Obično dolaze nedeljom. Jedan od načina da vam Bog kaže: "Evo kako će pakao da izgleda ako nastaviš da se oblokavaš vikendom, pička ti materina bezobrazna".
Zaista, ova poseta, iako obično kratka, vam daje uvid u ono što vas čeka posle smrti ako pod hitno na počnete da živite hrišćanski, k'o što je zapoveđeno. Zaista, ne šalje sudbina malu decu u goste baš nedeljom, popodne...
Najbolje ćete shvatiti Božju opomenu ako dete ima 2-3 godine.
Nedelja, 3 popodne...
-Kevo, odo ja napolje malo...
-De ćeš bre ti, ceo petak i subotu nisi kući i sad bi opet negde...A i dolaze nam Živanovići na ručak sa detetom. Ostani bar da vidiš dete...
Naravno pristaješ, da ne ispadneš mrzovoljni skot što ne voli decu.
Keva: Dobro nam došli, a gde je ovaj VEEEEELIKI momak?! Vidi kako je porastao! Iiiiiii, jel si nam doveo mamu i tatu?! (još 10 minuta vrištanja i ispuštanja zvukova neizmerne radosti)
Mali skot se iz nekog razloga obično uvuče kod vas u sobu i sve ispretura. Svi se oduševe jer, vidi kako je mali pametan, mora da trazi igračke (želite da pitate otkud da ih baš tu traži kad nemate igračke u sobi još od bombardovanja, al nema veze).
Ručak:
Nekako su smestili malog demona za sto. Tu sve ispretura, trpa prste u usta, hranu, nos pa u dupe (ne mora tim redosledom) i svi se oduševljavaju svakim njegovim pokretom, svi srećni vrište i pište. Mali demon je ipak najglasniji i onda svi u glas neartikulisano urlaju.
Posle ručka:
Mali demon: Mamaaaaaaaaa kakiiiiim! OCU KAKIM! AAAaaa KAKIM! (naravno, opet neizmerno oduševljenje od strane svih)
Mama: Evo saće mama te vodi da kakiš. Ju, pa ti već kakio! Mlada mama mu skida gaće pred svima, pa ga tek onda vodi u kupatilo da ga zapere.
Otac: Znate, odvikavamo ga od pelena...
Svi u glas: Ako, neka je KAKIJO! Iiiiii, kako je to slatko, KAKIJO(opet 15min cike, vriske i urlanja).
