Predstavlja najiščekivaniji duet koji treba da spoji dva najpoznatija i najpopularnija svetska kantautora, idola svih generacija na svim meridijanima, muzičara koji zajedno imaju preko 100 platinastih albuma, 620 gremi nagrada,... Na sajtu www.GaravaGalija.com je preko 6 miliona fanova potpisalo peticiju podrške realizaciji ove prelepe muzičko-scensko-vokalne simbioze. Dnevne novine "New York Times" u izdanju od 25.02.2009 pod naslovom "WE BELIEVE" ispituju koja je mogućnost da do ovog dueta i dođe. Najtiražniji Japanski dnevni list "Yomiuri" objavljuje sledeći članak, koji govori sam za sebe :" Bane Krstić今世界が "Garavi Sokak" 直面する様々な環境問題を Neša Galija、将来を担う子どもたちにもわかりやすく伝えていきたいという思いから、当社は「日産わくわくエコスクール」を2008年7月にスタートさせました。NPO法人気象キャスターネットワー!" Ni Holivud nije ostao imun na ova nagađanja što potvrđuje i nedavna izjava glumice Džesike Albe za tabloid "Sun" na pitanje kakav bi sex najviše volela? - "Najviše bih volela sex sa Banetom Krstićem frontmenom Garavog Sokaka, a jedino bolje od toga je trojka u kojoj bi učestvovao jos i Neša Galija."
Dokle god je širok Dunav dokle god je ravan Srem, Pravoslavlje dolazi sa juga...
Enverov sin nastao iz afere sa Đeljaninom sestrom Bicom u koju je Enver bio oduvek potajno zaljubljen, još od školskih dana, kada su padali uvek zajedno rezrede. Avatarov i Džedajev polubrat, koji je nastao jedne burne noći kada je Enver, vraćajući se iz sakupljanja sekundarnih sirovina prolazio pored Bicine favele i svratio da vidi da li Bici treba kartona da dovrši kuću. Naravno Bicin muž Đango nije bio kući i duh stare ljubavi je proradio u njima. Par piva, par Šabanovih balada i spavanje je bilo neizbežno.
- Bico izbori se da se zove naše dete Đaba ili Spok. Da bude naučnofantastičan. - Ne vredi bre Enver, zap'o Đango da bude Pejđer pa to ti je. A i možda ljudi provalu da je tvoj. Đango bi me ubio. - Neka bude onda Pejđer al' ću ga voleti k'o svog. Čim mu poraste kosa vodim ga ja kod Đelferije da ga šatira, a i bicikl sa korpom ću da mu ukradem čim malo odraste da sa mnom ide na pos'o. - Teško Enver, Đango već planira da ga vodi u Italiju da prosi. - Joj sudbino kleta, joj živote moj prokleti. Puštaj Šemsu pa d'izginemo.
Standardna ekipica okupljena na svima dobro poznatom mestu, obično na stanu kod lika koji sam živi. To što sam živi ne znači da je uvek sam nego da ni sa kim ne deli kiriju i troškove, a usputnih cimera ima podosta i svima je dao da kopiraju ključ u slučaju da neko ima pauzu između predavanja i vežbi ili je nekom hitno potreban jebodrom.
Svakodnevno se okupljaju da cirkaju vopsa, purnjaju vutru od lokalnog lerdija, puštaju Žareta i Gocija i igraju PES. Komšije ih mrze, policija im ponaosob svakom napamet zna registarski broj lične karte i ime oca. Ali to njih ne dotiče jer su previše pijani i naduvani da bi bilo čudno da ih boli kita za nešto. Osim kad nestane Meraka, skanka i koju formaciju da stave kod Olimpika iz Marseja i da li Mandanda treba da bude u prvoj postavi.
- Komšija, opet ovi džunglaši divljaju? - Ma da, evo pustili Barabu od Žareta i Gocija. Moram priznati da sam se navukao na rstva, slušao sam je ceo dan na Jutjubu. - A da mi ipak zovemo policiju? - Ma jok, prošli put kad su došli, ovi ih uvukli unutra pa ih ponapijali i napušili. Video sam da je jedan od njih i do dragstora išao po još piva. - Iju, pa kako mogu tako?! - Ne znam stvarno, odoh i ja, zvali su me večeras na druženje, biće tatabanja!
Kao što su pravi karipski pirati imali svoje zlatno doba krajem XVII veka, tako su i srpski pirati imali zlatno doba krajem XX, u periodu poznatom i kao „ispred SKC-a".
I dok „zlatno“ u dobu Crnobradog potiče od silnog blaga zveknutog od mučenih Inka i Acteka, za SKC je zlatna bila boja diskova koji su se u stotinama hiljada rojili po kutijama i štandovima od raskrsnice do ulaza u parkić. Kao jedini razuman izbor za sve Beograđane željne muzike tokom buđavih devedesetih, te stoga prećutno tolerisan od strane snaga reda i mira, SKC je u doba pre neta i MPtrojki bio naizgled nepresušan izvor svakolikih žanrova i tipova izvođača, od Džeja pa do Napalm Deatha.
U delovanju ove beogradske Tortuge jasno se mogu izdvojiti dva perioda: prvi, duži, kada friteze za diskove nije mogao da ima baš svaki mulac pa su dominirali uvozni pirati, pre svega „bugari“, a onda sve masovnije i „kinezi“; i drugi, koji se protegao i u XXI vek, kada je zahvaljujući ranom netu počelo da se pojavljuje sve više domaće „produkcije“.
Ipak, kao pravo zlatno doba uvek će ostati upamćene one rane godine, kada su Bugari kapirali engleski otprilike koliko i Kinezi, što je rezultiralo u hilerijas misspelinzima izvođača, naziva albuma i pesama na omotima ili na samim diskovima. Tako je tada sluđeni ljubitelj muzike ispred SKC-a mogao da nađe neprocenjiva kolekcionarska blaga kao što su:
PEABL JAM, „Ten“ – kapiram da je to zbog šaka koje na omotu delimično zaklanjaju R u PEARL, ali je objektivno i zato što Kineze toliko savršeno zabole kurac za ta naša slova, pa ima ih samo tridesetak, normalno da sva liče jedno na drugo.
Guys N Roses – a plus je na „Use Your Illusion II“ jedna od pesama bila „You Could be Nine“. E, mogla si, al nisi...
Eric Clayton - ne znam šta im je toliko zapinjalo s tim Y, ali jebiga, Kinezi. A zipa ovo – „Sayla“!
Bad Religion – „Suffer“ je u ingenioznoj dekonstrukciji bugarske škole postao „Supper“. A jebiga, nije da nije tačno: Masses of humanity have always had to SUPPER!
ON X, prvi album jebemliga kako se zvao – ovome se mora priznati određena aura kuloće, mada nikada nisam kapirao da li je ovo bio prost propust jednog slova ili nešto drugo, u svakom slučaju rezultat je prilikom čitanja isti kao pravi naziv grupe Onyx.
Soundgarden: „SUPERNIKIOMI“ – ahahaha UNKNOWN piše naopako ahahaha NIKIOMI uhuhu nije mi dobro arghahaha zovite hitnu
ŠIKIN PARK – opet zbun sirotog pirata pred ortografskom pošalicom dizajnera omota, ali za ove mi je uvek bilo krivo što se ne zovu tako. Šikin Park! Nekako je ono, boli nas kurac, mi smo Šikin Park, možda smo Koreanac, možda smo narodnjaci, možda novi projekat Trenta Reznora.
