Samopozivanje kod komšinice.
Rečnik / autori
RT
Raksha the Demon
na Vukajliji od septembar 2011.viđena 29. okt 2015.
9 definicija1 odabrana822 poena
Povod za jednodnevnu godišnju erupciju poetskog nagona u Srbalja. Rezultira tvorevinama dostojnim mutantnog hibrida između čika Jove Zmaja i Filipa Višnjića naoružanog ksilofonom.
Bla-bla, bla-bla, bla-bla zdravlje
Trala-lala pravoslavlje
Njanja-njanja-njanja sreća
Ovo-ono puna vreća
Ovaj-onaj... tuc-muc... nožić
La-la, la-la, srećan Božić
Pokojnik.
Jedini pravi.
Praznik koji slave izlečeni narkomani.
Ljubicasta je boja daljine, magije na horizontu u suton vrelog letnjeg dana.
Boja cveca koje najvise od sveg cveca obozava da bude poklonjeno srodnoj dusi.
Ljubicanstvena je ljubicasta pomesana sa cistim zlatom.
(Zlato nije boja. To je nesto hipersenzualno. Ona njegova ili On njen).
Nadboja vremena, tajne, iskrenosti, prozimanja pogleda i tela, boja osecanja zaljubljenosti, pripadanja, ustreptale duse, kojoj je uzvracena ljubav.
Svetloljubicanstvena je zaljubljenost.
Tamnijeljubicanstvena je ljubav.
Jos tamnije, groznica drhtavica.
Jos tamnije, nesanica.
Jos tamnije, nesvestica.
Jos tamnije, ljubavno slepilo tj. ludilo.
Jos tamnije, patoloska ljubav.
Crnoljubicanstvena je smrt ega.
Sto ti je tamnija, vise te opija, dok te na kraju ne odlepi od sebe samog.
Uzrok svih neuspeha u životu.
A.Brate što si ponavljao razred?
B.Zaljubio sam se..
A.Brate što se drogiraš?
B.Zaljubio sam se..
A.Brate što imaš rak?
B.Zaljubio sam se..
Zahvat u kome je cilj partneru polomiti kičmu u naletu strasti.
Trljanje nosom o nos koje praktikuju Eskimi jer su im zbog velike hladnoće usta prekrivena i zaštićena od hladnoće.
A: Prestani da navaljuješ
B: A daj...samo malo, bar da pipnem napaljen sam
A: Ma beži ne vataj me za sisu ko da je nikad nisi video!
B: A daj mi samo malo, samo ovaj put i neću više tražiti! Daj bar nešto napaljen sam!
A: Ne.
B: Poljubac?
A: Ne.
B: Eskimski?
A: Ne.
(Ovaj izraz sam stotinu puta čuo od svog druga A. Svaki put kad bi ga neko pitao o devojkama on je za sebe govorio: „Ma, ja sam Veselin.“ Izraz je pokupio u nekoj emisiji Laneta Gutovića, a ja za priču znam iz druge ruke...)
Veselin je, kako je on to objasnio, neugledno konjče bez pedigrea koje puštaju da odradi romantični deo, tj. predigru, da „ uveseli“ nezainteresovanu ždrebicu i spremi je za parenje. Onda, kada treba da dođe do akcije, puste rasnog pastuva, a Veselin ostaje sam sa svojim bolom u duši (i u preponama, verovatno).
Neretko se dešava da momak pikira devojku koja je jako povučena, ili hladna štreberka koju momci naizgled uopšte ne interesuju. Ona ga naravno odbije kao navalentnog i dosadnog, ali sada, sa probuđenom seksualnošću, sigurna u sebe i svoje kvalitete, za kratko vreme pronalazi drugog, frajera koji joj se dosada činio nedostupnim. To je benigni slučaj Veselina i normalna pojava.
Mnogo je gori slučaj (a dešava se češće nego što se u to veruje), kada devojka ne odbija momka, već je itekako zainteresovana, a momak se smota, bilo zbog nesigurnosti u sebe, bilo zato što devojku smatra polubožanskom sveticom koje on nije dostojan, bilo zato što od ljubavi očekuje previše ili što ni sam ne zna šta ’oće, ili od svega toga pomalo.
Tu se flert i platonska ljubav završe tako što devojku pokupi neko treći ko je ne smatra sveticom, najčešće pastuv koji ih je promenio dosta, pa mu ni ova ništa ne znači. Veselin je poslužio svrsi, pa mu ostaju bol u duši i pornići na internetu i „Moja je pesma lagana“ od „Valjka“ .
