Turetov sindrom je, u pičku materinu, nasledni neuropsihotični poremeđaj, moga kurca, koji se uglavnom javlja kod, jebeno retardirane, dece, jebem im familiju nenormalnu, i najčešće se ispoljava kroz tikove, nabijem ih na kurac, kako fizičke, tako i psihičke, koji su najčešće praćeni i, jebem im kevu mrtvu po sred međunožnog ostatka, vokalnim tikovima. Ime je dobio po, jebenom slepčini, francuskom, jebem im mamu brkatu, neurologu Džordžu Albertu Edvardu Brutusu Žilu de la Turetu, nabijem ih na kurac sve, koliko god da ih ima.
Rečnik / autori
MR
mR. RoBBeN
na Vukajliji od jul 2011.viđen 12. apr 2019.
5 definicija0 odabranih81 poen
Uzrok nepismenosti naše policije.
-Prekoračili ste brzinu, nevezan pojas...
-Šta ćemo sad ? Može da častim da ne pišete ?
-Ajd daj hiljadarku , pa da ne pišem.
Najesti se ko car. Besplatno, obimno, kvalitetno i na kraju još primiti platu za to.
Autor i voditelj nekad interesantne emisije, koji je od jebavanja po sibirskim vukojebinama i skandinavskim pripizdinama, svoju emisiju sveo na opšti krkanluk po obližnjim selima. Od čuvene Čukotke, koju je RTS reprizirao više od reklama, Memedović nije snimio emisiju dalje od Beograda 100 km u poluprečniku.
Ionako gostoljubivi domaćini, svoju gostoljubivost podižu na viši nivo, jer Bože moj, ću izađem na televizor a Memedović sa ekipom to sve vešto koristi i jede ko izgladneli solunac, pa makar povod za emisiju bio totalno banalan.
- Jovane, ajde dok desertiramo da se dogovorimo gde snimamo sledeće nedelje..
~ Mogli bi ponovo u Bački Petrovac. Nešto mi se prijeo slovački kulen a biće sigurno i štrudli sa makom. Snimimo neki prilog o lipicanerima gospodina Hološka i nažderemo se ko onomad u Selenči kad su ovi slavili ulazak fudbalskog kluba u beton ligu.
Rečenica koja sledi nakon podužeg kukanja o tome kako nas je neko finansijski izradio. Ona treba da pokaže kako si ti ipak jedan domaćin kome te pare, ta sića, ne znače ništa. A znače, još kako. Znače zato što si ipak u duši cicijetina na kub. Jeste da te boli duša što te neko zavrnuo, ali još te više boli džep što si ostao bez tih para, ma kolike one bile. Pokušavaš da uveriš sagovornika da se ne nerviraš zbog tih sitnih gubitaka i da širokogrudo opraštaš onome ko te preveslao, ali u sebi se grizeš, nerviraš i računaš šta si eventualno za te pare mogao da kupiš, pa makar to bila i jebena žvaka. Naravno, što je suma veća, to rečenica zvuči uverljivije. Nisu bre bitne pare, bitan je princip!
*Srbija*:
- Onom Švabi sam pre 4 meseca i 18 dana pozajmio 50 evra, a on još ne vraća, majke mu ga steram! Mislim, nemoj pogrešno da me shvatiš, zabole me, neću ja propasti zbog tih 50 evra, ali ne trpim bre da me neko jebe u zdrav mozak!
*SAD*:
- Juče mi vodoinstalater konačno završio sve ono oko kupatila, daje mi račun, kad ono 1200 dolara, a rekao je 1000! Namerno je tamo nešto čačkao i muljao da bi nabudžio račun, sisa emigrantska! Neću ja da propadnem za tih 200 dolara, razumeš, ali mrzim to kaišarenje!
*Bangladeš*:
- Aaaa, mamu joj jebem raspalu!!!
- Šta je bilo, dragi?
- Kupio sam kilo pirinča na pijaci, cena je 15 taka, dao sam joj 50, ona mi vratila 25! E ima sad da se vratim tamo i da joj nabijem ovaj pirinač u dupe!
- Nemoj, smiri se, to nam je jedino što imamo za jelo!
- U pravu si, moram da iskuliram. Mislim, neću ja propasti zbog tih des... Mada kad bolje razmislim... Zovi decu, idemo svi u šumu!
- Šta ćemo u šumi, pobogu???
- Da skupljamo jestive plodove! Uz malo sreće, poješće nas tigrovi. Polazi!
