Linija koja razdvaja stari asfalt od novog.
-Jesi osjetio ovaj čekpoint, majke ti?
-Čuj osjetio? Pa da si vozio malo brže, odvojio bi se od zemlje taman toliko da se prekvalifikuješ u pilota.
Rečnik / autori
JM
Jean Man
na Vukajliji od septembar 2011.viđen 3. maj 2015.
0 definicija0 odabranih0 poena
Soba napunjena gasom.
Ultimativni nivo gradacije kvaliteta proizvoda.
1.Poslužiće
2.Solidno
3.Kvalitetno
4. Ma nema to Švaba kad napravi..!
Dobiješ nju i imaš još samo 6 brojeva...
Najsigurnija kontracepcija..
Blizzard prevazishao anti-bebi pilule.
- Antonio vrucje mi je!!
- Bjezhi bolan, imam rejd za 5 minuta!!
Razbiti čoveku uverenja koja je gajio ceo život k'o picajzle, i nikome ih nije otkrivao.
7. godina:
A: Mama kad će Deda mraz da mi donese poklon?
B: Deda mraz ne postoji sine.
12. godina:
A: ljudi čuo sam da Ćelavi zna seksaliti,
B: Brate, to ne postoji.
A: Kako ne postoji?
B: Moj brat ima internet, video da ne postoji.
15. godina:
A: Je l' istina da se na faksu samo zeza i opušteno, k'o u američkim filmovima?
18. godina:
A: Jebem ti fakultet!
20. Godina
A: E sad još samo malo da poguram i završio sam fakultet. Mogu posle da da me cape za jajca svi.
24. Godina
A: Černo, nije ti loš ovaj posao.
B: Ma da, bre, super je. Radim k'o deca u engleskim rudnicima, šef je ala sa šest glava pa kad god neku sjebeš onda izraste nova.
A: To je hidra a ne ala...
B: Sad si i ti našao da me zajebavaš!
29. Godina:
A: Danas majko ženiš Ričard Gira.
B: Ljubi ga majka. Aj požuri.
A: A rekao sam da se neću ženiti do 35, ko ćale.
C: A onda sam došla ja ljubavi...
A: U ljubim te pametnu.
35. godina:
A: Kako ne postoji kabazah?
B: Dont anderstend yu man.
A: Koj sam kurac dolazio čak do Etiopije?!
B: No, no, man.
A: Ma da se nosoš i ti u kurac čokoladni i kurve.
B: cokoladni, anderstend aut! Aut!
40. godina:
A: Čekaj ti nikad nisi čuo za strndženje?
B: Nema toga kod nas brate, prvi put čujem...
60. godina:
A: E sad konačno imamo vremena za WOW.
B: Ma imamo mi vremena al' wow servera više nema stari.
A: Kako bre, nema?
B: Pa lepo. Ukinuli ih još pre 10 godina. Sad su popularne ove rijaliti igre.
A: Ma nek se nose u kurac. Ceo život mi ruše sneška i sad mogu lepo da umrem.
B: Polako s umiranje. Nego je l' si video Mirka u politici juče...
Jedan trenutak u životu u kome se sve promeni, na gore. Onaj trenutak kad završiš u govnima pa još i pustiš vodu u nadi da će se govna sprati, da ćeš nastaviti svoj život, drugačiji, ali se nadaš boljem. U najgorem slučaju nadaš se da će biti samo drugačiji. U tom trenutku završiš u mešavini pišaće, govana i vode koja se kreće neverovatnom brzinom, brzinom koja dodatno otežava beg iz te smese. Uporno se trudiš da se držiš onog najmanjeg zla, vode. Voda je onaj tračak nade u toj bezizlaznoj situaciji u koju si sebe uvalio, ali govna i pišaća dominiraju u smesi...
(sreda, Milutin seda da gleda utakmicu, prenos iz studija, Strajnić jede govna...)
Žena: Ljubavi, donesi mi teglu krastavaca.
