Obeležen si za vijek i vjekova. Zalepljena ti je etiketa na sred čela po kojoj će te ljudi prepoznavati širom sveta. Čak i kad ne budeš kriv, prst optužbe će biti uperen ka tebi kao glavnom i odgovornom za sve nedaće i neprilike, jer je narodu željan pravde i pronalaženja nekoga za okriviti, ali narod nema vremena da traži novog krivca, pa će se okrenuti starom. A to si, pogađaš, ti. I ma koliko se trudio da se pokažeš u novom ruhu, negativna aura koju si ranije stekao će ti konstantno visiti nad glavom, ne dozvoljavajući ti da se oslobodiš dosadnih duhova prošlosti.
Saša Popović: Lukas, daj malo kokaina, da se smirim pred emisiju. Coa Lukas: Jedi govna Sale, znaš da sam prestao odavno sa tim sranjima. Džej: Ne seri tebra, ciba nam loma lobe da podmažemo otvore. Lukas: Kažem vam, prestao sam da se radim tim sranjem. Nada Topčagić: Aha, imaš nešto jače? Može, uz vinjau će odlično da ide. Lukas: KOJI VAM JE KURAC, JEBENO NEMAM JEBENI KOKAIN! Lepa Brena: Kakva je ovo galama? Saša: Šmrkas ostao bez zaliha, krizira. Džej: Ma kurac ostao bez zaliha, nego čuva sve za sebe, štekara. Lukas: E, naduvate mi se kare svi. Jeste, ne dam, hoću sve sam da pošmrčem, nikome ne dam ništa! Ništa! Crknite strejteri!
Najtipičniji i najpoznatiji predstavnik pojave koja se može opisati kao "J'ooo, vidi onaj R.A.T.M. š'o je dobar, 'ajmo i mi tako, iako nemamo ni ideju, a ni koncept, pa čak ni kontekst, a kamoli filozofiju ili iskrenost, talenat ili izgled, a o mozkgu da i ne govorimo...'.
Koncept pesama Linkin Parka je sledeči: jedan lik se krajnje iritantno dernja u pokusaju da peva i glumi valjda neke melodik pank pevače, a kada se umori od toliko naprezanja, u pomoc uskače drugi lik koji smiruje situaciju nekim, kao, repovanjem. U stvari je njegova uloga izuzetno korisna posto služi kao prevođenje vrištanja koje je usledilo pre njegove deonice.
Primer: lik 1: - KAKO SAM SE SMORIOOOOO, AL' SAM SE SMORIOOOOO!!!!11ONE lik 2: - on se smorio, al' se smorio...
Ovaj primer takođe predstavlja interesantan metaforicki pristup pisanju tekstova Linkin Parka. Ovde se radi o svojevrsnoj socijalnoj kritici, alegoriji koja odiše jednostavnošću i iskrenošću (al' sam se smorioooo).
Što se tiče muzičke podloge u umetnickom radu Linkin Parka, ona uključuje gitare koje moraju da pište i vrište bez nekog preteranog smisla, a ako smisla ima, obično se radi o gitarskoj izvedbi popularne melodije "Na kraj sela, žuta kuća" ili pak "Danas nam je divan dan". U obzir dolazi korišćenje pragova samo preko 12-og (ukljucujuci i 12.) jer gitara u muzici "Linkin Parka" ima svojevrsnu ulogu, a to je da se takmiči u iritantnosti sa glasom lika 1, što ipak ne uspeva.
Rektor univerziteta: Preskače visoke zgrade iz mesta, moćniji je od lokomotive, brži od metka, hoda po vodi, uređuje Božju politiku.
Dekan fakulteta: Preskače manje zgrade iz mesta, moćniji od obrtnog motora, brz taman kol'ko metak, šeta po vodi ako je more mirno, razgovora sa Bogom.
Profesor: Preskače zgradu sa kratakim zaletom i pri povoljnom vetru, skoro je moćan kao obrtni motor, može da ispali metak, hoda po vodi u zatvorenom bazenu, razgovora sa Bogom, ako je odobren poseban zahtev.
Vanredni profesor: Ume da očisti i sredi kabinet, gubi u nadvlačenju konopca sa lokomotivom, opali po nekad, pliva dobro, povremeno mu se obraća Bog.