Poklonici najpopularnijeg sporta u Srbiji - parničenja sa familijom, koji su tokom višedecenijskog sporenja, na sudske takse, veštake i advokate dali dovoljno para da se ozida omanje porodilište sa celokupnom opremom.
- Tata, zašto mi nikada nismo išli na more?
- Vidiš sine, sad si dovoljno veliki, sad ću da ti objasnim. Ti znaš da mi ne govorimo sa mojim stricem Rajkom i njegovima.
- Znam, ali ne znam zašto.
- Zašto? Zato što je njegov otac uz`o onu njivicu, jedno dva`es ari dole u jaruzi, levo od zabrana, što je moj pradeda namenio mom dedi.
- Ono jalovo blatište?
- E baš to. Jalovo, jalovo, ali moje jalovo!
- Pa dobro, kakve to veze ima sa morem?
- Ima veze. Mi se sa njima sudimo oko toga još od četresosme. Prvo deda, pa otac pa sad ja. Ni sam ne znam koliko smo dali na sud, na geometre, veštake, advokate. Kad budeš u Beogradu, ti pogledaj Palatu pravde - ono desno ćoše do ulice, to smo mi sagradili. Tu ti je otišlo i more i ekskurzije i novo kupatilo i bolji auto i...
- Pa dokle ste stigli sa suđenjem?
- Šta da ti kažem, njegove sudije, doneli su osmu presudu u njegovu korist, al sam se ja žalio. A sad ću još da mu udarim tužbu za naknadu štete što su traktori zemlju iz moje šume izneli na njegovu njivu, ima da plati tu zemlju, nije mu to deda ostavio nego je to moje!!!
- Bre ćale, što se ne dogovorite i pomirite, sudite se oko gluposti pola veka, umesto da se posećujete i družite, mi rođenijih od njih nemamo.
- Marš tamo, s kim da se mirim? Si ti kršten? Je l` ti to onaj Čeda Jovanović napunio glavu glupostima? Ovo ću da teram dok sam živ, a ti ima da nastaviš, nemoj da te zaklinjem!!!
Sušta suprotnost srednjem prstu. Dok se srednjak koristi kao sredstvo vulgarnog izražavanja, upotreba malog prsta jasan je pokazatelj elitizma, društvenog krema, i dokaz poznavanja bontona među višom kastom.
-Kćeri, kako to piješ kafu? Pa silan sam novac dala za tvoje časove lepog ponašanja, a ti i dalje držiš šoljicu kafe sa obe ruke. Hoćeš da ti se na zabavi ona bubuljičava kćerka Lorda od Jorka smeje? Šoljica se drži jednom rukom! I podigni mali prst dok piješ, jesi li čula mlada damo?! Isto ti važi i dok piješ čaj!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Na ti ovo belo, probaj kakvog je kvaliteta...
-U, daj, daj, daj...!
-'de ćeš bre sivonjo, ne uzima se to tako! Brukaš me pred drugarima, pred jaranima mojim! Dovedoh te na nabolji splav, a ti k'o siš'o s' neke planinčine! Čmaru jedan!
-Izvini brate ono, žao mi je.
-Ništa, ništa, samo pazi se brate! Ajde, kako sam te učio: uzmeš malo na prst, pa onda... Ne taj prst, siso jedna! E tako, uzmeš malo na mali prst, šmekerski, protrljaš između zuba i to je. 'el fino šljaka!
-Fino, fino.
-E'o ti onda, izvuci dve-tri lajne, al' nemo' k'o neki seljak, nego gospodski. Moram da pazim na ugled matori, ja ovde uživam poštovanje! Ne družim ti se ja sa seljacima i ostalim jajarama i smradovima!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Jeco, kako ti bilo s' Mladenom sinoć? Je l' bilo akcije hihi?
-Ma bilo je, al' jedva.
-Što, šta je bilo?
-Ma mi ti se ljubimo, ja se naložila, mic, po mic, on spušta ruku dole, gura mi ruku u gaćice...
-I?
-Krenuo idiot da me fingeruje malićem, ej!
-Molim?
-Indijanac bre! Pitam ga šta radiš to, on mi kaže: Pa ja sam gospodin čovek, ne želim da ispadnem napadan i vulgaran! Zamisli molim te!
-Ma taj ti je peder sto posto!
-Sigurno!
Šansa koju ti daje ćale da razmisliš još jednom i ipak ga poslušaš, jer ćeš u suprotnom dobiti batine.
- Mali, donesi mi iz kredenca onu flašu na kojoj piše Rubin!
