Ona je devojka koja ti skroz promeni život. Iz korena. Menjaš ponašanje, shvatanja, razmišljanja. Sve. Prestaneš da budeš seljak. Više ne duvaš nos na sred ulice tako što jednim prstom začepiš nozdrvu i duneš. Ne. Sada koristiš maramice. Počneš da budeš neko sasvim drugi. Ona je devojka zbog koje ti neće biti žao da ispališ ortake. Neće ti biti žao zato što nisi otišao sa njima blejati ili u kafanu. Bitno ti je samo nju da vidiš. Ona je centar tvog sveta. Sve se oko nje vrti. Ona ti je na prvom mestu. Ona je devojka kojoj po prvi put kažeš: ''Volim te'' i stvarno to misliš. Gledaš je sasvim drugim očima nego svet oko tebe. Ona je za tebe najlepša, najpametnija, najzgodnija. Sve ostale su ti ništa naspram nje. Uopšte, za sve ostale te baš briga. Gledaš samo nju. Želiš samo nju. Svakodnevno pokušavaš da joj pokažeš koliko ti znači. Nikada ne psuješ a kamoli dižeš ton. U stanju si sve da uradiš za nju. Šta god da kaže. Ne daš je nikome. Jebao bi kevu svakom liku koji se mota oko nje. Nadaš se da će vaša veza večno potrajati. U tripu si da ćeš da je ženiš, da je ''ona prava''. Super ti je. Idealno. Ne može bolje. Srećan si kao malo dete koje dobije igračku koju oduvek želi. Sve do jednom. Sve dok ne dođe i taj dan. Dan kada nju to sve smori. Kada joj jednostavno dopizdi. Svidi joj se neko drugi. Jebi ga. Ne možeš tu ništa. Nemoćan si totalno i baš zbog toga ti je najviše krivo. Završava vezu čuvenim rečima: ''Ja bih da ostanemo prijatelji''. Znaš da ne možete to biti. Ne posle svega što se dogodilo. Nju boli kurac. Realno. Rešila te se i sada je slobodna kao ptica. Provodi vikende u ludim provodima, dok se ti razbijaš od alkohola po lokalnim kafanama. Nije ti jasno zašto? Zašto? Šta si to uradio? Gde si to pogrešio? Jedino ti to prolazi kroz glavu. To i trenutci vaše veze. Dani kada ste se smejali zajedno, sprdali, zajebavali. Vreme ti jako sporo prolazi. Minuti kao sati. Sati kao dani. Ona je devojka zbog koje će ti poteći prva suza. Ona je devojka zbog koje ćeš se po prvi put u životu skenjati zbog neke ribe. Svi ti govore: ''Ma naćićeš drugu! Svet je pun boljih riba!'' A ti samo spuštaš pogled. Znaš da je ne možeš tek tako zaboraviti. Ne treba ti nijedna druga. Želiš samo nju. Misliš da ti nema utehe. Da te to nikada neće proći. Sve dok ne osvane i taj dan. Dan kada sa ponosom možeš reći da si je preboleo. Da je to sada prošlost za tebe. Opet se smeješ, iskreno od srca, opet je sve kao nekada. Opet si u igri. Neukroćeni pastuv se vratio. Budu ti smešne stvari oko kojih si toliko gubio živce. Međutim, uvek ćeš je pamtiti kao svoju ''prvu ljubav'', kao devojku sa kojom si sve prošao.
rooney97
Prilika da učenici ogluve i ostanu bez glasa. Za nastavnike je to prilika da dobiju nervni slom i nešto para.
Najčešće izgleda ovako:
7:00- Svi stoje ispred autobusa i psuju vozača jer neće da otvori vrata.
Pola sata kasnije sledi serija mahanja kroz prozor i slanja poljubaca roditeljima i ostaloj rodbini.
8:00- Vozač se konačno smiluje i krene usput puštajući turbo folk i svi skaču na noge.
Nastavnici prvih deset minuta (u najboljem slučaju) vrište na učenike da sednu na svoja mesta, ali onda vide da od toga nema vajde.
U nekom momentu neko kreće da jede pa su svi gladni, kreće razmena maminih pita itd.
Kada su završeni svi obilasci manastira, pećina i kuća za taj dan kreće se prema hotelu.
U hotelu nastaje rasprava oko toga ko će biti sa kim u sobi iako je to već bilo odlučeno pre jedno tri meseca. Do sobe (koja je na 8 spratu) se može stići jedino stepenicama jer je lift, naravno, pokvaren.
Kada su svi miševi, zmije i bubašvabe izbačeni iz sobe ide se na večeru. Za večeru obično ima salata sa paukom, živo meso i hladni pomfrit.
Pripreme za diskoteku traju satima. Devojčice izgledaju kao da su plivale u puderu i nešto su porasle. Dečake nije briga na šta liče, svakako će do kraja večeri ostati bez odeće.
Po povratku iz diskoteke svi se uvlače u pidžame i počinje jurnjava po sobama, hodnicima , skakanje sa terasa i muvanje. Spava se najduže dva sata.
Sledeći dan izgleda skoro isto, samo što učenici izgledaju zombirano, ne znaju gde su i spavaju u autobusu.
Kada je autobus blizu škole počinje mahanje nesrećnim prolaznicima koji se pitaju iz koje ludare su ovi izašli.
Kući se spava jos tri dana.
Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam!
Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet...
Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru)
Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan!
Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme.
Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o?
Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren.
Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku?
Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme)
Ja: Ajde... daj pare.
Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata.
Ja: Naravno.
Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac.
Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi...
Keva: Što si bre tako bezobrazan?!
Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk!
Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje.
Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao!
Sestra: Uzmi sok!
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.