Kao klinci od 20 leta šljakali smo preko leta na građevini, kada je jedan od nas mlađih iznosio svoju priču o tome kako se nedeljama muvao sa nekom devojčurom, ali ipak nije imao hrabrosti da načini odlučujući korak... Taman kad je bio ubeđen da je devojka potpuno njegova pojavio se treći, nebitni lik i maznuo mu curu ispred nosa, tek tako.
Pažljivo nas je saslušao jedan bivši mornar.
(Mornar je bio izbeglica iz Hrvatske, koji je, eto, delio istu muku sa nama ostalim fizikalcima a bio je daleko najiskusniji lik na gradilištu, ne samo po pitanju žena. Obišao je svet uzduž i popreko, ipak, o svojim putovanjima nije pričao mnogo, samo o ženama koje je sretao usput... Prostitutke u Rusiji, savršeno oblikovane Indijke koje, opet, mirišu na loj, vitke Afrikanke bez grama sala koje svoje usluge ne naplaćuju novcem, već sapunima i dezodoransima, šta je sve radio u Južnoj Americi, Španiji itd. Prema svojoj računici, bio je sa oko 80 i kusur žena, a nije mi delovao kao lažovski tip čoveka, samo ga nisam pitao koji je deo od njih je morao da plati, ali i to mu je nekakvo iskustvo.)
Elem, Mornar je prišao mom vršnjaku, roditeljski ga uhvatio za ramena i prodrmao:
- Šta ima da te je stid, je l’ imaš kurac!? Je l’ imaš!?
- Imam..
- Pa šta ima da te je stid!
(Čovek se nikada ne uči na tuđim greškama. I ja sam i pre i posle toga igrao ulogu što Veselina, što ovog drugog koji otima ribe. Iako pretpostavljam da su 90% ljudi na ovom sajtu prevejani jebači, neka priča bar posluži mlađima kao upozorenje, pogotovo ove Mornareve reči.)
Celi grad Niš se sastaje kod Konja u centru grada. Tu čeka svoje cure, prijatelje, tu mora nekoga sresti.Jedna velika istina, "konj" koj jaše u istom pravcu, je kako se ispostavilo Kobila.Konj je na trgu Kralja Aleksandra Ujedinitelja.To je konj, Nišlije neće promeniti naziv,svima je tako poznat.
-Burazeru, večeras pijenka !?
-Idemo,u kolko kod konja ?
-u 9,ću stojim kod mek,da me nađeš u gužvu.
Svaka manja, odnosno sitnija žena ili devojka. Kao što kod škorpija ili otrova ide - što manje pakovanje, jači otrov, tako su i devojke, što su sitnije to su zajebanije.
Razvojni put jednog drugačijeg osećaja boli.
To je takav osećaj koji se razlikuje od svih njemu iole sličnih. Osećaj koji skoro pa da i nema dodirnih tačaka sa onim što je napisano u stručnoj literaturi. Čudan osećaj.
Rezultat je spoljašnjih uticaja ali ne ostavlja tragove na koži. Nema otvorene rane, nema modrica. Niko neće primetiti.
Sve dok ne progovoriš. E, tad ta knedla što ti stoji u grlu postaje itekako primetna.
Počneš lepo da krkljaš, da šištiš, da pištiš, da nemo otvaraš usta, kao riba na suvom, da se gušiš bre. Izgibija. Asfiksija. Fantomski prsti oko tvog vrata. Nebitno.
E, onda izvodiš određene rituale da odagnaš te duhove. Zaliješ nečim. Nekim pićem čiji se sadržaj izražava u procentima, a tu ne mislim na stopostotni sok od narandže. To je samo šarena laža.
Elem, kada se ratosiljaš tih avetskih ruku što te guše, kada ta knedla i sve ostale pičke materine što su ti pravile zastoj u grlu krenu dole, da se to sve pokuša fino svariti, neretko će sitni fragmenti te knedle skrenuti s puta a njihova esencija će putem kojekakvih žila, vena i arterija da se obre u središtu kardiovaskularnog sistema. U tom jebenom perpetuum mobileu što čorbu ne troši, već reciklira. Tu već nastaje kuršlus. Otrov počinje da kulja venama i da se širi kao šumski požar. Sve je zahvaćeno i sve gori i sagoreva, pa i alkohol. Vatra tinja i tinja. Belim pa narandžastim pa crvenim sjajem, crpeći iz tebe sav kiseonik što joj je na raspolaganju. I tako sve dok se napokon ne ugasi, žar utrne a pepeo zatrpa ružnim uspomenama.
E, a onda te zabole neoprljeni kurac.
