Opustilo se to.
Skroz im je okej da dođu nenajavljeni.
Dok sam napolju da bih kupio nešto da imaju da popiju, jer ih nisam imao u planu - uzmu moje papuče.
Pojedu mi ručak pre nego što dođem s posla baš kad sam razmišljao kako ne moram mrtav umoran nigde svraćati, jer, jelte, ima u frižideru.
Uzmu moje papuče.
Kažu "što lažeš da nemaš ništa gazirano, eno ti Pepsi dole", iako sam poslednju limenku sakrio u frižideru iza velikog pakovanja margarina, soka od cvekle, nedopingovanog uzorka urina i sirupa za kašalj. A sok od cvekle ne piješ, jbmlti sunce.
Uzmu moje papuče!
Uče papagaja navijačkim pesmama pogrešnog kluba.
Traže pare na zajam, pa mi pričaju gde su uplatili more.
Uzmu moje papuče!!!
Dovedu i decu, slobodno ja da ih opomenem "ako prave neko sranje, hehe".
Uključe moj komp i slože ikonice na desktopu "by name".
Uzmu moje papuče!!?#$!
Shvatim kad odu da mi nema ni kokica koje sam planirao uz onu Pepsi kad se uveče najzad opustim uz neki film.
Moja rodbina.
Njena rodbina.
Kumovi.
Presrdačne komšije.
To što sam ljubazan ne znači da smo toliko bliski da stružem vaše govno sa wc šolje. I ne želim da budemo, alooo.
Opustilo se to… Al' barem mi papuče budu tople kad najzad odu.
turgenjev
U osmom razredu na ekskuriziji jedno veče pozvah moju tadašnju djevojku da joj pokažem moju sobu. Ona se nećkala, premišljala i pristala. Ja sam joj pokazao sobu.
Istorijska pojava ovekovečena kroz drevnu literaturu, a nanovo oživljena kroz Šotrine ekranizacije dela Mirjam.
Legenda kaže da su nekada obavezno persirali svi svima, bez obzira na stepen bliskosti, uključujući i relacije roditelj-dete, prijatelj-prijatelj, muž-žena, ili muž-prijateljeva žena. Takva vremena bila, ljudi se poštovali i uvažavali.
- Velevlažna gospođo Kravček, zbilja ste krasno štucovali međunožje!
- Blagodarim, česnejši gospodine Andrejeviču-Štrosmajer... Izvoljevajte... Oh, Oh, zbilja umete zatancovati unutrašnje ja...
- Aaaaa, polučujeeem...
:Nešto kasnije, soba u duvanskom dimu
- Vostanite i dodajte mi moliću moj čekrkli-nakurnjak, Persida. Je l' se ne srdite da Vas zovem Persida? Ili preferirate Sida?
- Iju, gospodine Andrejeviču, kako Vas nije sram, za šta me Vi smatrate! Evo Vam nakurnjak, ali zbilja se neka etikecija mora znati, ja sam za Vas gospođa Leonida Kravčeka, jeste l' čuli, verujte bez šale!
Test licnosti je psiho-test na osnovu kojeg se moze doci do rezultata koji govore o karaktetrnim osobinama testiranih osoba. Da biste saznali svoje karakterne osobine, kao pomoc moze vam posluziti sledeci test licnosti:
Vi ste ziljavi:
Kada wam u owom textu nishta nije chudno. Chak shta wishe, i swidja wam se.
Vi mrzite sve ziljavo:
Kada was nerwira owaj text
Vi ste alkoholicar:
Kada Kada ovde ovde sve sve vidite vidite duplo. duplo.
Vi ste paranoik:
Kada znate da se ova defka odnosi upravo na vas
Vi ste paranoicni kriminalac:
Kada citate ovu defku i iz nje saznate da ste provaljeni. Provaljen si, priznaj sve
Vi ste sizofrenicar:
Kada znate da se ovaj tekst odnosi upravo na vas, a na vas ne
Vas je Bog poslao da spasite svet:
Kada citate ovaj tekst i znate da je rec o vama, ali necete da se odate.
Vi ste skeptik:
Ako sumnjate u to da je ovaj deo teksta 100% tacan.
Vi ste coravi:
Ako ne vidite ovaj tekst.
Vi ste narkoman:
Kada priblizite nos monitoru da usmrkate ovo: ▒▒▒▒▒▒▒ ▒▒▒▒▒▒▒▒. ne ustrucavajte se, sveza roba
Vi ste kladionicar:
Ako odete sada u klacionicu, i kladite se da je veci broj ziljavih od alkoholicara.