Milutin: Ženo, jel' vidiš da je počela utakmica?
Žena: Ja vidim da ovde pričaju neka dva ružna čoveka i onaj fudbaler što ima onu stranicu na fejsbuku.
Milutin: Pa žen... Dobro, idem!
(ide do podruma, vraća se sa krastavcima)
Milutin: Evo t... Koji je ovo kurac?!
Žena: Pa Ezel.
Milutin: Koji kurčev Ezel, mamu li mu jebem osmanlijsku?! Daj na prvi, ionako nas je Tijanić pokr'o za utorak, bar u sredu 'oću da gledam Ligu Šampiona, pošto mi Arenu ne pada na pamet da plaćam!
Žena: Pa Milut...
(par minuta otimanja oko daljinskog, krhka je žena, Milutin izlazi kao pobednik)
Milutin: Diž' se iz fotelje!
Žena: I kako ja sad da gledam Ezela? A sad je baš zanimljivo!
Milutin: Boli me kurac! Imaš internet pa gledaj! Ionako plaćam ADSL da bi se ti dopisivala s' Brankicom, a po ceo dan sedite ovde i pijete kafu koju ja kupujem, krvavo zarađenim parama!
Žena: Milutine nemoj tako za Brankicu! I dođi ovamo nađi mi ovo.
(Strajnić: ...za dva minuta se uključujemo uživo na Alijanc Arenu...)
Milutin: (nalazi Ezela na internetu) Evo ti sad gledaj. (vraća se u fotelju) Pa smanji to ženo! Jaooooo!
Žena: Pa kako da gledam?
Milutin: Pa isključi jebeni ton, ionako Turke ne razumeš, jebem mu mater!
Žena: Pa ne mogu bez tona...
Milutin: Uf! Čekaj! (trči do komšije, donosi slušalice) Evo ti, slušaj sad!
Žena: Pa kako ovo?
Milutin: Lepo, utakneš ovde. Jel' može?
(žena ne odgovara)
Milutin: Pitam, jel' može?!
(žena ne odgovara, Milutin se sa pobedničkim osmehom na licu vraća u fotelju)
Žena: (iz sveg glasa, pod uticajem slušalica) Milutine! Milutine, dođi da vidiš ovo!
Milutin: (trgnu se kao da bombarduju ponovo) Pu sve ti jebem! Šta se dereš koji kurac?!
Žena: (i dalje iz sveg glasa) Da vidiš Ezela!
Milutin: Skini jebene slušalice ženska glavo! I boli me kurac za Ezela i Turke! Jedini Turci koji me interesuju se zovu Fenerbahče, igrao sam keca na njih!
Žena: Milutine pa ti se kockaš!
Milutin: Ne koc...
Dete: Kmeeeeeee!
Žena: Eto! Sad si i malog probudio! Idi vidi, možda se ukakio, duša mamina.
Milutin: A što ti ne ideš? Počela mi je utakmica, ti onako ti možeš da staviš pauzu!
Žena: Pa ne mogu Milutine. Odmeni me jednom, vidiš da sam u sedmom mesecu.
Milutin: Pu jebem te Milutine, da te jebem!
(Milutin ustaje, oblači jaknu)
Žena: Pa gde ćeš Milutine?
Milutin: Idem u kladionicu da gledam utamicu!
Žena: Idi! Ja ionako nisam bitna! Idi kockaj se! (seda u fotelju) Ej Milutine...
Milutin: Šta je sad?!
Žena: Nemoj da ideš kolima. Danas, kad sam išla kod Brankice, izlazio je neki beli dim ispod haube, zaboravila sam da ti kažem.
Milutin: Pu! Pu, jebem te živote! (pogled na gore, ruke na glavu, obraća se Bogu) Pa što me jebeš?! Slavim tri dana, preslavljujem, celu kuću sam ikonama oblepio, k'o u crkvi da živim, i zašto me i dalje jebeš?!
Žena: Zašto sad vičeš? Vidiš da dete plače!
