Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
Kole89
Dvorska budala, kraljina, carina, koji lik, lud skroz, legenda. Čini jezgro svake socijalne grupe. Bez njega se lokalne "bleje" pretvaraju u miks atmosfera iz izdanja "Bisera" o sektama, i novogodišnje predstave čiji su akteri deca članova upravnog odbora "Delte". Džek Blek među samouverenim zombijima, koji podignutog nosa špartaju crvenim tepihom. Lik, posle čijih se rečenica parastos pretvara u borbu bendova, posle ćutanja nastaje dreka, a čiji fazoni se u cilju bolje prođe među masom, koriste na raznim mestima, među raznim ljudima.
Okruženje ga slavi k'o bogalj brzu smrt, ali on od toga nema ništa, jer zapravo on nije čovek, već samo napredna društvena mašina. Mašina kojoj je zadatak da gomilom baljezgarija, iskarikiranih glasova, citata iz domaćih filmova, ili klasičnih prozivki, zakrpi rupe na brodu koji tone, unese delić nečega u one koji su oduvek bili prazni, i misli smećara preusmeri od govana ka cveću. Onaj koji nema prava da bude tužan, besan, a ponajmanje ozbiljan. Svaka njegova rečenica koja ne sadrži primese humora, označiće se validnom koliko i mišljenje pomoćnog magacionera o pozitivizmu Ogista Konta. Nije njegovo da odlučuje, njegovo je da se sprda.
Za devojke je običan deo svakodnevnog enterijera, kasetofon koji pušta traku, na koju su snimljene izvale iz "Indeksovaca". Telefon mu zvoni, ako društvo zna da neće doći žene, ali će biti pivske pene. Ono pametno što bi imao da kaže ostaje neizrečeno, a večerima u predgrađu odzvanja smeh ekipe, i gomila gluposti koje lakrdijaš melje, poput matorog seljaka koji se posle noći u zadruzi dernja u prazan bunar.
Veliko, veliko hvala, neću da budem dvorska budala, tražite drugog, ko vas jebe, ja sam budala samo za sebe.
Sprdnja na sopstveni račun kada prilikom upoznavanja sa drugom osobom, ne uspete da registrujete kako se zapravo zove.
- "Brate, stvarno nemam pojma kako se zove... ja kad se upoznajem, obično zapamtim samo svoje ime!"
Iako je rašireno mišljenje da muškarci u društvu non-stop razgovaraju o seksu, to je ustvari pogrešno. Sa druge strane, kad vidite grupu devojaka da se kikoće i razgovara (što se vidja vrlo često), šta mislite, o čemu pričaju?
Pa se posle čudiš što se sve njene drugarice smeškaju dok razgovaraju sa tobom.
Ženska verzija:
-Bila sam sinoć kod Milana.
-IIIIIII, ne zezaj. I kako bilo? Pričaj sve.
-Pa prvo me izveo na večeru i kupio mi cvet. Kako je romantičan... (nakon 5 minuta)... I tako ja pijem vino i pocinjem da gubim kontrolu, i pogledam dole a ono...
-Šta, šta šta?
-Uuuf KIKIKIKIkikikikikikkikiki :sve u glas:
...(nakon 10 min)
I tako, ponudi mi on da me odbaci do njega kući.... kikikikikiki... (nakon 5 min)... Skida me polagano... (3-4 min)... A znaš kakav mu je (20 min kikotanja i priče o spolovilu)... I onda polagano, a ja mu zarijem zube u rame, joj kakva ramena ima (10 min)... Svršim... (5 min)... I na kraju me onako zagrli otpozadi da spavamo.
-Uuuuffff blago tebi. Meni treba jedan takav...
(Priča se nastavlja još pola sata)
....
Muška verzija
-Gde si sinoć, dogovorili smo se da igramo fudbal?
-Rešio sam da izadjem sa Marijom, pa smo otišli do mene posle.