- Idi sam ćale, vidiš da igram igricu!
- Nemoj da polomim i tebe i to sokoćalo, ščuo? Hoću da vidim flašu na stolu dok izbrojim do tri! Jedan...
- :Kulira:
- Dva...
- A ćale, vidiš da igr...
- Dva i po...:skida opasač: tr...
- Idem, idem!
Izraz za osobu koja kad nikoga nema uvijek je tu da pomogne. Kao Sergej Ćetković. Duša od čoeka. Dobio ime po timu koji je bahatim i oholim vukajlijašima vraćao kuće i stanove, i otplaćivao dugove u lokalnim krčmama.
-Rajko, evo nađoh ti telefon i novčanik sa 500 eura, pa da ti vratim, plus pošto vidim da se mučiš otplatio sam ti ženine dugove u onim prodavnicama, čisto da pomognem.
-OJ PORTLANDE, EVO TI ŽENA TROJE MI ĐECE NAPRAVI. Ček malo a okle tebi te pare ?
-Portland...
Osoba koju ništa ne mrzi, dobričina, svaki posao će ti završiti i učiniti bilo kakvu vrstu usluge.
-Jel se sećaš Kovačevića iz srednje?
-Koji Kovačević?
-Miloš bre onaj, sedeo uvek u prvoj klupi, uvek išao u kancelariju po krede kad nestane, nosio po deset olovaka u fotroli ako nekom prestane da piše pa da pozajmi.
-Ahaaa, znam, onaj visoki cvikeraš, sećam se. Šta s njim?
-Ništa, čuo sam se s njim pre par dana, otišli na pivo. Ustvari ja na pivo, on na gusti sok. Pričali mi i ja mu kažem da štekam kintu za delove za Astru, on mi dao 5 crvenih, reko da nema frke oko vraćanja, da mu vratim kad imam. Još mi i dao 200 dinara preko, za cigare. Posle me odvezao da uzmem te delove i odbacio gajbi. Kako može da ga ne mrzi?
-Kladim se da rukom pali kućište.
Priroda je odredila da muškarci od datuma pamte jedino Mijatovićevu prečku i Bari devedes'prve. To je to.
Nismo mi žene, pa da pamtimo kad nam je prvi put u braku nestala voda, kada nismo platili prvi račun za struju ili kada nam je kučetu rođendan...
Ovom frazom bi mogao da upotpuniš događaj, jer kad si već zaboravio, dodaj i ovo ili kupi poklon za samog sebe, nek' zna ko ore traktorom, a ko trči po vodu.
-Ljubaviiii, ksss, ksss, ljubavi... jesi li budan?
-Naravno, obožavam nedeljom u pola šes' da budem budan... si normalna ti? Šta mi šištiš pored uveta, k'o da spavam sa šarkom, daleko bilo...
-Znaš šta se desilo pre tačno osam godina u ovo vreme, na današnji dan?!
-Ne, je l' treba da čestitam?
-Zaboravio si?!
-Ne! Ali, znam šta će se desiti na današnji dan ako momentalno ne legneš da spavaš... ovoga mi krsta...
Iliti, život i priključenija mladog iskompleksiranog debelog gmaza.
Prvi kontakt sa nelegalnim supstancama sam imao još devedesdevete, tada šestogodišnjak, kad je stric Fejka pobegao na noć sa Kosova, kao vojnik, da prenese džakove, kako su nama klincima tada rekli, pšenice za koze koje je moj ćale pazario par meseci ranije. Oće kurac. Srušiše ovi iz nato-a most u Bivolju, tetka uvati klince i dođe kod nas na selo. Gelenderi od mosta koknuli osmoro ljudi, pa se jadna uplašila. Njen klinac, Filip, moj idol iz mladosti, posle 2 dana nanjušio pšenicu. U stvari, kurac pšenicu, čista šiptarka, 2 džaka, doneo Fejka. 3 dana nismo on i ja izlazili iz štale, boga pitaj kolko se tu popušilo. E znaš onaj osećaj posle duvke kad si gladan ko fudbaler Zvezde? E, baš tako sam ja počeo da se gojim.
Ništa, zataškala se ta priča nekako.
Onda sam u sedmom osnovne otkrio čari interneta preko telefona. Nabasao na neki čet i tamo blejao nonstop. Imale su posebne sobe i jedino što sam radio je vrbovao ribe (imao jebački nik "Snoop Dogg 1984") navlačio ih u privatne sobe i tamo razvaljivao Slavišu od drkanja. Drko sam po 15 puta na dan. Tad je bilo lakše, nema lepljive, smrdljive, slane sperme, ne moraš da pereš ruke, samo udri dok ne napraviš otvorenu ranu na kožici. Posle ne možeš ni da ga držiš dok pišaš kolko boli, ali to su slatke muke.
