Ovaj izraz potiče iz unutrašnjosti Srbije, sjedinjuje sve kulture (pank, rok, metal) pod jednim krovom i koristi se kada se govori o tipovima (uglavnom) sa dugim kosama u martinkama, sa prepoznatljivim crnim majcama koje imaju logo benda, (Metallica, Pantera, Disturbed i mnogi drugi). Metalike su takođe i vrištavci, treskavci, narkomani, tresoglavci, sektaši iliti sekte, drogeraši...
Ako izdvojimo jednog iz te grupe "Metalika" i posmatramo ga kao jedno ljudsko biće shvaticemo da se radi o čoveku sa zavidnim IQ-em , ambicijama i znanjemm koji je rekao NE ispiranju mozga raznim Reality Show emisijama i televizijom uopšte.
Sagledajmo razmišljanje prosečnog Srbina koji šeta kejom i spazi grupicu "Metalika":
1. E samo mi je falilo na ove drogeraše da naletim. Treba neko da me izbode ovde.
2. Ccc, pogledaj života ti na šta liče. Ovo sve pijano, ludo. Da l' imaju roditelje, živo me zanima?!
3. (Dok prolazi gleda u suprotnu stranu misleći da su sve oči uprte u njega i čeka da ga neko napadne i ubije)
4. (Udaljava se od grupice) Uh, prođe i to.
Zapravo, niko nije ni primetio čiču koji je upravo prošao.
I dok govorimo o Srbiji u kojoj se prihvataju razlike, o tolerantnoj Srbiji, Evropa prosto vapi za nama.
Cuci_Evil
Ne postoji drugo objašnjenje zašto se u svakom autobusu koji vozi od jednog do drugog grada naše zemlje Srbije nikad ne čuje ništa drugo osim najgore iransko/tursko/bliskoistočne melodije začinjene još nebuloznijim tekstovima ispevanih od strane Šiptara prikrivenih milozvučnim "srpskim" imenima (pogledati pod Beki Bekić).
"Zaklinjem se da ću u svom autobusu puštati samo folk, jedino folk i ništa drugo osim folk radija pa makar on bio i najveće dno! Makar vozio filharmoniju, Zubina Mehtu, Kurta Kobejna, Britni Spirs, Željka Joksimovića pa i samog Mocarta, oni u mom autobusu neće čuti ništa osim folka! Jedini izuzetak koji ću napraviti u svojoj šoferkoj karijeri biće da možda ponekad pustim nešto savremenije, što će reći- turbo folk."
To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.
Hemičarka: E, pošto se Joksić stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?
Joksić (inače br. 8 u dnevniku, prevrće očima)
Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.
Profesorka (namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?
Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv...
Profesorka (namrgođena, i dalje se broj ne poklapa): Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?
Redar: Jedna tabla.
Profesorka (mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim........Joksiću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.
Joksić (u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.
Profesorka: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo,... Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?... Šta? Ne znaš?.. Ništa Joksiću, jedinica, to su osnovne stvari.
Ako imate mladjeg brata ili sestru koji su tek upisali osnovnu i nervoznog ćaleta koji pokušava da pomogne detetu da ne zaostaje za drugom decom (ne bilo u redu sa takvim genima, je li), imali ste prilike da vidite kako ćale seda za sto držeči se poslovice lepa reč i gvozdena vrata otvara, a završava sa omiljenom roditeljskom batina je iz raja izašla.
Ćale dolazi sa posla mrtav umoran, pohasa nešto na brzaka, isere se i taman upalio eurosport i otkopčao prvo dugme na pantalonama, kad dolazi ćerka 1. razred osnovne, sva skrušena nije uradila domaći iz prirode i društva. Ništa ustaje ćale zakopčava pantalone, gasi evroligu i vata se knige.
- Dobro Miličice moja sad ćemo mi to da sredimo, prosto ko pasulj. Šta vidiš na slici?
-mmmm,oooovaaaj, pa nebo, životinje, drveće...
-Dobro a šta je sve to?
-(Blene u plafon)
-Šuma, Milice, šuma. I ko živi u šumi?
- Paa šumar.
- Ma koji bre šumar, od životinja ko živi?
- Lav, jelen, slepi miš...
-Ma gde njih nadje, na slici te pitam šta vidiš? Šta je ovo ovde?
-Zeka.
-Zeka jebem mu mater. I šta radi zeka?
-Sedi.
-I? (Već mu iskače vena)
-Pa gleda.
-More pička ti materina ja da arčim 8 sati da bi ti jela leba, a ti ne možeš da vidiš šta radi jebeni zeka, jede govna eto šta radi!
u tom trenutku banjava žena:
- Nemoj Milorade molim te!
- Mrš u kuhinju sad ću sve da vas pobijem, jebo vas zeka da vas jebo!
