Najuspešniji trol u istoriji čovečanstva. Na zvaničnom sajtu je objavljen telefonski broj službe. Pogrešan, naravno. Jer, koliko vi zvali, nikog nema sa druge strane, jer to i nije pravi broj. A vama se skidaju impulsi i živci. I vreme.
Pravi broj službe je uklesan u kamenu koji je ugrađen u temelj Terazijske česme i samo komunalne službe i njihova rodbina imaju pristup tome, krećući se kroz specijalne podzemne prolaze optočene zlatom, biserima i kožom od avganistanskog dugodlakog muflona. Veruje se da se preko pravog telefona ugovaraju rezultati prijemnog ispita, kao i to čija će se žalba uvažiti.
Naime radi se o pojavi gde student na kraju semestra izbroji tacan broj strana koje treba da spremi za ispit, nakon toga ih deli sa brojem dana koji su preostali do ispita. U tom trenutku to je prilicno relan i moguc broj strana po danu ali posto ne(odgovorni) student nikad ne krene na vreme da uci broj predvidjenih stranica se povecava iz dana u dan i tada nastaje panika. Optimista ce pokusati da nauci i ako zna da je taj poduhvat nemoguc i najcesce ce odustati dan pred ispit dok ce pesimista odustati na vreme.
Razmisljanje u sebi:"Imam jos destet dana a ostalo mi je 150 strana, znaci 15 strana po danu, laganica..." 5 dana kasnije: "Uh jbt, ostalo mi je jos samo 5 dana a imam 150 strana, to je 30 strana dnevno, nemoguce je stici...Naucicu 3/4 pa sta mi padne. 3 dana kasnije: "Kad malo bolje razmislim ostavicu ipak I ovaj za septembar"
Kad se setimo koliko imamo da učimo, i koliko ispita da položimo obuzme nas strah i tuga. Griža savesti napada. Onda posle određenog vremena to polako prolazi uz opravdanje da ima 'milion' rokova i da ćemo stići sve ako odradimo to i to tad. Tada počinje da deluje hormon sreće u nama i mislimo da će sve biti ok. Onda kad dođe to vreme 'tad', opet ništa nismo uradili. I tako svaki put prelazimo sami sebe.
03:00 - Jao u 8h mi je ispit, nisam još ništa ponovio, neću stići garant. 03:30 - (I dalje na facebook-u) - Ma opušteno, ako u 4 krenem da čitam ponoviću do 7. 04:30 - Ajde idem sad malo da ponovim. 05:50 - Shvatam polako da nisam stigao ni pola da ponovim. 07:30 - Krećem na faks sa pomešanim osećajem panike i straha jer ništa nisam zapamtio niti sam uspeo da ponovim. Ujedno i polako planiram kako ću to položiti u sledećem roku i nije smak sveta.
Šamarčina koju ti ćale opali tako da te rastavi od života na par minuta, nakon što se vratio iz škole sa roditeljskog i video da si naređao sve kočeve.
-Tata, da podignemo Milana sa zemlje? -Ne, ćeri moja, neka ga, tu mu je mesto. -Ali tata, ide mu pena na usta... -Ništa se ne brini, kad ustane dobija još jedan rastanak sa mozgom zato što mi je razbio far od jugića.
-Zar sa njim da me prevariš? Sa tim ološem? Zašto Suzana, zašto? Da je bar fizički bolji od mene, pa ajde. Nego ništa! A materijalno da i ne pominjem. Ja sam kapetan, alo, KAPETAN i glavni pilot aviona, a on jedan običan prosvetni radnik. I još istoričar! Pazi molim te. - Da dragi, ali on je svoj privatni avion mogao da podigne u bilo kom trenutku, a i sam let je mnooogooo duže trajao, ako me razumeš šta želim reći.
