Ultimejt odbijanje budućeg zeta. Sve može, da pije, da puši, da nema para ali ako u vojsku nije iš'o onda se to u kuću ne prima. Po onoj narodnoj "Nema toga što pička ne mož' da rodi i u vojsku da ide". Znači dezerter, pičkica nevidjena.
Ćera: Tata upoznaću te sa Dušanom, on ima svoju firmu u Švajcarskoj, tamo živi od svoje šesnaeste godine, dolazi sledećeg vikenda u Begorad zbog nekog poslovnog ugovora pa će da svrati i ovde. Tata: Ma lepo je sve to, nego ćero, oči tatine, gde je on služio vojsku? Ćera: Pa tata on već dugo živi u Švajcarskoj, tamo se ne služi vojska kao ovde... Tata: Znači nije! Pusti ti njega ćero, gledaj ti onog Ratomira iz Doljevca, vojsku služio u Kumanovo, a da vidiš tek kakav muž, traktor Vladimirac vozi!
Baja koji se privati u kolo čim dođe na svadbu. Izljubi mladence, doturi im koverat s evrima, stuče jedno kratko, a žestoko, i bambijevskim hodom se prišunja najubavijoj udavači u cirkularnom plesnom aktu. Lozovača. Kolo. Meze. Kolo.
-Ščije ste vi strane? Ja sam mladoženjinom ocu radio stolariju na staroj kući u Novoj Varoši, a onaj privatnik što ne izlazi iz kola već tri sata mi je sin. Nije stao kreten do dvaput, jednom kad je nabo pečenje, a drugi put kad je nabo starog svata. Prošle nedelje je bio na deset godina mature, snimio red za pišanje, uleteo između dvojice i sve ih poterao ih u kolo.
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Lik vrste najjači. Nači kumara mu Stankela, alkos kategorija teška, ali pije samo čašice tipa kvalitetan. U krugu blizkih drugara gustira se skićvi, da pukne vitalni organ kategorije srce. Rasni go čovek sa šutem vrste oštar i udarcem kategorije pete puca u randevu prečke i stative. Igrač tipa toliko zaeban da ne mora digra od početka. Kad on udje u svlačionicu, nastupa atmosvera kategorije k'o da svi imaju polnu, ništa manje veneričnu bolest. Igrao po Herti BSC i raznim turnamentima vrste zaebani.
Noćna mora svakog šefa, direktora ili takvog nekog glavnog kurca ekspoziture iz unutrašnosti. Pošto je, jelte, većina sedišta firmi u BG-u, telefonski poziv ka srži kompanije uliva strah u kosti na samo pominjanje te pojave, jer misle da su preko puta žice bića sa tri ruke i četiri noge koji preko fona mogu da te zalepe šakom u glavu. Ova pojava se sa šefova prenosi i na ostale zaposlene koji prekidaju vezu kad ih zove tetka iz glavnog grada.
- Rajko, imamo problem oko sume novca. - Ne zovi me Rajko nego gospodine direktore, jebem te blesava. Šta je bilo? - Nešto nije dobro, i minusu smo 465 dinara. Ne možemo naći grešku. Mislim da trebate pozvati Beograd. - Auff :otkopčava gornje dugme košulje i znoji se po čelu:
...
- Alo, alo, jel to Beograd? - Jok, ja sam Mara, ovde kuvam kafu, ali sekretarica ode negde pa kaže da se javljam dok se ne vrati. - Dobro, zovete se Mara, ali iz Beograda? - Ne, ne, ćaća mi je došao sa Kosova, a mater iz Like, ko zna gde su se spanđali, valjda preko nekih zajedničkih prijatelja. - Ne pitam vas to, nego da li ste sad u Beogradu u glavnoj ekspozituri naše banke? - Ma jesam, ali putujem svaki dan. Nekad autobusom, a nekad me i muž vozi, skupo gorivo vražiju im mater američku, šta smo im mi krivi. Jedva čekam da se Šešelj vrati, biće revolucija! - O jebem ti mater i tebi i mužu i ćaći i Beogradu, jebene budale narkomanske. Mrš u kurac, jebite se manekeni!
Übermensch* koji prkosi standardnim pogledima na život. Odlikuje se neverovatnim sklopom fizičkih i mentalnih sposobnosti. Zna da zakolje prase, opeče rakiju, rastavi i sastavi sva "Zastavina" vozila, puca iz pištolja na slavljima, popravi veš mašinu, vozi traktor.
Može da izroni krst iz ledene vode, završi fakultet sa 500 evra, popije 3 gajbe piva (do prvog pišanja), 2 litra rakije, pojede 40 sarmi, celo prase/jagnje.
Služi se borilačkim veštinama i barata sa razbijenom flašom, stolicom, kaišem (žena, deca..).
Mrzi Hrvate, Albance, pedere, vegetarijance, amere, komšiju... Voli Ruse, Grke, kuma... Ima veze u svim institucijama, rođake u inostranstvu, pretke na nebu i veze sa mafijom.
Devojčice od 13 do 16 godina, koje se svaki vikend "ubiju" od dve đus-vodke i jednog piva i onda tako "pijane" kruže po diskoteci da bi ih što više ljudi videlo, pozdravljaju se sa svima koje poznaju, a neretko i sa onima koje ne poznaju, igraju u kavezima i 'vataju sa svakim dečkom koji im priđe. Čim dođu kući (dakle, oko 1h jer dotad su ih roditelji pustili u grad), na fejsbuk stavljaju status: "xaxa suoer je bilp wechrs", a sutradan, za svaki slučaj (ako neko nije shvatio da su se one "napile"): "Suntze me pr0budil0, a u glawi lo0dil0... Definitiwno wishe ne pijem!"
Krajnji stepen bola u kurcu, vrištanje jaja za sve probleme. Jebe ti se što Mađarska nema more, ti si pingvin, blejiš na santi leda dok ona polako pluta. Oko tebe ratuju sa balističkim projektilima, tebi puca prsluk dok ispijaš pivo i okrećeš prase na ražnju.
