Imperativni oblik izražavanja želje za ženskim društvom na festivalu kobaja. Kod ortaka na gajbi, na keju ili na klupi u parku, rečenica koja u pauzi za ispijanje pića prekida diskusiju o tandemu Kovačević-Kaveči iz Sosijedada, prelazeći na temu dostupnih ženki koje bi eventualno svojim prisustvom razbile monotoniju klasične sedeljke.
Predlog koji daje obično najzagoreliji pripadnik družine, ideja sa kojom će se ostale drkadžije složiti jer znaju da je u podsvesti originalno značenje fraze "Nađimo nešto za stisku". Kada se nakon mozganja i vršljanja po imeniku dođe do zaključka da su jedinke sa vaginom na manjku, instant prelazak na gejmerski vid bleje je neminovan. Menadžer trinaestica i potencijalni vunderkindovi, dok lik kome je komp sranje i dalje smara sa Vajnaldumom kao najboljom investicijom iz osmice.
- E, aj zovite neke ribe! - Ja bih, ali koje? Što ti ne zoveš? - Ja sam bio u saobraćajnoj, otkud meni? Mare, sinak, zovi ti. Dajte bre nešto za druženje. - Ma jeste, toliko njih poznajem da ne znam koju ću pre. Ako imate nekog, ja sam za. - Imam ja dve drugarice, al' jedna udata. - A ova druga, se jebe? HAHAHAHA... - Ne džiberiši se, to mi je dobra ortakinja i ima dečka. - Koji ste pajvani, nezanimljivi ste. Ae palim ja kući, valjda su mi uključili net.
Žive u novinskom fišeku u septičkoj jami, redovno ih lokalni cigani biju po kvrgama što su dobili od rada u kamenolomu, a noću, umesto da spavaju, oni studiraju. Dva fakulteta. Majku nemaju, a otac im je dobio četri raka i usput naučio kako se komercijalno jauče za pare.
Iz govora najstarijeg sina koji siroto šapuće dok uči osnove elektrotehnike i testeri po jedno deblo za ogrev obema rukama na ledu bos jasno isijava iskonska dobrota i požrtvovanost za mlađu braću i sestre koji su isto odlični đaci a igraju i folklor. Jednostavno, ova jednosobna porodica je van svake diskusije apsolutni sinonim dobrote.
Nikad se oni nisu požalili na pešačenje preko tundri i tajgi, nikad posvađali ispod šupljeg krova, nikad poželeli tuđe, a taman posla odigrali kladionicu. Sa mukom bremenitnom, ali i osmehom, krotko i hrišćanski smerno male krtice grickaju svoj put do kolača društva obilaznicom, preko sažaljenja.
Naravno da te mrze! Naravno da bi ti se najebali majke, šutnuli u prepone, pokupili pare i zlatne zube, spalili te brenerom i hranili se tobom preko zime! Boli ih uvo za čitav svet i proklinju dan kad su se rodili osuđeni da njuškaju za hranom kao mravojedi.
Nema toga u lutkarskoj predstavi za kompjuter i par Najkovih ermakserica, ali ove krvopije su maleni siromašni vulkan koji samo čeka priliku za erupciju, nasmejan i sa otvorenim koferom od violine.
I, znaš šta je najgore? Prolazi im. Jedu te. Jedu te polako dok ne gledaš. A kad se probudiš, osmeh im više nije tako topao, krov im nije šupalj i odmaraju, a ti im testeriš drva za ogrev u pauzi dok gradiš hram Svetog Save i gledaš im u prozor dok ne zatvore roletnu.
Po mišljenju mnogih, krajnji stepen zbunjenosti, zapanjenosti, zabezeknutosti.... Po jačini daleko ispred ''kao položajnik pred električnim šporetom'', '' kao Pinokio u 10 kubika drva'' a prema ''kao bumbar u mešalici'' ''kao bubamara u hektaru lucerke'' da i ne pominjemo...
''Šta si zinuo k'o Rus na obrijanu pičku?!? Ko da nikad nisi video dizel-juga!''
Najveći strah u Srba. Srbi se plaše promaje vise nego dušmana, kolere ili političara. I na najmanje strujanje vazduha u prostoriji skaču kao opareni i sklanjaju se sa promaje ili zatvaraju vrata ili prozor. Oni dobrovoljno pristaju da klime i ventilatori duvaju direktno u njih, ali kada je promaja u pitanju to je druga priča. Od detinjstva nas plaše nečim sto nazivaju facijalis. Čak nam i demonstriraju kako će nam se lice ukočiti i kako ćemo izgledati strašno. Prete nam i upalom ušiju, mozga, ukočenjem mišića, oduzimanjem delova tela. Kud promaja okom, tud mi skokom. Mrdne li se malo zavesa na 40 stepeni i dune li kroz kuću, nastaje opšta pometnja, veća nego da je tu zavesu pomerio masovni ubica koji se iza nje sakrio u nameri da nas sve istranžira.
