Neretka pojava u ljudskoj populaciji. Tip osobe koji još sa ulaza u pun autobus/trolejbus/tramvaj proračunato analizira i vreba žrtvu koja sedi i pored koje će se zaštekati dok ova ne ustane i ne oslobodi mesto.
Lešinar: -ulazi u autobus- (u sebi): Hm... Ova na najboljem mestu pored prozora čita, znači neće ustati još neko vreme. Matori tamo sedi sa decom, neću pored dece. Deda spava, a sudeći po praznoj flaši pored njega, taj se neće ni buditi... Aha, bakuta s cegerom! Do pijace ima još dve stanice, ova će uskoro.
Sposobnost koja se razvija između dva najbolja druga, pobratima, kuma itd.
1: Oooo ! (oduševljenje kad ga je video) 2: E ! (javlja se i on njemu) 1: I ? (pita ga kako je) 2: Aa (kao, nije nešto) 1: Uuu (ovaj će zabrinuto) 2: Ae (a, šta ćeš, tako je)
Legendarne papuče, multifunkcionalne, može se reći - večne. U njima se ide u prodavnicu, na bazen / plažu, na pecanje, u njima se tokom leta zaliva trava (neizostavan je i kupaći šorts tokom zalivanja), sa njima je moguće ubiti muvu, komarca, u njima se čisti kokošinjac, jer imaju rebrast đon, pa se može lako i brzo očistiti. Ranije su se na pijaci mogli naći originalni, naravno švercovani primerci, koji su bili pravljeni od čvrste pene, a kaiš preko noge je bio od platna, a unutrašnjost od neke perforirane kože. Danas se ne mogu nigde naći prave Fila papuče, već kopije kojima je promenjeno jedno slovo, i koje su za jednokratnu upotrebu.
Vlah-Alijina nadahnuta eksklamacija* pošto je arčio na prvom sastanku. Daleko najveće dostignuće filma „Banović Strahinja", ako je suditi po kriterijumu zadržavanja u kolektivnoj svesti. Kada god se poziva na totalni hedonizam, kada postoji potreba da se verbalno zapečati trenutak testosteronske nadmoći ili želja da se pokaže sopstvena velikodušnost, uvek možemo računati na besmrtne reči Alijine!
Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam! Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet... Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru) Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan! Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme. Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o? Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren. Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku? Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme) Ja: Ajde... daj pare. Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata. Ja: Naravno. Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac. Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi... Keva: Što si bre tako bezobrazan?! Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk! Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje. Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao! Sestra: Uzmi sok!
