Pitanje koje se postavlja osobi koja se ponaša kao da je teško retardirana, ili kao da uopšte nema organ za razmišljanje.
- Brate, je l' znaš onu utičnicu kod mene u sobi...? Onu što ju je ćale skin'o, jer se nešto sjebala, pa nije još stavio novu. - A-ha, a-ha... Šta s njom? - Pa, unutra su tri žice... - Da, znam... Faza, nula i "zemlja". I? - Ja se nešto smorio pre neki dan i palo mi na pamet da vidim šta će da bude ako se dodirnu. - (iskolačio oči od zbunjenosti i neverice) Iiiiiiii??? - Brate mili... Kad je to puklo... Al' to nije sve. Crk'o mi i bojler u kupatilu... Sreća pa sam bio sam kod kuće. Zamisli da se neko tuširao; ubila bi ga struja na mestu... - Ti si težak degenerik, jeb'o te!!! Da ti nisu matorci možda u srodstvu?!?!?!?!
Rabota za koju ćeš da pljuneš nimalo neozbiljnu kintu, ne bi li ti lokalni privatnik sa prištinskom diplomom otklonio nataložene slojeve šita od kafe, krdže i ko zna kojih govana koje si žvakao. Onoliko puta koliko su one ružne strendžerske džuške sa "Orbit" reklama naglasile da ti posle svakog hasa opada jebena peha vrednost, toliko puta je tebe bolelo kurac i zgutao si pljedžu od dvesta pedes grama sa sve lukčinom i alevom posle sedam nagnutih piva.
Kako je ovo sad novo kul vreme, džaba ti sva spika o tome kako voliš da slušaš "Šarla Akrobatu", ako ti se zubi žute ko reprezentativni dres Adriana Mutua, jer paklu Besta dnevno ne mož da okreči 3-4 mazanja čeljusti Kolgejtom. Kada ti se posle navedenog procesa zubi pretvore iz Sung-Linga nazad u arijevca, isforsirana varikina boja tvog već dovoljno iritantnog osmeha, čini da sebi izgledaš krajnje imbecilno.
Čovekoliki oblik života koji pekarski asortiman posmatra iz svog, pomalo uvrnutog, ugla.
Mašinac: Dajte mi dva zupčanika i jogurt. Mala iz pekare: Izvinite, mislim da ste pogrešili objekat, gvožđara je preko puta. Mašinac: Ma daj mi bre, dva sunca i jogurt!
Čarolija umetničkog stvaralaštva. Ovde veliki mag drame Siniša Pavić na suptilan, istančan način uvlači svoje junake u konflikt, gde dolazi do neverovatnog preokreta u dijalogu, uz pomoć samo dva lakonska pitanja: "koji?" ili "kakav?". Ove reči, zahvaljujući karakterističnoj retardiranosti likova, bivaju okidač frustracije junaka kome su upućene, i tako jednim sasvim spontanim, volšebnim tokom dolazi do kulminacije u radnji.
- Branislave, zvoni telefon, hoćeš li se javiti već jednom? - Koji telefon? - Isti onaj preko koga se domunđavaš sa onom rospijom, tvojom sekSretaricom!! Šta je, šta si ubledeo, mislio si da ne znam? Aaaa, pa nije Rajka sisala vesla! - Ma o čemu ti pričaš, ženo? Kakva vesla? - Ovolika vesla! Sad ćeš da vidiš kolika vesla! (uzima veslo i juri ga po kući)
Probanje lubenice na pijaci, pogotovo ako je prodavac navalio da kupiš baš kod njega.
-Juriš bostan, rođeni? Dođi 'vamo, ne troši cipele. Slušaj je samo kako zveči, nema slađe u celome Sremu, da merim? -Zajebi ti, rođeni, kako ona zveči, nisam ti ja muzikant. Nego daj nož, odradi biopsiju, da probam, pa da razgovaramo.
Poznati crnogorski tunel koji se gradio kao Skadar na Bojani, ali je zato jako prometan i jako velik jer skraćuje put do mora baš puno.
Naziv ovog tunela se koristi pri opisivanju djevojke sa niskim moralom ukazujući na istu prometnost tunela kao prometnost njenog polnog organa.
A: Vid' što je slatka ona mala. B: Znam je bre, Sozina. A: A ne bi čo'ek rek'o. ▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬ -Uuuu, viđi Maru Sozinu, viđi kako ide raščepljena, ka' da su je rovokopači jebali.
