Standardni inventar engleske druge lige - Čempionšipa. Fudbalski klub čije je zlatno pravilo - zlatna sredina. Druge lige.
Lišen ikakvih ambicija, ovaj klub je od 107 profesionalnih sezona, čak 76 proveo manje-više spokojno se izležavajući u drugoj ligi, ne pokazavši bilo kakvu želju ka napredovanjem među velikane. Nekoliko puta je doduše pao koji stepenik niže, ali se uvek, gotovo ekspresno, vraćao na stare staze drugoligaške kolotečine u kojima se osećao kao riba u vodi. Budimo iskreni, i nije on za tu snobovsku Premijerligu. Previše je to bezrazložnog stresa i cimanja. Jeste kinta veća, ali on nikada i nije jurio za parama. Da se ima za pljuge i pivo u pabu sa ortacima i njemu dosta. Skroman dečko.
Ipak, par puta je bio nadomak promocije u viši rang. Navio bi sat da ga probudi ujutru u 7, alarm bi zvonio (Delča - Ajde polako, ajde lagano), Barnsli bi digao glavu, pogledao kroz prozor, video tmurno vreme praćeno jakom kišom, zevnuo, odmahnuo rukom, okrenuo drugu stranu jastuka, pošto je prvobitna bila ulepljena pljuvačkom i - nastavio bezbrižno da spava.
Uostalom, biće dana za megdana...
Riding: De si tebrinjo, šta ima? Barnsli: Ćao R. Ništa, evo završio sa poslom u magacinu, pa pičim kući na spavanje. Riding: Još si tamo? Pa sto godina radiš dole. Oće skoro kakvo unapređenje? Barnsli: Jok vala. Bio sam gore u kancelarijama, svi bulje u one kompjutere i drkaju mobilne. Niko ni sa kim ne priča. Jezivo. Jeste u magacinu malo vlažno i poladno, ali bar sam svoj čovek, nit' me iko dira, niti ko obraća pažnju na mene. Riding: Pa da. E, žurim, ja sam ipak prihvatio unapređenje prošle nedelje, pa jurim neke podatke da odnesem šefu. Pozdrav B. Barnsli: Pozdrav. E, čekaj. Imaš pljugu da mi pozajmiš, plata mi tek sutra leže?
Program koji valja obećati. Program koji narod želi da čuje. Program u koji narod želi da poveruje. Program koji, kao uostalom nikada do sad, i ne moraš da ispuniš.
Narod 'oće zabavu, 'oće svako veče 'leba i igara, narod želi Đokovića na prvom programu kako jede, pobeđuje, priča, jebe, šeta - 24 sata, 'oće da mu Ceca peva na drugom kad se probudi, a Seka i ostatak ekipe da su na Pinku kad završi večeru, da mu u podne na sve kanale izađu predsednik, premijer i svi ministri skupa i ponove mantru da je Kosovo srce Srbije, da smo nebeski narod, da su se svi urotili protiv nas i da će Srbijom kao i do sada teći med i mleko, 'oće pornić u pola osam umesto dnevnika, ali da obavezno na kraju gola voditeljka kaže da sutra neće biti kiše......
Ko ovo obeća, zagarantovana mu je pobeda sa 70 - 85 procenata osvojenih glasova!
Neopevano iritirajuća pojava. Ima četrdesetak godina, steznike na oba kolena i visoko podignute čarape. Proćelav je, maljav kao Čubaka, i pun svakojakih mudrosti. Ako promaši koš, bio je fauliran, čak iako ga nisi ni dodirnuo. Ako ipak ne traži faul, onda mu je kriv obruč koji je previsok/prenizak, teren koji je previše neravan/klizav, ili lopta koja je ofucana/jajasta. Stalno viče na saigrače "idi pod koš!" ili "otkrij se!", ali ti nikada neće dodati loptu.
- Faul! - Ali nisam te ni taknuo! - Sinko, nemoj da si bezobrazan, ja sam igrao sa Paspaljem '87 !