Docent: Pri pokušaju da preskoči zgradu, pokazuje izvestan entuzijazam, pregažen od strane lokomotive, ponekad može da rukuje pištoljem bez samopovređivanja, zna da koristi pedolinu, razgovara sa životinjama.
Apsolvent: Zatrčava se u zgrade, prepoznaje lokomotivu (dva od tri puta), nema dozvolu za držanje oružja, može da pluta na površini uz vazdušni prsluk, razgovara sa zidovima.
Brucoš: Pada pred vratima pri pokušaju da uđe zgradu, kaže ''Vidi Ćira! Ćuu-Ćuu'', iskvasi se kad koristi pištolj na vodu, valja se u blatu, mumlja sa sobom. Ponekad zna da pokaže gde zeka pije vodu.
Radnica u studentskoj službi: Diže visoke zgrade i šeta pod njima, jednim udarcem izbaci lokomotivu iz koloseka, hvata metke zubima i jede ih, zamrzava vodu jednim pogledom, sedi s'desne strane Bogu.
'Dete' od 20 i kusur godina. Nakon jedva završene srednje škole, koju je ćale morao da sređuje preko strica, parazit najčešće odlučuje da nastavi školovanje, iako mu svi govore da to nije za njega. On odgovara da se promenio, da je shvatio sve gde je grešio i iz ćaletovog džepa izbija 900 evra za upis na visoku školu koju je ubo prstom u informatoru (budžet se naravno ne podrazumeva, jer je 'jaka konkurencija'). Nakon 2 predavanja parazit obično shvati da nije baš stvoren za učenje i da zvanje studenta ne vredi toliko muka, ali takođe shvata da nije ni za posao, još je mlad...
Dan-1: "15 h : Soba kao posle pada atomske bombe : Parazit diže glavu" -MAMAAAA, KAFA!!!! -Evo srećo, sa' će mama. :Parazit ustaje, vadi krmelje iz očiju, pali komp nogom, zeva, loguje se na fejsbuk: -Evo srećo... (keva dodaje kafu, usput uzima dve prazne šolje, prazni pepeljaru, kupi smeće oko kompa) . . . "20 h : Parazit odlazi do grada, pritom traži od keve poslednjih 1 000 dinara" - Odo ja kevo... "03 h : Parazit stiže, pali komp nogom..."
Unosno zanimanje tokom devedesetih godina prošlog veka u Srbiji. Žalosna skupina likova za koje je u pogledu znanja engleskog jezika Robinsonov Petko bio Vilijem Šekspir glavom i bradom. Uzrok su mnogih komičnih i tragikomičnih situacija, tako da je sintagma "izgubljeno u prevodu" teško primenjiva u ovom slučaju.
Anđelina Džoli: "Oh, fuck, I dont have the last part of the title for this movie ... In the land of blood aaand ... what ? ... Shit ... Marijan, ask those peasants what else is Bosnia famous for ?" Marijan: "OK. Gospođa vas pita po čemu je Bosna poznata ?" Seljak: "A jeb'o ga ti, čuj, po čemu ? ... Ima rijeka, planina, brda, šuma, vukova i meda ... et' ... to ti je Bosna ..." Marijan: "Dej ... eeee ... ovaj ... tel mi ... Bosnia ar fejmus for rivrs ... eeee ... mauntins ... vuds ... ovaj ... vulfs end ... :sebi u bradu: ... jebem li ga kako se kaže međed ... :glasno: .. ovaj ... end hani ... " Anđelina Džoli: "Honey ?! ... Great !!! ... Then I ll call it "In the land of blood and honey" ... Brad, honey, what do you think ?" Brad Pitt: (po srpski) "Zheno, bouli me kouratz for your movie and the title ..."
Urbana legenda kaže da je tokom devedesetih, po Kalemegdanu, "operisao" mladić sa kapuljačom na glavi koji bi pritrčavo penzionerima dok igraju šah, porušio im figure i zatim odmaglio u nepoznatom pravcu. Dobio je nadimak Kalemegdanski fantom.
Baba koja ceo dan, a bogami i noć provodi "viseći" na prozoru i trudi se da joj ništa ne promakne. U svakom trenutku nepogrešivo zna ko je ušao, a ko izašao iz zgrade. Sigurniji je čuvar reda od pozornika.