Demonski konjanici iz slovenske, a samim tim i mitologije Srba koji tada još uvek nisu primili hrišćanstvo. Ne polu čovek- polu konj već polu čovek- ceo konj, tj. konj i jahač su jedno biće a taj jahač nema svoje noge nego raste konju iz leđa. Pokvareni i zli gadovi koji noću jure ljude i uživaju da ih kasape mačevima, gaze kopitima ili ih raspore i zapletu im creva zbog toga što nisu poštovali određene zabrane i običaje na koji su ih izlapele čukunbabe upozoravale. Iza njih jaše njihov ćopavi vođa na ogromnom konju, Veliki Todor, koji je danas poznatiji kao Sveti Todor i koji nosi veliku sablju i kalpak preko lica koje niko nikada nije video. Važno je i znati da su najaktivniji u toku Todorove nedelje. Nikako ih ne mešati sa onim pičkama kentaurima.
Čukunaba: Sine gde ćeš u toj jakni roze? Ne sad da nosiš roze kad je Todorova nedelja, znaš koliko on mrzi te šljašteće boje! Todorci će da....
Čukununuk: Ma teraj se bre baba u tri lepe i ti i tvoje izmišljotine, smorila si ženo! Alo! Ovo je dvadeset prvi vek, ova jakna je fensi i ribice se na ovo sada pale a ne na pletene prsluke! Vozdra!
Pola sata kasnije unuk leži nasred puta iskasapljen, izgažen kopitima i upredenih creva a na asfaltu njegovom krvlju ispisane stoje reči 'JEBALE VAS VIŠE TE PEDERSKE BOJE I SAVA IZ KIKINDE!'
Apokalipsa u najavi. Reč koja indikuje sedam pošasti. Treba napomenuti da se izgovara gotovo uvek od strane subjekta koji se sprema da sa samopouzdanjem ekvivalentnom Kaliguli u pohodu na udate sluzolučive građanke sa libidom velikim kao Empajer Stejt Bilding, napravi sranje identično epik fejlu grupice lakomislenih turista u Tajlandu koji su greškom platili za kolektivnu bahanaliju sa šimejlovima. Pomoć ponuđenu uvertirom sa ovom rečju treba izbegavati u širokom luku.
-Sjebao mi se Vindovs nešto batice, aj da zovem Brkicu, on će to da mi sredi za jeftine pare, pa kad on dođe da kuvam kafu za svu trojicu. -Ma jok, bre, ne bacaj pare, ja ću da ti sredim to, dozvoli. :5 minuta kasnije: -E, ipak ga zovi nešto neće ovo, izbacilo mi na ekranu 'moron trijed to reinstal me, so aj šat majself permanentli', jebem li ga šta je. ................................................. -Ćale, zovi majstora, pukla cev u kupatilu. -Kakav bre, majstor, :zavrće rukave:, dozvoli.
-Ćale, a što ovo sad iz tri cevi šiklja voda, a malopre samo iz jedne? -Ne pravi se pametan, nego daj imenik, da te ne forhendujem. ................................................ -Jebem li ti, ko će da šutira ovaj penal? :Predrag Mijatović usporeno prilazi dok zalizuje kosu: -Dozvolite.
Uvidećete da sledećenavedeni, dobro nam poznati crtani likovi, imaju dosta potencijala da budu okarakterisani kao žitelji jednog dela naše zemlje. No, krenimo:
Pera Ždera:
- Lala, iz Zrenjanina ili njegove malo šire okoline. Ovaj okruglasti gurman koji voli dobro da pojede, je jednom rečju prava ladovina. Jebe mu se za sve živo, a autonomija ga zanima onoliko koliko može da se namaže na hleb - ni malo. Ko će, uostalom, misliti na to pored kobasicijade, pasuljijade, dana vina i piva..
Gargamel:
- beogradaski sredovečni penzioner. Muka ga je naterala na preživljavanje na visokom spratu stare zgrade na Konjarniku, koja već svojim izgledom i starošću podseća na zamak. Devedesetih je oćelavio i zastranio jer firma mu je završila pod stečajem, žena i deca su ga napustili i ima još samo mačku, ne jer je voli već jer uživa da je maltretira. Komšije ga izbegavaju, deca zajebavaju, a on vreme provodi na špijunci, tonući u još veće ludilo. Ponekad se iznenada prodere u hodniku verujući da je čarobnjak i urlajući na aktuelne vlasti koje su mu sve oduzele. Od petnaestog do prvog u mesecu vija mala bića ispod ormana, kreveta i frižidera, kako bi uhvatio nešto čime će se prehraniti.
Čarli Braun:
- Depresivni klinac iz Subotice. Nema reku što ga ubija u pojam, ima psa koji ga ne sluša - što ga dovodi do ludila, a dane provodi u školi i viseći sa drugarima, od kojih je svako počeo da zastranjuje u nekom svom pravcu. Prerano gubi kosu jer ne vidi svoju budućnost u ovom gradu, medju ljudima, priča sam sa sobom kadgod je u prilici i polako zalazi u neku svoju depresivnu krajnost..