Milutin: E moj Milutine, pomnožio si ti život sa nulom još kad si se oženio! Pu! Ma jeb... Ma boli me kurac za sve! Ionako ako potrčim stižem do petnaestog minuta!
Žena: Ali Milut...
Milutin: MRŠĆI!
Knjiga o cikličnom pretvaranju ognjišta u zgarišta u blizini žarišta.
Lik sa tribine zadužen za baklje i ostala pirotehnička sredstva.
Nesudjeni hipster svoje generacije. Dok su svi drugi zlikovci (iako je on za mene heroj, jeb'o mater onoj ptičurini) svakim novim gestom kršili sve moguće zakone ikad stvorene od strane čoveka i bivali mejnstrim, on je kukavac konstantno kršio i krivio zakone vremena i gravitacije. I što je još i najgore, uvek bi ispadalo da ih je iskrivio sam protiv sebe.
Ja, gledam Kojota kao klinac:
Iseče rupu na metalnom mostu, trkačica stane da jede tu, on iseče rupu oko nje, ceo most padne zajedno sa njim u ambis, trkačica ostaje na tom isečenom krugu lebdeći u vazduhu.
Mip, mip! Ppppp, i ode.
- Pa jebem mu mater! Moj Kojote..
Ja sam Reks, irski seter. Živim u stanu na osmom spratu. Sa Gazdom. Juče je Gazda tačno u sedam i petnaest kao i svako jutro u proteklih deset godina otišao na posao. Za to vreme ja sam blejao po stanu i spavao. Gazda se kao i uvek u četiri vratio sa posla i kao i svakog tridesetog u mesecu doneo je svoju platu i jednu polovinu stavio u metalnu kutiju. Kaže da čeka Bolje vreme u kom će je potrošiti. Verovatno je u pravu, ipak Gazda bolje zna. Dok ne dođe takvo vreme on će svaki dan kao i juče sebi spremati hranu, a meni davati onu od prethodnog dana. Juče je nakon jela Gazda kenjao. I ja sam kenjao. Napolju. Tamo sam kao i svaki dan trčao po travi i njušio tragove. Gazda misli da je to glupo, ali ne zna da je to možda jedina stvar koja ostaje iza onih koji su otišli. Tu, uvek na istom mestu, srećem ekipu iz kraja koja konstantno visi na ćošku. Gancija bez oka, Smrdu što mu je brat podleteo pod tamčić. Tada me, u najboljem trenutku, Gazda odvuče kući. U stanu Gazda čita kupljene novine i pati zbog stvari koje ne može da promeni. Verovatno tako treba, to radi cela Gazdina vrsta. Onda ih kao i uvek baca i pali televizor na kom gleda priče o uzbudljivim životima drugih ljudi kojima zavidi. Postaje nesrećan. Juče ga je tačno u sedam kao i svake srede prekinula Vlasnica nadrkanog pekinezera Kokija iz susedne zgrade. Gazda je tada kao i obično pario Vlasnicu. Ona je vikala. Sve isto kao i kod nas samo sa malo manje duše. Vlasnica je posle toga otišla ćuteći. Bez reči. Gazda je i dalje bio nesrećan. Kaže da će još malo ovako, dok ne sretne onu stvarnu zbog koje pucaju kosti. Ima vremena. I sinoć je pre spavanja prelistao ponude za putovanja za ono mesto na kom najlepše žene piju najbolje vino. I tamo će otići kad dođe Bolje vreme. „Ne sad, ne sad Reks“, govori mi on. Legao je tačno u deset sa mislima o Boljem vremenu.
Jutros u sedam i petnaest Gazda nije otišao na posao. Umro je noćas u snu. Šteta, bio je dobar čovek koji je čekao Dobro vreme. A ja ću po svoj prilici od sada malo više visiti na ćošku sa ekipom iz kraja.
Najveći baksuz svih vremena. Taj gde ode, tamo obavezno nekog ubiju.