-Ne zezaj!!! Bio seks?
-Bio.
Knjiga u kojoj se objašnjava kako da se lepo ponašaš, a u kojoj se nudi hiljadu opcija kako da ispadneš smešan, ili da misle da nemaš muda, ili da deluješ kao manijak ili čudak.
Bacimo pogled na nekolicinu pravila:
PRAVILO: Osoba niža po položaju se ne obraća osobi višoj po položaju dok joj se ova ne obrati.
POSLEDICA: Vraćamo se u period klasnog raslojavanja. Ako si kmet, ima da ćutiš i trpiš i nikom da se ne obraćaš.
____________________
PRAVILO: Razgovor sa muškarcem obavezno započinje žena. U prisustvu žene je poželjno smeškati se i gledati u oči.
POSLEDICA: Stojiš pored žene, ćutiš, gledaš je u oči i keziš se kao manijak, a ona se usrala, gleda kako da pobegne od tebe, misli da ćeš da je siluješ.
____________________
PRAVILO: Ako je stepenište široko, muškarac ide ispred žene niz stepenice, a uporedo uz stepenice. Ako je stepeniše usko, prednost treba dati ženama.
POSLEDICA: Penjete se uz usko stepenište, a ti pustiš komšiku da ide ispred, pa ona pomisli: ''Garant hoće pod suknju da mi gvirne. Manijak!''
____________________
PRAVILO: Ako pri ulasku u lift primetite još nekoga u hodniku, treba zadržati vrata i ponuditi im da uđu u lift.
POSLEDICA:
- Gospođice, ulazite u lift?
- Ne, hvala! (U sebi misli: Bože, hoće čovek da me u liftu napastvuje!)
____________________
PRAVILO: Prilikom vožnje liftom, treba stajati licem okrenut ka drugoj osobi.
POSLEDICA: Ona stoji i gleda se u ogledalu, a ti stao iza nje, isto se gledaš u ogledalu. Ona misli: ''Šta hoće ovaj ludak i što mi diše zavrat?''
____________________
PRAVILO: Muškarac je taj koji treba da zove konobara, ali nikako mahanjem ili dozivanjem, već očima.
POSLEDICA: Ti kolutaš očima pola sata i bečiš se konobaru, a on te ne konstatuje, pošto gleda u sise onoj ribi što sedi pored šanka.
____________________
PRAVILO: Pri dolasku na posao se obavezno pozdravljamo sa ostalima. Tokom razgovora sa kolegom se možemo interesovati za njegovu porodicu i ljubazno postaviti pitanje.
POSLEDICA:
- Kolega, šta Vam radi žena?
- Šta te boli kurac šta mi radi žena?
____________________
PRAVILO: Čak i kada smo ubeđeni da naš sagovornik ne govori istinu, nikada mu ne treba reći ''Lažeš!'', već prećutati ili eventualno reći ''Možda se varaš''.
POSLEDICA:
- Jebote, opalio sam sinoć onu komšiku. Kako je dobra jebaljka, ne bi mi verovao. Triput smo se kresnuli!
- Možda se varaš.
- Ti mene zajebavaš?
Noćna mora svakog tinejdžera sa malo paranoičnijim roditeljima. Negativna aktuelna dešavanja koja se, po mišljenju vaših roditelja, šire kroz vazduh i koja će pogoditi baš vas, kao neki domino efekat, Iako vi uopšte niti znate o čemu se radi niti ste u toku.
-Kevo, odo' ja u grad.
-Nemoj sine večeras. Je l' si čuo bila je neka masovna tuča u Novom Pazaru?!?!
-Dobro bre šta ja imam s' Pazarcima?! Odo'.
-More vraćaj se 'vamo!
-Idem do drugara, kevo.
-Ne idi sad! Jure Mladića!
-Pa šta ja imam s' tim?!
-Možda bude neka racija pa uhvate tebe! Vidiš ovi Belgijanci uhvatili nekog slikara ni krivog ni dužnog.