Barni Gambl:
- lokalni alkoholičar neutvrdjenog porekla - tvrdi se da je Vrbašanin, završio na ulici kao tehnološki višak karneksa, mada svojataju ga i Niš, Pirot, Šabac, Sremska Mitrovica..Životari od socijale ižicanja po kafanama, često je vidjen ispred prodavnica i dragstora gde drži govore o politici, reprezentaciji, kataklizmama i tome kako mu je glupavi drugar iz klupe oteo posao.
Kenny:
- siromašak, živi i ide u školu u malom šumadijskom mestu. Doselio se sa porodicom iz Pirota koja je došla trbuhom za kruhom, pa ga zbog naglaska većina žitelja ne razume.
Bole (generalova radnja):
- Apatinac, ljudina. Voli pojesti i popiti, tišti ga nepravda, i karakteriše ga blaga i vedra narav iako deluje kao rmpalija - ubica. Konstitucija navodi na zaključak da su mu se dede u Apatin doselile iz Like.
Djole Proleće:
- blago orijentisani četnik iz Čačka, nekada udarnički radnik koji je crnčio po radnim akcijama, sada je gradjevinski fizikalac koji zagovara povratak kralja i teoriju da ova zima proći mora.
Klinci iz "Negde daleko u zemlji snova":
- siromašna deca sa Kosmeta, na koju je vlada Srbije odavno zaboravila. Ne nadaju se više ničijoj pomoći. Žive sa samohranom majkom, a otac im je nestao"99. Jedina radost im je prolazak pored albanske poslastičarnice, gde im starina Bekim ponekad da kuglu sladoleda od čokolade u kornetu.
Onaj svirac iz Asteriksa i Obeliksa:
- šiljokuran, nakrivo samonabedjen da je izvanredan muzički talennat i da će završiti u grand produkciji kako bi ostvario svoj san. Na svadbama i slavljima gde ga plaćaju da nastupi ga popnu na drvo i vežu mu usta kako ne bi kvario dalji ugodjaj.
Ptica trkačica:
- stanovnik iriškog venca, koji obučen u šareni triko beži ispred kola, autobusa i kamiona. Pitanje je kada će ga kamiondžija Pera iz kompanije Kojot&co pregaziti dok kao muva bez glave strmoglavo krivuda niz venac.
Kruna karijere svakog akademskog radnika, njegova lična Biblija, vrhunac njegovog znanja koji oslikava višegodišnji rad i trud. Istovremeno predstavlja njegov lični doprinos tome da ga sve kolege i hiljade studenata zamrze za sva vremena.
Suština je u tome da redovni profesor, koji je prošao sva moguća i nemoguća usavršavanja, trenigne i stručne seminare u jednom trenutku donosi odluku da napiše sopstveni udžbenik, umesto da prevede strani ili nastavi da koristi udžbenik odavno preminulog kolege.
Tim udžbenikom planira da ućutka sve zavidne kolege koje pričaju da je sredio doktorat preko stranke, da natera raspuštenu studentariju da izgovara njegovo cenjeno ime sa dužnim strahopoštovanjem, da navede bivšu ženu da iseče vene jer ga je ostavila i optužila da je sposoban jedino da palamudi o toj staroj knjizi koju zna napamet.
O njegovom udžbeniku ima godinama da se raspreda u svim akademskim krugovima. Ne može on da napiše običnu knjižicu od 200-300 strana, kao što je to uradio njegov kolega koji predaje na fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Ipak je on veliki drmr, ekspert u svojoj oblasti, gostujući profesor na više stranih univerziteta - sve to mora da bude kristalno jasno kada se otvore korice.
Udžbenik mora biti toliko dobar da se zbog njega posvađa na krv i na nož sa zavidnom koleginicom sa predmeta koja pak tvrdi da je njeno štivo kvalitetnije i lakše za interpretaciju. Zbog tog udžbenika će joj udariti šamar na sred kolegijuma, pred svima obrisati dupe slikovnicom koju ona naziva svojim delom i odlučno odbiti da je pojebe kada mu to sledeći put zatraži. Netrpeljivost će preneti i na decu kojima će zabraniti da ikada progovore reč sa njenom decom. Njegovo delo je toga vredno!
Budući da nema uslove da izmisli rupu na saksiji i otkrije nešto novo, preostaje mu jedino uvođenje terminologije koju još niko nije upotrebio i neverovatnih metafora koje mu padaju na um u trenucima najveće inspiracije.
Teško jeste ali udžbenik mora imati istu osobinu koju autor pronalazi u sebi - vrhunsku nenadjebivost.
Strategija je najmarkantniji deo personalnosti preduzeća. Za preduzeće strategija je isto što i za moreplovca zvezde na nebeskom svodu. Ovo se naročito može objasniti kada se pogleda kjustomizacija, kostjumizacija i kjustomerizacija proizvoda datog preduzeća.
