glas: ...(nakon 10 min) I tako, ponudi mi on da me odbaci do njega kući.... kikikikikiki... (nakon 5 min)... Skida me polagano... (3-4 min)... A znaš kakav mu je (20 min kikotanja i priče o spolovilu)... I onda polagano, a ja mu zarijem zube u rame, joj kakva ramena ima (10 min)... Svršim... (5 min)... I na kraju me onako zagrli otpozadi da spavamo. -Uuuuffff blago tebi. Meni treba jedan takav... (Priča se nastavlja još pola sata) ....
Muška verzija -Gde si sinoć, dogovorili smo se da igramo fudbal? -Rešio sam da izadjem sa Marijom, pa smo otišli do mene posle. -Ne zezaj!!! Bio seks? -Bio.
Fora gde ako staviš zvezdicu umesto nekog slova u ružnoj reči, ta rečenica više uopšte nije ružna. Npr: Pu*ite mi kurac svi! Evo, ovo više uopšte više ružno, pošto je vešto sakriveno. ili: Jebem ti ma*er u pičku rutavu! Više uopšte ne liči na psovku. Najbolji primer je možda: Jebem li te u glavu tvoju štrokvu, pa ti svšim na čelo, i posle mlatim kurcem preko us*a dok stenješ. Nikad ne bi provalio da je psovka da ti nisam rekao, jel da?
U principu, efekat je sličan sakrivanju slona iza maslačka. Radi savršeno.
Finalni proizvod dugotrajnog procesa inplementacije vlastitih snova u podsvest sopstvene dece. Poslednji pokušaj posrnule ambicije da stigne gde joj nikada ni nije bilo mesto.
Voz za prošlost. Poslednji peron.
Potomak u staklenom zvonu, zaštićen kao himen ćerke jedinice šefa turske narko-mafije. Uposlen k'o mladi Kurdi na bauštleli nadomak Menhengladbaha. Nema prostora za zajebanciju.
Biće od tebe sine nešto -pijani ćale kad ti kaže. Učićeš jezike koji te ne zanimaju, sviraćeš instrumente za koje nisi talentovan, bavićeš se sportom iako imaš dve leve i što je najvažnije -završićeš škole iako si glup k'o kurac. Na silu, ako nikako drugačije. Destilovaće tebi ćale krv, neće biti štrokava k'o moja.
Problemi nastaju kada proces destilacije ne ide željenim tokom. Potomak prsne k'o rumunski kurton i otera sve u pizdu materinu. Počne da glođe čaše po kafanama i gasi cigare pevaljkama o sise, da se bode prekrštenom pajom i umače palamar u podgrejan pinđur dok zamišlja brata Marije Šerifović. Noćima.
Jebiga krv nije voda, -teže se destiluje. Šta'š?!
-Dokle ti je mali stig'o sa čkolama? -Četvrti srednje. -Gde'š ga dati na fakulteta? -Nigde, neće da studira. -Mora bre da studira, ti nisi pa vidi kako se mučiš. -Neće jebiga da uči...otvoriću mu neku kafanu, pilanu, salon za pedikir-manikir noktiju za kerine...štagod. Pa nek radi, šta sad?! -Nije ti to dobro, nisi uopšte ambiciozan. Šta želiš da ti sin bude u životu? -Ja?! Želim da bude...srećan.
Sabijač. Nabijač. 'Ladan tuš. Ma, šta tuš, vodeni top. Fraza rezervisana samo za najveće šmekere. Samo za one koji su toliki jebači, da su obrnuli krug i prestali da jebu, jer im to više ne predstavlja nikakvo zadovoljstvo. Samo za muškarčine koje mogu, a neće.
Zadimljena kafana... Dve superhot Vukajlijašice sede za šankom... Usamljeni Vukajlijaš sedi sam za stolom u ćošku...
- Ovaj Mr. Moon mi izaziva masivno lučenje vlage... Želim ga! - Šta? Ti nisi čula?! Mr. Moon NE JEBE. - Ma, nemoguće, ja sam tako hoćna! Sad ću da ga startujem.
Prilazi...
- Ćao, Mrmunčiću, što si mi lep večeras... Ju, i sisa ti je dodatno porasla, kako je samo čvrsta, a tek biceps... Znaš sama sam večeras, pa sam mislila... - Žao mi je. Ne zanima me šta si mislila. - Čekaj, još ti nisam rekla. Želim da... - Nisi me razumela, ne zanima me šta želiš. Ja pijem sam večeras. - Ama, 's' ti normalan?! Vidi kako sam dobra riba, bre! Hoću da me jebeš! - Šta? Ti nisi čula?! Mr. Moon NE JEBE. NEĆEŠ BITI JEBANA! Sevaj!
