To je ona rečenica koja posle napetih dana iščekivanja i očijukanja sa najboljom ribom na plaži, ne mogavši da joj se približite jer je stalno okružena rođacima, dođe do vašeg uha kad slučajno prođete pored hotela ispred koga se familija najzad natrpava u ladu da krene sa obećanih plaža, i vidite svoju nesuđenu ljubav kako od jednog rođaka prima aparat da ovekoveči polazak.
- Marijana, ajde da nas slikaš! (Marijana uzima mali digitalac, gleda ga sa čuđenjem) - Lele, količki je aparat! (težak južnjački akcenat) (Srušenih iluzija, sklanjaš se odatle. Marijanina familija već u ladi. Oblaci na horizontu.)
Osvešćujuća misao koja se javlja posle poraznog seksualnog iskustva sa pokušajem tršenja nabubrele ženke razrogačenih plavih očiju i tankih prstiju sa frenč manikjurom koja je treptala na tebe dok je bend žilavio na bini pa se tebi učinilo da bi mogao da joj u jednom potezu pocepaš mindžu, isprskaš spermom zidove da se slije do podruma i zabiberiš joj kliću tako da joj oči iskoče iz ležišta. Ali ne lezi vraže!
Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu. Ona se osvrće: - Ijao što je lep fikus! Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba. - Nije fikus; to je dracena... - Ma šta god... A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka... - Nisam video, gledao sam tebe. - Pa naravno... A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka... - Nisam ni nju video, zato što sam... - Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.) - Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti... - Istorija... jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu… - Ovo je istorija umetnosti... - Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško... - Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt... - A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove... nešto na štrafte… - Štafelaj... Nemam, ja nisam slikar... - Kako nisi slikar? Pa sad si rekao... - Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce… - Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac? - Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja... - Jao to je mnogo komplikovano... a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra? - Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra? - Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus... - Dracena... - Ma nema veze... Znači nemaš sestru? Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002. - Nemam. Piješ bel... - A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom! - Ovo je vino, belo vino... - A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori? - Pa... nemam, imam Šardone... - Ne pijem belo vino, to je kiselo. - Šampanjac piješ, to ti nije kiselo? - Šampanjac je šampanjac, to je otmeno... - Otmeno? A šardone nije otmen? - Šarbone je kiseo! - Nije šarBone, nego šar... - Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.) - Pa što sediš samo tu, tako? Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače: - UGASI SVETLO!!! Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo… - UGASI SVETLO! Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se. - Spusti roletne! Spuštaš roletne i vraćaš se. - I ono svetlo u kuhinji! Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne: - NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!! - P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je… - NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!! - Neću da te gledam, u redu… Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu… - NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ! Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge... - ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!! Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu. - NE GLEDAJ ME!!! - Nipošto, kažeš i ne pomeraš se. Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se: - Ajde! Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.
****** Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju. - Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled… - Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!? - Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne. ...iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.
Zločinački poduhvat protiv sopstvenog mozga. Nekad su đaci i studenti prepisivali, ako već moraju, na boemski način - ispišu puškice kod kuće, usput pola toga i nauče. Danas većinu zabole patka da se muče, dovoljno je otići do najbliže bandere, poskidati oglase ( ima ih više nego umrlica ) na kojima se nudi usluga iznajmljivanja kompletnog aparata za dvosmernu komunikaciju, pomoću kojeg ćete dobiti željenu peticu ili desetku. A znanje? Ma koji kurac znanje, šta će to kome. Ovaj nus-produkt tehnike koriste uglavnom srednjoškolci u "ladimo jaja" školama i studenti "platio sam, boli me kurac" fakulteta, i to i nije neki problem, oni će ionako biti jebeni menadžeri. Fora je što se pojava omasovila na fakultetima koji treba da proizvedu: inženjere, lekare, ekonomiste, koji će sutra "nositi" ovu zemlju, tako da neće biti nikakvo čudo ako mostovi budu padali zbog jedne nule viška u proračunu, ili nekom ugrade protezu sa 36 zuba.
-Alo, alo...slušaj zadatke. Jebote, kakva je ovo matematika, nigde brojeva. Prvi: neki lim ( limes ) pa crtica na desnu stranu, pa položena osmica ( beskonačno ), pa šajkača na levu stranu ( suma ), a ispod i = 1, a iznad n. pa onda ide 2 h ćirilično ( x ) + 4 kroz h ćirilično na malu dvojku ( na kvadrat ) - 8, pa sve to na neko i. Drugi: Jao, ovo je sa nekim dlakama ( integrali ). - Glas sa druge strane žice ( najčešće iznajmljeni apsolvent PMF-a ): Prvo ću da ti odradim taj sa šajkačom, a posle taj sa dlakama. Javljam rešenje za 15 min ( prevrt očima i jebanje milosne majčice u sebi ).
Sutra: - E kevo, 10 sam dobila, znači, razvalila sam. -Jao, ljubi majka svoju pametnu devojčicu. Znala sam da u tebi čuči genije.
