Tradicionalna ženska srpska imena su nešto što nestaje, počelo je postepeno, ali sad je jezivo kad čujes kakva sve imena roditelji daju svojim ćerkama. Prelijepa srpska ženska imena kao što su Milica, Jelena, Andjelija, Jovana, Radana, Mirjana, Vera, Petra, Natalija, Jana, Aleksandra itd., su zamjenjena totalno besmislenim imenima koja više liče na nadimke nego na imena, a u zadnje vrijeme sve više na imena koja bi se trebala davati kučićima i mačićima a ne ljudskim bićima. Sve je počelo sa imenima kao sto su Ena, Mia, Lana, Lena,Tea koja, ako ništa, makar su slatka i simaptična, ali u zadnje vrijeme ima dosta imena kao što su Nina, Lola, Iskra, Luna itd. Kad god čujem takvo neko ime zapitam se šta se dešava sa ljudima koji odluče da svoje djete nazovu npr. Lola, ok slatko to zvuči dok je mala, pa je sve to kao neko tepanje, ali zamislite ženu od 40 god, uspješnu poslovnu, školovanu ženu i ime Lola, ne ide niako...
Ovaj primjer koji sad dajem je nešto sto se stvarno desilo dok smo kretali na put prateći jedan naš lokalni bend. U busu je bilo raznih generacija, od 94-og godišta do 75-og. I kad smo svi sijeli u bus dečko koji je bio vodja puta je krenuo prozivati ljude da vidi da li su svi sa spiska tu. Prozivajući je došao do grupe curica od 15-ak godina koje su se zvale LENA, LEA, NINA, LOLA I NENSI !!! Dečko je digao pogled sa spiska i zabezeknuto ih pitao: - Jesu to vaša prava imena?
Stanovnici sela Matejevac pored Niša. Poznati su po tome da su vrlo nezgodno zajebani i po tome što prave vino legendarnog kvaliteta. Ovo "legendarno" nikako ne znači da je vino dobro, postoje priče da postoji jedan lik što je vino pravio od groždja, al još pre rata i od kad je on batalio proizvodnju ko zna od čega ga prave. O zajebanosti Matevčana govori priča o tome da je pred Čegarsku bitku Stevan Sindjelić poginuo tako što ga je neki Matevčanin ubio jer mu se popeo na šljivu kad je izvidjao da li dolaze Turci pa su ga posle ubacili u barutanu i izmislili priču da je pucao u bure.
-Ajde svrati do mene, doneo kolega neko domaće vino pa sad sabiramo društvo da se oduzmemo -Opa, može, krećem odmah, jel to onaj kolega iz Župe? -Ma jok, ovaj je iz Niša, deda mu živi u Matejevcu, čiča pravi vino još od kad su mu komunisti oduzeli oba vinograda, 50 godina iskustva, znaš kako je dobro... -Sad sam se setio, zauzet sam nešto danas, treba tetki da odnesem lek, vidimo se neki drugi put.
Prevoznik koji ne samo da brine o tačnosti i bezbednosti već i o zdravlju putnika i to po najpovoljnijoj ceni u regionu.Pouzdano leči kamen u bubregu a ako ga nemate njegove vibracije pozitivno deluju kao prevencija.
Pustolovina kojoj bi pozavideli i najeminentnije rijaliti emisije. Nikad ne znaš kada, kako i gde ćeš da stigneš, a psihološki profil vozača provališ kad već bude kasno.
Uđeš promrzao u bus koji kasni 1sat i 30min, valjda je pošao iz Zimbabvea, i tako slabopokretljiv sednes na jedina dva slobodna mesta, ispred tv-a. Dođeš sebi i provališ da je na tv-u grand show. Zamoliš majstora da smanji malo na šta dobijaš filozofski odgovor: nisam ti ja radio. Onda počneš da razmišljaš da li ti je bilo lepše napolju na onih minus deset ili ovde...
Rečenica koju nam govore svi profesori mate, fizike, hemije, engleskog... Pošto su predavali neka španska sela sada nas pitaju šta nam nije jasno, kao objasniće oni, a u stvari znaju da niko nije u stanju da pita bilo šta pošto su svi u šoku. To se više kaže radi reda, niko nikada neće opet objasniti.
-...onda je brzina jednaka kvadratu i rezultat je 324324234/4234325534543 J/tmN... Ima li nešto nejasno..? Ako nešto nije jasno slobodno pitajte... -Evo, profesore ja imam jedno pitanje. -Reci, Paunoviću. -Pa ja nisam bio zadnjih 16 časova i zanima me... -E pa ne mogu ja sad da objašnjavam tebi pojedincu samo zato što si ti bio u bolnici i nisi mogao da učiš...ima li još neko nešto da pita...? -Ja ne razumem kako je onaj koren prešao ispred zagrade? -Androviću, to se radi u osnovnoj...ne mogu ja sada da ti predajem ono što je trebala da te nauči nastavnica... Još neko pitanje....sve jasno? U redu, idemo na sledeći zadatak...
