Nastao u surovim uslovima naglih promena vremena krajem meseca oktobra, opijen isparenjima iz postrojenja TE, agresivan i nervozan jer je tu kad mu vreme nije. Pametniji, izdržljiviji i lukaviji od svoje kilave letnje braće, zuji kada bombarder i leti kao Crveni Baron lično. Ni slučajno ne sleće na beli zid nego skoro isključivo na tamne delove nameštaja. Fokusiran na svoj primarni zadatak (zajebavanje naivčine koja bi da prespava u toj sobi), strpljivo čeka prvi, najslađi san da dejstvuje i taj obrazac ponavlja do jutra kada mu se misteriozno gubi trag. Neuhvatljiv i neuništiv, jedini lek je da budete strpljivi i sačekate novembar, jer ko je ikada čuo za novembarskog komarca psihopatu?
vi – (tek zaspali) on – zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz….. vi – Ijao, jebem ti život i sve… valjda će da ode … on – zzzzzzZZZZZZZ… (pravi luping od vašeg uha do nosa) vi – (mahnito mlataranje rukom) on – …………
(sve ovo 3x…)
vi – (paljenje svetla. Pola sata gledate svaki cm sobe i ne vidite ništa. Čekate još pola sata i vidite siluetu kod glave, ali niste dovoljno brzi. Pokušavate da dremate, ali vam je psiha već otišla u tri lepe i od spavanja nema ništa…) on – zlurado se smeje dok čeka da ponovo zaspite i zuji po melodiji imperijalnog marša…
Epitom neljubaznosti ukalemljen sa transparentnim boljenjem kurca za međuljudske odnose, pogledom meksičkog emigranta nahvatanog i smeštenog u ćeliju 2 x 2, jednoglavi kerber parkiran sa sve lancima nadomak kapije autobuske stanice, napirlitane odore i nokata sveže nalepljenih iz kesice narodne nam republike Kine.
Smežurana čovekolika Lajka, zbijena u svoj Sputnjik dvojku, oblepljen voznim redovima i slikama Fernanda Kolunge iz mlađih dana u pozi pućenja bicepsa. Ako ti dan nije sjebao ispit sa kojeg si izleteo poput crnačkog palamara iz tesnih domaćinki, nadrkani taksista sa pričom o masonskim pizdarijama i neveštim jebarijama Suzane Mančić, ciganka koja te već trilioniti put startuje za dvajestdinarku žvakom da bi ti štajgerice, na kontu šaramantnosti, dale za dž, ovaj oktopus sa funkcionalnim jednim pipkom će ti dokusuriti preostali živčani poredak, bez da ti vrati kusur. Opskrbljavanje samo peronskom kartom je najjednostavniji postupak, svako pitanje viška izaziva širenje zenica i razgoropađeno šištanje. Još, ako se treba raspitati za maršutu busa koji nije iz lokala, trensfer besa će biti brži nego seksualno iskustvo nevinog Amiša.
Teranje u kurac obavlja nekom telepatskom silom, pa kada osetiš da ti se ud i mošnice refleksno munjevito skupljaju, vreme je da ukloniš svoju teles od kaveza dotične, i ostaviš je da na miru zuri u svoje ogledalce, budžeći kruškolike sisiće, mažući se jakocrvenim karminom i cerekati na opus ružičaste televizije, ukoliko joj je dozvoljeno posedovanje tv-prijemnika.
Preporučeno je spremiti sitininu, transakciju obaviti na brzinu i šmugnuti metodom Mojsije - Crveno More kroz studentsko/radničko/džebalebaroško/turistički plebs sprečavajući tako priliv zračenja negativne energije na sebe.
-Bate, imaš sitniša da mi razbiješ stodinarku, pije mi se kafa na srk? -Razbijem ti usta, znaš, mene si našao da jebeš, tebi da dam pa posle da se jebem u dupe? -Dobro, bre, opušteno, da imaš sisu radio bi na peronu, o'ladi malo.
