Nezvaničan naziv za Srbiju u krugu turista koji se koriste našim rečnim putevima na proputovanju za Crno more, a govorka se i kako je među debelom zapadnjačkom decom debelih zapadnjačkih turista jedan od omiljenih zabavnih sadržaja brojanje frižidera i šporeta koji putem proplutaju pored broda. Iz našeg turističkog saveza povodom ovih glasina upućen je apel da se isluženi kućni aparati bacaju u Savsko jezero i manje vodene tokove koji se ne nalaze na mapi plovnih puteva. Zasad, odziv je minimalan jer je blagoslov vlasti čitavu aktivnost učinio legalnom i bezbednom što je odbilo od nje domaćine i domaćice željne uzbuđenja kojim bi osvežili monoton bračni život.
Gluvo doba noći, stojadin u poslednjim fazama korozije jezdi drumom sa makiške strane jezera. Pored glasnih protesta motora i amortizera jedva se čuje opus Mileta Kitića sa vremešnog "Blaupunkta" i škripanje sedišta pod zamašnim pozadinama dvoje zaverenika. Njihova smrknuta lica u tom trenutku odraz su hrabrosti i odlučnosti slavnih predaka, kuda su se samo uputili? Uskoro, muškarac gasi farove na pustom drumu. Gasi i muziku. Odabravši neupadljiv prolaz kroz gustiš, vešto provlači stojadina kuda naizgled ni tenk ne bi prošao. Vidi se da je ovo radio i ranije ali i dalje oseća uzbuđenje i napetost junferaša, ruke mu blago drhte pod navalom adrenalina a masivna telesina poskakuje sa svakom rupom neobeleženog puta. Domaćica pored njega je naizgled mirnija, a možda samo u umu još preživljava napete trenutke poslednje epizode omiljene turske serije ili preraspodeljuje kućni budžet za predstojeći kvartal, svejedno, i na njoj je kao odraz u vodi mirnog jezera primetan eho euforije njenog bračnog druga. Uskoro, stojadin se zaustavlja, ovaj put uz očajnički vapaj kočionog sistema za novom dozom WD40, narkoman. Domaćina to ne brine preterano te oprezno izlazi iz vozila praćen svojom diskutabilno lepšom polovinom. Nakon što je pomno oslušnuo u svim pravcima, zaključi da osim obližnjeg hora kreketuša nikog drugog nema u blizini, a u sezoni zaprašivanja komaraca kojima se hrane one svakako nisu prijatelji gradske vlasti. Znači, bezbedno. Udruženim snagama, bračni drugovi iz prtljažnika vade stari frižider "Obodin" koji im je još njena majka poklonila u miraz. Osim produvalog kompresora verna starina beše u iznenađujuće dobrom stanju ali sve što je lepo, nažalost ima i svoj kraj. Ipak je vreme da se palica preda nekom mlađem i uglađenijem, po mogućnosti sa sistemom automatskog odmrzavanja. Upućen je poslednji oproštajni pogled i prijateljski dodir po emajliranim vratima, nakon čega se plemeniti starac vinuo u svoju plavu grobnicu i polako nestao u njenim vodama rasteravši pomenute žabe koje nakratko razmisliše o tome da čitavu stvar ipak prijave nadležnima. Olakšan za deo svog tereta, ponos jugoslovenske auto industrije živahno se vratio na drum. Sada kad su napokon mogli da odahnu, domaćica se dublje zavali u sedište i ćutke zagleda kroz prozor u mastiljavu tamu a ruke domaćina na volanu primetno se opustiše. Bilo je teško reći u odsjaja farova po putu da li su mu u uglovima očiju suze ili rosa, muziku nije palio.
Izuzetno nezahvalan posao. Pokušavanje uvođenja bilo kakvog reda u haotičnu repetitivno silovanu plejlistu ravno je sedenju zamračenoj sobi i pokušavanju udevanja crnog končića u iglu koja je veći deo svoje (iglaste?) egzistencije provela u muljavoj fioci među šrafovima, alatkama i duplericama Pamele Anderson iz devedesetih godina prošlog veka umrljanih motornim uljem.
Koja god pesma bude puštena, u masi će se uvek naći neki nezadovoljnik koji će početi glasno da negoduje protiv izbora muzike varijacijama rečenice: "Ja sam pijan i meni je lepo i hoću svoju muziku, ko jebe ostale metalce/šabane/repere/dabstepere/hiphopere/elektronce itd".