Vi zivite u pecini:
Ako ako ako ako...... osecate osecate osecate osecate...... nostalgiju nostalgiju nostalgiju nostalgiju...... dok dok dok dok.......... citate citate citate citate....... ovaj ovaj ovaj ovaj....... tekst tekst tekst tekst.......
Vi ste mucavac:
Ka-ka-ka-ka-da va-va-va-m ov-ov-ov-ov-de sve iz-iz-iz-iz-gle-gle-gle-da-da-da no-no-no-rma-ma-ma-lno.
Vi ste disleksicar:
normalno. Kada deluje tekst ovaj vam
Vi imate Turetov sindrom:
Kada kurac, picka, vam dupe, picka, sisa, se svidja sisa, dupe, ovaj tekst. Kurac
Vi ste perfekcionista:
Kada vam se ne svidja sto ovaj tekst nije stigao do kraja reda
Vi ste skrtica:
Kada vam se ne svidja to sto ovaj tekst staje u dva reda, a ladno je mogao da stane u jedan, i to bez ikakvih problema
Vi ste hejter:
Ako date minus na ovu defku
Vi ste humani:
Ako date plus na ovu defku
Vi ste emo:
Ako vas rastuzi kada vidite koliko minuseva ima ova definicija
Vi ste Betmen:
˙ʇsʞǝʇ ɾɐʌo ǝʇɐʇıɔoɹd ɐp ɯǝlqoɹd ǝɾıu ɯɐʌ oʞɐ
Vi ste umetnik:
AkO znAtE dA Od oBicNoG teXta NapRavitE NeoBicaN
Vi ste glupi:
Ako niste zapamtili barem jednu od ovih stavki
Vi ste streber:
Ako ste napamet naucili sve prethodne stavke
Vi ste kolekcionar:
Ako ste ovu definiciju stavili u omiljene, da je ne biste pamtili
Vi ste ograniceni:
Ako niste nista od prethodnog
Vi ste geek:
Ako ste otkazali sastanak sa curom da biste procitali ovu definiciju.
Vi ste nezaposleni:
Ako imate vremena da procitate sve ovo
Vi ste nolajfer:
Ako citate i ovaj red, mrzi vas da idete i posao da nadjete.
Vi ste ludi:
Ako ste procitali sve ovo do kraja.
U mojoj glavi živi jedan drvodelja. Pravi najdivnije lukove i drvene pregrade, rezbari neverovatne ukrase i dekoracije, a ume i da izveze pravu čipku od drvenih letvica da padneš na dupe od divljenja.
U mojoj glavi živi jedan kuvar. Kuva fantastična jela i sprema lepe kolače. Kad on nešto skuva ili ispeče, prosto ti dođe da samo gledaš i ništa ne diraš koliko lepo izgleda.
U mojoj glavi živi i jedan zidar, njegove su kule legendarne, a vitki stubovi se penju do nebesa. Građevine su mu tanane i prozračne kao da ih je pauk ispleo.
Tu živi i jedan talentovani slikar, on i još par umetnika dele studio koji su im drvodelja i zidar napravili. Odmah pored njih su i učitelj, tesar, pekar, advokat i sudija. Sa druge strane ulice živi jedan stari policajac, ali on je već pred penzijom i samo se smeška ostalima, a nikad ne viče. Pored policajca stanuje i jedna devojka, pojma nemam odakle ona tu. Samo se doselila jednog dana i ne mrda odatle. Ima punu baštu predivnog cveća.
Na samom kraju sela živi jedan vojnik pacifista, nekad je bio ambiciozan i mlad, a sad mu je samo ostala navika da ujutro porani, uradi nekoliko vežbica i pozdravi državnu zastavu. Dalje od njega, u šumici pored sela, žive par pustinjaka i dva monaha, ali oni su sasvim otkačeni i ne dolaze često u selo. Samo svrate kad je seoska slava ili neko drugo veselje.
Ja samo ponekad pozovem nekog od njih koji mi je potreban da mi pomogne. Ne umem baš da budem vešt kao oni, ali sklepam dobru drvenu klupu, sazidam čvrst ravan zid, skuvam par finih jela, nacrtam ponešto, napišem neki tekst, posadim cvetić ili voćku. Poranim samo subotom, ali ne radim vežbe jer sam len. Ponekad se i otkačim baš kao ona četvorica iz šume, ali to ne radim prečesto. Ne bih da ispadne da sam lud.
Nešto sam načuo ovih dana da se sprema svadba. Udaje se ona devojka što voli cveće za onog mladog vojnika pacifistu. Bojim se da ću morati pozvati i nekog lekara da se doseli, trebaće mi nešto protiv glavobolje...