-Ma ja sam pljunuti Ratko! Id...
-Sedi kući bre!
-Ćale idem na bazen.
-Nemoj da ideš na bazen konjino je l' si čuo što se neko dete udavilo u moru u Crnoj Gori?!
-Ćale ej! Ja idem na b-a-z-e-n!
-Sedi kući more!
-TV: U diskoteci poznatoj pod nazivom "Trideset trojka" došlo je do
pucnj...
- Bolje ja ovo da ugasim da ne čuju moji neće da me puste na rođendan večeras.
-E ćale, je l' si čuo što u Teksasu u nekoj srednjoj školi bio masakr danas?! Troje poginulo i dve ranjene devojke. Da ne idem ja u školu danas a?
-More šta mene boli kurac za Teksas, marš u školu!
-Tako sam i mislio.
Kada se uporno pravis da spavas iako ti sunce bije u oci u 56-ici i kondukter te cima neprestano vec 5 minuta ne bi li te sto pre izbacio
Najtezi deo skolovanja.
Profesor fizike(koji diktira 300 na sat): Pisite, ucimo novu lekciju.
Ucenici: Ali profesore PRVI DAN SKOLE JE !!!
Profesor: Faktor dobrote oscilatornog kola definisemo tako sto koristimo tabele analogije koje izmedju velicina karakterisu mehanicke harmonijske oscilacije koje su elektromagnetno naelektrisane veoma mnogo i koje osciluju ucvrscene za metalnu, elasticnu, elektronegativnu oprugu koja osciluje po horizontalnoj podlozi koja ima trenje i elektro je pozitivna i kojoj se tela najvise suprostavljaju trenjem a manje necim ali to necemo uzimati u obzir.
Djak 1: Faktor dobrote oscilatornog kola defi...
- Au brate kako ide ovo dalje?
Djak 2: Evo ti prepisi od mene.
Djak 1: Sta da prepisem tebi u svesci pise samo 1,2,3,4,5,1,4,2,7,8,4,2,1.... Sta ti znaci ovo?
Djak 2: Ma to su ti skracenice, samo ti to prepisi pa me zovi veceras pa cemo zajedno da protumacimo sta to znaci.
Djak 1: Ma bezi bre tamo... E brate ti sigurno imas sve napisano, sta je rekao ovaj?
Djak 3: Evo ti pa prepisi...
Sveska djaka 3- Faktor dobrote oscila. kola definisemo tako sto koristimo tabele ana. koje isme. vel. kar. meh. har. osci. koje su ele. nae. veo. mnogo i koje osc. ucvrscene za metalnu ela. ele. oprugu koja osciluje po horizonta...
Djak 1: Sta je sad pa ovo? Pola cirilica, pola latinica, nema sve, neke skracenice, JEL SI TI NORMALAN?
Djak 3: Brate nisam pisao 3 meseca, pusti me, ako neces da prepises nemoj.
Djak 1: Ovo nije moguce! Ej, ej, ti mi daj svesku da prepisem.
Djak 4: Evo ti brate, za tebe sve.
Djak 1: Pa i ti si lud? Gde ti je lekcija? Sta ce ti ovaj ROBIN HUD ovde?
Djak 4: Ja sam na pocetku cuo neku DOBROTU pa sam se setio robina huda pa sam njega crtao ceo cas.
Podizanjem dva prsta skrećemo pažnju nastavniku da određenu stvar znamo ili želimo da uradimo. To je nešto što naučimo u školi pre svih ostalih stvari, premda je vrlo jednostavna radnja, često umemo da pogrešimo i da izazovemo smeh čitavog okruženja.
(Vrtić. Nikola ne može da izdrži koliko mu se piša.)
Nikola: Vaspitačice, da li mogu da idem da piškim?
Vaspitačica: Nikola, moraš prvo da podigneš dva prsta i da pitaš da li smeš do WC-a, a ne tako...