Elem, da ne skrećem sa teme, na tom četu upoznam Dajanu iz Bača. Jebeš ti meni majku ako sam ja tad znao šta je i gde je Bač. Kontao sam da je negde u Austrougarskoj, makar zbog njenog akcenta. Da, pričali smo. Trajalo je to mesecima. Prvo smo počeli da šaljemo sms-ove, pa mms-ove, ona meni poslala njenu sliku, ja njoj poslao sliku Miloša Kaličanina, rekla da sam sladak, poslala sliku dojke, nazvao sam je jedno veče, fiksnim, nazvao drugo veče, napravio ogroman račun, ćale mi jebo majku milosnu. Izbaronisao sam je da se zovem Filip, da sam iz Kruševca i da imam bend. Likuša se primila. Imali smo sajber seks svako jebeno veče, telefonom, u to vreme sam i dobio jebenu spermu, pa sam redovno lepio po telefonskom imeniku.
Elem, pozove mene Dajana jedan vikend kod nje. Ja naravno, rekao da imam auto, iskukao od Mimice pare, uzeo kartu i otišao u jebenu Vojvodinu. Tamo na stanici, ona mene čeka. Ja skontam da je ona, nije me lagala, jeste kao na slici, anđeo, divna dojka, krivi zubi. Razmišljam se dal da priđem, il da pobegnem sa stanice, međutim, jebo majku, prvi put u jebenom Novom Sadu, gde da idem koji kurac. Priđem ja i priznam šta i kako. Samo što likuša nije zaplakala od muke kad me je videla. Međutim, ajd, kad sam se već cimao, da kuntam kod nje 2 dana, da ne ispadne da sam svojima samo sjebao kintu.
Ošli mi za jebeni Bač (nedo bog nikome, ja žalim ljude koji žive onde, kakvo govno od mesta, bruka), nigde planine, nigde brda, nigde jebenog brega, PA GDE SE SANKATE PIČKA VAM MATERINA MAĐARSKA BRE??? Nema veze, to veče došli neki njeni ortaci, svi po 5, 6 godina stariji od mene, studenti jebeni, ja mali, debeo, sedim u ćošku, odvaljen posle drugog piva. Priđe ona meni, kaže, jel si radio nekad esid? Naravno da jesam kurvo, zar ti izgledam kao neko ko nije radio esid. E baš sam tako izgledao.
I dan danas računam kao prvi poljubac kad je kartončić prešo sa njenog jezika na moj. I dan danas pamtim kolko mi je jebeno nabreknuo ovaj dole i kako je srce počelo da lupa nenormalno i da mi raste pritisak. Jajašca su mi ovlažila kao da sam ih u Rasinu umočio. Najbolje od svega je što se nisam onesvestio. Esid je bio do jaja. Ostalo je istorija. Otišli smo u njenu sobu, prvi put sam video sisu uživo. Prvi put sam sisao bradavicu, a da nije bila od moje keve. Sve je bilo prvi put. I do jaja je bilo. Osećao sam se kao deki_aod u onoj njegovoj baronskoj priči kad je navodno kresnuo 2 likuše u Novom Sadu.
Nemam više kontakt sa Dajanom. Otišao za jebenu Evropu, a ni dan danas je nisam zaboravio. Ako ima nekoga iz Bača na sajtu ( mukica ), i ako zna Dajanu, plava, ćale joj drži kafić pored kuće, ima dobru sisu i krive zube, neka mi javi, dukate dajem.
Definicija napisana takmičenje Pačija Škola.
Veza medju članovima porodice gde sa svakim kolenom raste stepen lenjosti, a samim tim dolazi do odlaganja i prenošenja obaveza na mladjeg od sebe ili na "crnu ovcu" u porodici koja radi za sve ostale.
Baba: - Sine, idi kupi hleb.
Otac: - Važi majka. Sine dodji ovamo.
Stariji sin: - Kaži tata ?
Otac: - Trkni 'der do prodavnice da kupiš hleb.
Stariji sin: - Brate, gde si ? Rekao ti otac da kupiš hleb, evo ti pare.
Mladji sin: - Kako to da nikad tebi ne kaže ? Javiću majci da kupi kad se vrati sa posla, mrzi me da sidjem do pekare...