Od autobuske pa dole. Divlji zapad. Mesto gde se burek jede u ''pola 'leb''. Mesto gde pitanje ' Jel ima neki problem?' znači da problem bez obzira na negativan odgovor postoji. Mesto gde 'Pa aj će ti ga rešimo problem' predstavlja radikalno rešenje istog. Mesto gde svaka ulica ima svoj cirkular. Mesto gde će te prebiti desetorica istovremeno i biti jako zbunjeni ako ne ideš 'od kuću do kuću' da se svetiš pojedinačno. Mesto gde te frizer zove 'komšo' i 'brače' i zna samo 2 frizure 'tarzanku' i 'jebi kevu sa strane, gore ispoštuj'. Mesto gde se posle teretane mahinalno pipaš za sisu da vidiš 'rasne li'. Mesto gde pitanje 'Što je bilo be' uopšte ne zahteva odgovor šta je u stvari bilo.Mesto koje nema nijedan kafić (Djurina puNpa se ne računa). Mesto gde se kuneš rečima 'Da ne'am majku u pičku'. Kraj čiji pripadnici u grad idu 'čoporativno'.Mesto gde postoje ispraćaji za civilno služenje vojnog roka. Ne, to nije Durlan, nije ni mini Zemun. To je DV. Kraj koji volim.
Česta kovanica na jugu Srbije koja označava da suprug dotične vrši neku radnju nad svojom dotičnom, ili da joj je jednostavno suprug. I to sve zahvaljujući brzom izgovoru koji "ž" pretvara u "š".
On gumuš Slađanu vozi i dovozi od rabotu. (Slađanin muž je izuzetno pažljiv čovek sa izuzetnim viškom plina/benzina/nafte.)
Njen gumuš gu tepa sas kudelju. (Njen muž je pristalica teorija da je kudelja iz raja nebeskog izašla, a ušla u bračni raj.)
On gumuš Milunku zaposlio u Urbanizam. (Milunkin muž je rođak Miroljuba Stojčića, gradonačelnika Vranja ili njegov dobar poznanik. P.S. Mire do kraja.)
Milan gumuš na njuma. (Njen zakoniti bračni drug se zove Milan.)
Pustiti na Turskoj Nacionalnoj Televiziji serije Siniše Pavića.
Mali Mustafa - Mama, prebaci ovo govno, hoću da gledam derbi! Mama - Da ćutiš! Evo sad će kraj, samo da Riska napravi našu kafu i... Eto šta si uradio, izgubili su Simu i Neca će opet da plače! Daj tu cigaru i beži napolje, sad će repriza Porodičnog blaga! Mali Mustafa - (Trebali smo ih pobiti sve dok smo mogli...)
- Kaluđerović slobodan da traži novi klub. - Adžiću reaguj! ------- - Koromanu dva meča suspenzije! - Adžiću reaguj! ------- - Ronalda ostavila devojka! - Adžiću reaguj! ------- - Dinar opet pada u odnosu na evro. - Adžiću reaguj! ------- - Sutra kiša, maksimalna temperatura 10 stepeni. - Adžiću reaguj!
Stara narodna mudrost(?!) koja uči mlade naraštaje da "jednom ako pogrešiš nije strašno, a ako drugi put pogrešiš onda si budala".
Da ne bi neko bio zbunjen, a pretpostavljam šta ste svi pomislili kad ste videli naslov, da poobjasnim:
"Muško dupe" - Pametan čovek, hrabar čovek, junak. "Se samo jednom jebe" - Pametnom je jednom dosta, a ako ga zajebu i drugi put, onda nije "muško dupe" (videti iznad).
- De si, familijo? - Evo, vraćam se s ispita... - Je li opet na bubicu? - A, ne, muško dupe se smo jednom jebe, oktobra ispekoh zanat, sad sve strejt radim. Je li znaš da je Žare Oblanda iz računovodstva hteo da me besi za luster kad me uvatio?