(Sva deca u grupi se smeju. Neki upiru prstom u njega.)
--------------------------------------------------------------------
(Treći razred. Učiteljica je zadala zadatak iz matematike i pitala je ko želi da uradi. Javljaju se skoro svi u odeljenju.)
Nikola: (Izdižući se na prste i naslanjajući se slobodnom rukom na klupu, trudi se da najviše podigne dva prsta.) Učiteljice, evo ja...Jel mogu ja!
Učiteljica: Nikola, treba da se javiš normalno, a ne da slomiš klupu i da mi isteraš oči s tim prstima! Sedi dole!
(Svi u odeljenju se smeju.)
------------------------------------------------------------------
(Sedmi razred. Nastavnica biologije je pitala ko želi da odgovara. Javljaju se svega 5-6 učenika.)
Nikola: (Zavaljen u stolicu, nesigurno podiže šaku.)Ja sam učio...
Nastavnica: Nikola, treba podigneš dva prsta a ne tako...Upristoji se, dečače!
Nikola: Ne razumem...U čemu je razlika.
Nastavnica: Pa ne znam da li ti se sviđam, pa mi mašeš ili želiš da odgovaraš.
(Svi se smeju, većina na silu.)
--------------------------------------------------------------------
(Treća godina gimnazije. Nastavnik matematike je napisao zadatak na tabli i traži dobrovoljca. Niko u razredu se ne javlja.)
Nastavnik: Ja nigde ne vidim dva prsta, ne moguće da niko ne zna...
Nikola: (Pokazujući srednji prst desne ruke.)Evo, nastavniče ja znam pola zadatka...
Nastavnik: (13 sekundi kasnije shvativši Nikolinu gestikulaciju.)M'rš napolje i da se javiš pedagogu, bitango jedna.
(Svi se smeju, neki su popadali sa stolica.)
--------------------------------------------------------------------
(Prva godina fakulteta. Profesor fizike započinje već treći čas predavanja, a da pritom nije pravio pauzu.)
Nikola: (Kulturno podiže dva prsta i čeka pravi trenutak da se obrati profesoru.) Profesore, izvinite što vas prekidam, smem li do toaleta?
Profesor: Kolega, idite slobodno... Ali nema potrebe da zato dižete dva prsta i da me prekidate, pa nismo u vrtiću, pobogu...
(Svi u amfiteatru se smeju...)
Priviđenja. Mogu se videti od posle fajronta do prvih petlova. Onaj ko u njih ''ne veruje'' pripisaće ih dejstvu alkohola i raznih travki pobrljavki. Onaj koji ''veruje'' se usere u gaće.
-Duh oca moga oružan!
-Hamlete, brate, opet si duvao!
Rečenica koja zapravo znači: To služi za ukras. / To se ne dira. Čitav asortiman posuđa ( čaše, šoljice, tanjiri...) skuplja prašinu u vitrini, jer obični ukućani - smrtnici ne smeju da ih koriste, to je samo za goste. Za njih se čuvaju i zalihe alkohola, sira, domaće pršute i slatkog od šumskih jagoda. Za goste samo najbolje.
Majka: Branislave, 'de si poš'o sa tom čašom?
Branislav: Što? Samo sam sipao sok...
Majka ( kroz zube ): More, vraćaj tu čašu 'de si naš'o, to je za goste!
Muž: Je li, ženo, 'de bi ona šljivovica, nešto me grebe u grlu...
Žena: Eee, to ne dam, to je za goste, uzmi strepsils ako te grebe!
Najgore vreme u istoriji srpskog naroda. Tad su propadale fabrike, SPS je bio na vlasti, ministri su krali, predsednik je svaki dan bio u dnevniku koji je počinjao tačkicama, turbo folk je vladao muzičkom scenom, odvajao se deo po deo države, zapad nas je maltretirao i sve je poskupljivalo. Sreća pa su prošle...