Jedna vrlo interesantna vrsta reči karakteristična za naš jezik. U praksi nemaju baš neku primenu jer će većina pre reći čukunčukundeda nego navrdeda, niko nije upoznao svog askurđela, i malo ko može tačno da navede bar jednog od svojih 1024 sukurdola. I opet ostaje pitanje: "Kako se zove ćaća belog orla?"
Otac
Deda
Pradeda
Čukundeda
Navrdeda
Kurđel
Askurđel
Kurđun
Kurlebalo
Sukurdol
Surdepač
Omžikur
Kurajber
Panđupan
Sajtava
Beli orao
Pevač čije ime brkamo ša šporetom na čvrsto gorivo.
-Kupio moj ćale Tozovca.
-Misliš Smederevca?
-Jao, da, kako sam glup.
Sličan izraz sa onim: "Kad si u Rimu, ponašaj se ko Rimljanin", ali na prosto nema veze ni sa selom, ni sa seoskim osobinama i običajima.
Prosto se taj izraz koristi da se dočara nekome da radi stvari na pogrešan način.
Kroz primere:
Brate, u mom selu, kad može treća smena u integral da se uvede, mi je i uvodimo.
-------------------------------------------------------
Gospođo, u mom selu, kad su nam prljave ruke, ne pipamo leba u Maxiju.
-------------------------------------------------------
Tečo, u mom selu, koristimo otvarač, a ne viljušku.
Fraza koju koriste iskusni ali i tajanstveno nerazumni kupci sladoleda na malo,godišnjeg uzrasta od 4 do 8 godina, usled koje prodavci zapadaju neku vrstu kombinacije nervnog sloma i anafilaktičkog šoka.
-Reci mali?
-Daćete mi jedan ovaj i jedan ovaj.
-Koji? Ovaj i ovaj,jel?
-Ne, nego ovaj i ovaj.
-Aha, evo izvoli...
-Nije taj nego ovaj drugi i ovaj...
-Pa evo hoćeš ovaj...??
-Ne nego ovaj...
-Kapri?!?
-Ovaj,ovaj...
-I jebem li ti krvavo sunce u pičku, pa koji, jebo te lebac...eve ti i ovaj i ovaj i ovaj i ovaj...!!!
-Maaamaaaa....!!!!
NE, NE STIDIM SE.
Ja nisam odgovoran za huligane, manijake, što reprezentacija gubi, što je Geda bio govno, što su u vlasti kreteni, što tajkuni pljačkaju ovu zemlju....
Nisam odgovoran za nezaposlenost, za male plate, za lošu sliku u svetu....
Ja odgovaram za sebe i svoju decu, za svoje postupke i postupke svoje dece.
Da li vi što ste počeli da kenjate da se stidite što ste Srbi uopšte znate šta to znači biti Srbin, voleti svoju zemlju, svoj narod, svoju decu?
Slobodno razmislite o tome.
Ono što bi Karađorđe Petrović danas rekao, da se pojavi u modernoj Srbiji.
Kojekude.
Jedan od retkih dana kada se setimo očeva. Ako se setimo. Vrlo lako se desi da, zaneti novogodišnjom euforijom i spremanjem Božića, često i zaboravimo na našeg konstruktora. Keva je tu da ti spremi, očisti, opere, opegla, donese doručak u krevet, sakrije od ćalca koliko neopravdanih i kečeva si napabirčio, pusti suzu kad te ostavi neka profuknjača, skuva čaj i nakljuka antibioticima kao da boluješ od embolije, a ono te samo ošajatila promaja jer nisi čuvao krsta. A ti lepo kevi cveće za 8. mart, pa parfem za rođendan, poveravanje, savetovanje...
A matori? Pa matori ti je nekako apatičan, posiveo od borbe za goli život, za leba i sleba, tvoje nove patike, ratu za ekskuriziju, ratu za Kop, ratu za more, kintu za malo bolje pljuge i izlaske. Sad, što se on zgurio kao žalosna vrba, što mu se kosa naglo proredila i obelela, što mu se bora na čelu usekla do kosti, što je često odsutan, zamišljen, odvaljen od brlje, to nikom ništa, a?
Ćale je, bre, to, možda gubi, ali bori se. Stena! Pričaju ljudi, ter'o opasno loptu u svoje vreme (tražio ga Hajduk), jurile ga sojke gde god se pojavi vespom, makljao lokalne siledžije da ga i danas pamte.
Taj muški klimaks dođe nenajavljen, bez pompe. Tako, gorelo jedno palidrvce, gorelo, i na kraju se iskrivilo, ugljenisalo, ugasilo. Da ispusti još ovo malo dima, pa aj polako, da ga drešimo...
- Ćale, ajmo na pivkana, oci su danas.
- Neka, sine, evo ti idi sa društvom. Ispio sam ja moje.