Rasprava je beznadežna, najbolje rešenje je zauzeti hladnokrvan stav i manire naciste iz Nirnberga: "Ja samo puštam pesme koje su mi rečene da pustim, a ti, alkoholisani homosapiensu, bi trebalo da shvatiš da sam ja samo ekspresija volje ovog kolektiva i samim tim sam depersonalizovan i nedostupan za bilo kakvu međuljudsku komunikaciju osim naručivanja pesama od strane drugih alkoholisanih homosapiensa. Drugim rečima rečeno, ja obavljam plemeniti posao menadžmenta muzičkih želja zajednice iznetih pod uticajem legalnih i nelegalnih opijata, i autodestruktivno je buniti se protiv istog, jer on predstavlja refleksiju same kolektivne persone u datom psihofizičkom stanju, a deo kolektivne persone si i ti, što opet implicira da si i ti depersonalizovan i da živimo u dobu gušenja individualizma i pojedinačnih sloboda individue, što je tragično, i smatram da bi jedina filozofija koja bi mogla da nas izdigne iz beslovesnog krdo- mentaliteta jeste upravo Ničeova teorija Nadčoveka, koja se upravo zalaže da se sistem moralnih vrednosti okrene naglavačke, i želje zajednice potčine željama pojedinca. Ali pošto ja zastupam teoriju Svečoveka vladike Nikolaja Velimirovića, bojim se da tvoji zahtevi ne mogu biti ispunjeni, osim ako nisi spreman da rešimo filozofsku bitku između Ničea i Velimirovića fizičkim konfliktom, i samim tim dovedemo do eshatona ovog kolektiva i ove relativno ugodne večeri?"
Varijacije i citiranje gorenavedene rečenice bi trebale da budu sasvim dovoljne da buntovnik dobije facijalnu ekspresiju "živuljka na putu gleda u FAP-ove farove", i da se udalji uz zbunjeno "Blaaargh".
Jedna od beneficija didžejinga jeste što on uvek sedi, i (ako je moguće) jede i pije. Samim tim velike su šanse da će otići kući trezan, sit i napit, dok će ostatak mase peglati po klonjama, ulicama i dvorištima.
Metalac: Ćelava seljačina hahahahaha Šaban Šapke Šapkeeee breeee ko krava da muče hahaahaahah kakvi ste vi seljoberi ja ne verujem hahahahaha daj Slipknot bre!!! Dualiti je najmetal pesma ikad!!! Ljaljan: To breeeeeeeeeee gde me nađe joooooooooj daj viski jooooooooooj!!! Di-džej: Dobro, evo Dualiti sledeći na plejlisti.
Ljaljan: Kakvo je ovo sektaško sranje breeee, znate vi ko sam ja bre alo bre? Metalci smrdite, sektaši odvratni, menjaj pesmu bre!!! Metalac: To bre!!! Samo metal!!! Džoi najbolji bubnjar ikad!!! Drkam na njega!! Di-džej: Daj da smirim ove budale, evo im neka psihodelija što pretvara neurone u gnjecavu smesu. Krišom ubacuje pesmu u plejlistu
Rava kojoj kreću suze niz butinu na Cviju i Slobodana Vasića: Srceeee, ajde mi pustiš Daru i Cviju, Noć za nas??? Mooooolim te mva mva mva... Di-džej: Može, ali tek posle 15 pesama. Rava: Aj mi pomeriš malo gore? Pliiiiz... Di-džej: Srce, ja sam samo aseksualna ekspresija kolektivne volje ovog skupa, tako da tvoje umiljavanje i nabijanje sisa u moj vrat i gornji deo leđa ima toliko efekta koliko Marijan Rističević ima šanse da bude vicepremijer. Prosipaj svoje zavodničke fore nekom drugom. Mva.
Pravilno se piše ''KOJI LI JE MONSTRUM URADIO OVO???!!!'' (što više upitnika i uzvičnika, to bolje).
U kombinaciji sa slikom kera kome je automobil rascopao glavu ili otkinuo nogu, ova rečenica čini recept za izvlačenje sadističkih poriva iz životinjskih dušebrižnika koji obitavaju na forumima, društvenim mrežama i sl.
- KOJI JE MOSTRUM MOGAO OVO DA URADI?????!!!! (Slika: klik klik)
komentari:
- Ja bih uzela tu petardu i nabila mu u čmar! - Da li tako bolesna osoba uopšte zaslužuje da živi???!! Ja bih mu sekao prst po prst dok se ne opameti, a onda bih ga tako osakaćenog pustio da živi dok ne umre!!!! - Zaista nemam reči! Takvo čudovište ne zaslužuje ni da ga ubijemo! Treba angažovati inspektore, vojsku, policiju, izviđače, marince, i naći tog monstruma, a onda ga izgaziti! - Ne samo da skota treba ubiti, nego i njegove roditelje uhapsiti! - Jadna kuca... :'( :'( :'( Životinje nikad ne mogu da budu tako surove kao ljudi! - Mila je naš heroj! - Ali ovo nije Mila. - Nema veze. Svi smo mi Mila!!!! - TAKO JE!
Upućivanje prijatelja na pravu osobu, kada mi nismo u stanju da im pomognemo.
- Brate, kako da stignem do Borče? - Pazi, sad ću ja zovem Luka Skajvokera da te prevede preko reke, a onda ću te spojim sa jednim ortakom što otvara vremenske kapije, pa ću ti poslati broj Zordona da te teleportuje u Krnjaču. Tamo ćeš sresti jednog mog prijatelja, zovu ga Pobesneli Maksa, kome ću javiti da dolaziš i da smiri tamošnje Bogove, da bi ti mogao pešaka u Borču... Koji ćeš bre kurac tamo?!