Obrazloženje za postupke usled ostvarivanja "poslednje želje".
Alkoholičaru - otvoriti ono bure sa dedinom rakijom iz 76-e Pušaču - podići kredit i kupiti karton najskupljih cigareta Tinejdžeru - povaliti sve devojčice iz kraja Tinejdžerkama - poljubiti Slavka (cakanog fudbalerčića iz kraja) jer je Pantelić daleko Babama - presedeti u Domu zdravlja barem 3 dana Dedama - probati vijagru, pa kud puklo da puklo Lopovima - (dugačak spisak) Prijateljicama noći - doživeti pravi orgazam Konobarima - "klepiti po ušima" gazdu i kresnuti gazdaricu Pevačicama - reći Popoviću Saši da im se nije svideo seks Vozačima GSP - izpičkarati ceo autobus, išutirati sve penzionere Murbiju - ubosti definiciju dana.
Fenomen koji će svakog muškarca naterati da prilikom vršenja jutarnje male nužde izvodi raznorazne egzibicije i akrobacije ne bi li nekako usmerio mlaz tamo gde je to higijenskim pravilima predviđeno. Činjenica da penis u stanju erekcije kod većine muškaraca može da ide nadole samo do nekih 90 stepeni samo otežava stvar.
U zavisnosti od toga da li ste dešnjak ili levak, slobodnom rukom se podbočite o zid, ili još bolje, o vodokotlić, a noge izvucite nazad što više možete tako da se organ nađe na 45 stepeni u odnosu na vc šolju i SRETNO!!
Posledice koje seksualna apstinencija ostavlja na um muške jedinke. Svrstano u nekoliko šematski opisanih faza.
Uvodni stadijum Nisi ništa, zaista dugo vremena, što prouzrokuje stres koji te ometa u svakodnevnim aktivnostima. Širiš krug riba, koje su po tebi prihvatljive za seksualno opštenje. Redovno mlatiš majmuna. Seksualne fantazije ti se svode na prsate plavuše, pored bazena. Ne moraju sve ribe da budu baš manekenke. Ipak, ne bi jebo ružne, debele i ribe sa seljačkim imenima.
Stadijum "Visoka rezolucija" Sa klasične redtjub varijante prelaziš na skidanje pornjave visoke rezolucije. Kada si u društvu, komentarišeš svaku devojku koja prođe. Na pozadini tvog telefona postavljena je slika, obnažene, vampir-fufe gotičarke. Iako tvoji kriterijumi u stvarnom životu drastično opadaju, u paralernom svetu tvoji ukus i mašta se razvijaju. Fantazije ti sadrže, savršeno oblikovane crnke i riđokose na divljem proplanku. Zar je bitno kako se devojka zove? Jebo bi Radojke i Živadinke. Ne bi jebo debele i ružne.
Stadijum "Aktivno angažovanje" U svojoj mašti dodeljuješ pozu i lokaciju, svakoj devojci koja prođe. Tvoja potreba za pičkom, postaje srazmerna narkomanskoj krizi te gubiš i zadnje klice stidljivosti i povučenosti. Drsko i napadno startuješ gomilu riba. Usled nedostatka socijalnih veština, ispadaš budala. Nema veze, najbolje se uči iz iskustva. Odlaziš kući, puštaš vesti B92 i drkaš na Roksandu Đorđević. Zamišljaš prljave seksi amazonke, koje za potrebe tvoje fantazije imaju obe sise, u nekoj čudnovatoj džungli. Ako su debele, bolje da ljulja nego da žulja. Ne bi jebo ružne i ciganke.
Stadijum " Nervni kolaps" Imaš kolekciju od 148 giga pornjaje na kompu. Primećuješ da ona matora sa drugog sprata, koja stalno pretura po podrumu ima dobro dupe. Ustaješ u ranu zoru, kako bi ga izdrkao. Drkaš dok ti se muda ne pretvore u suve šljive. Seksualne fantazije uključuju kiborg-ribe, seks robinje u nekoj futurističkoj građevini. Jebo bi i ružne, ali da imaju oba oka. Ne bi jebo baš ružne, babe i ciganke.
Stadijum " Emocionalno vezivanje za trsioni objekat " Zaljubljuješ se u ribu koja izgleda, kao da su je pustili iz mletačke tamnice. Maštaš o tome kako je drndaš, dok od nje samo kosti ne ostanu. Na vest da je umro matori komšija pomišljaš:"Au, žena mu je sada sama. Biće tršnje!". Seksualne fantazije postaju sve bizarnije i uključuju ribe sa dve pičke, u kakakombama ispod Jerusalema. Kome je bitno na šta liči riba? Tebi nije, jer bi trsio i ruševine koje su pod zaštitom UNESKA. Ne bi jebo ciganke i babe.
Predfinalni stadijum Jebo bi i ciganke.
Finalni stadijum Još neutvrđen. Nezvanično se dovodi u vezu sa babama.
