Kada mi mladi ujutru u 5 izlazimo iz busa i idemo na kunt, a matorci 40+ ulaze u isti taj bus i pale na šljaku.
Rečnik / autori
TK
tke
na Vukajliji od decembar 2009.viđen 26. jun 2012.
2 definicije0 odabranih83 poena
Naš prvi kontakt sa nečim što će kasnije činiti osnov bilo kakvog slavljenja nekog ličnog uspeha ili srećnog trenutka, a to je čast.
Razlika između tadašnje i sadašnje časti je u samim našim prohtevima i zahtevima u vremenu kada smo bili klinci i danas, jer za razliku od današnjih časti koje uključuju obilno alkoholisanje, klopu, torte, drogu ili ko zna šta sve drugo, u zavisnosti ko koliko dubok džep ima, klinačka čast je bila sasvim jednostavna, a opet smo tada bili nasjrećniji kada neko u školu donese punu kesu bombona da podeli za rođendan. Znalo se, svima po dve.
Najčešće su to bile karamele, negro ili voćne šarene bombone i taj gest nas je od malih nogu učio da kada ti se nešto lepo dešava, budi džek pa časti ekipu. Dobro, i tu je bilo malo odvajanja na bogate i siromašne, pa su tako buržujska deca umela da pored bombona, podele svima i po jednu lizalicu i to ne bilo koju, nego onu sa žvakom u sredini. Tek toliko da se zna da to nije rođendan jednog od nas običnih smrtnika.
Svakako, postojao je određeni ritual koji se poštovao uvek, pa su se bombone delile od prve klupe ka zadnjoj, tako da su deca koja sede napred uglavnom prolazila bolje jer su imala mogućnost da razgrabe one lepše bombone, da bi ovima nazad ostale samo one voćne.
Slavljenik uveče, dan pred čast, uvek istrese sve bombone iz kesica i više puta ih prebroji. Broj učenika u razredu puta dva. Onda ih odvaja na jednu veću gomilu, a potom pravi još jednu manju, za svoje najbolje drugare koji bi imali privilegiju da na odmoru posle časa, dobiju još po koju.
- Matori položio sam vožnju.
- U do jaja, vodiš na kurve.
Jedan od mnogih mučnih koraka s kojim se susreće đak prvak u otkrivanju umetnika u sebi.
Poveren ti je ogroman beli papir, i zadatak da na njemu prikažeš prirodu. Jedna krivina, pa još jedna. Na vrhu dva zeca. Jes' da su veličine k'o taj traktor u podnožju, ali proporcija je za pičkice. Bara, kiša, i u isto vreme ogroman žuti kolut iza brda. Bole te uvo. Čuperci trave, pa šumetina. Linija do linije koje kao treba da budu stabla, i zeleni lampioni za lišće. Reka koja dolazi niotkuda i ide nigde, čisto zarad crtanja dve ribe u njoj. Mostić. Kuća na ge, sa dimom kakav ne izlazi ni iz Kamaza pod punim teretom. Lišće sa nepostojećeg drveta na sred livade opada u aprilu. Gistav Kurbe se prevrće u grobu. Konj, vezan pored kupusa. Hvališ se ostalima, iako se njihovi razlikuju samo po broju spojenih lukova koji treba da budu ptice.
"Učitelj'ce, učitelj'ce, nemam svetlo plave više, šta da uzmem za nebo?"
"Možeš oker."
Osoba koja je poznata iz nepoznatih razloga.
1. Besni učenici viših razreda osnovne škole, manje otporni na promene koje donosi pubertet. Posle trodnevnog, neprestanog slušanja "Never Mind the Bollocks", postaju opčinjeni muzičkim umećem, dubokoumnošću, i istrajnošću Sex Pistolsa i rešavaju da glasno kažu "NE" celom svetu tako što neće uraditi domaći posle škole, a posle će tražiti od mame da ih vodi da kupe martine. Sutradan iza škole, iskašljavajući prvi dim cigarete, kolektivno polažu zakletvu da se nikad neće promeniti i postati kao oni konformisti što rade domaće. Ovo nečuveno odmetništvo uglavnom prestaje do kraja osnovne, kod težih slučajeva u toku srednje.
2. Ljudi koji i posle 18. teraju istu priču. Nemam srca da ih dodatno zajebavam.
Lik koji je klasična džidžalica, može se reći solidan košarkaš i polu šmeker. Jebemu mater, ode u jebeni NBA, i smuva fazon, najjaču pičku na planeti i pritom zaradi šou para. U nekom pravednom univerzumu cirko bi sa Koromanom i Sašom Ilićem na Fristajleru, igro za Hemofarm i imo ribu devedeseto.
Negde na ruletu..
-Sve na dvaes' tri.
-Brate ti si lud, do prvog nemamo dinara ako ovo puknemo..
-Opaaaa!
- Koji si Jarić, NEVERA!
Strategija Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Studijski program gdje je knjiga u jednoj sobi, a ja u drugoj.
Tu i tamo se vidimo.
Izjava koja predstavlja da postoje različiti ukusi i ne treba raspravljati o tome jer smo svi različiti, itd...
POGREŠNO!
Po rečima legende BU-a Sretena Petrovića, profesora estetike, i još svašta nečega, i generalno ultramegabaje, grčka izreka "o ukusima se ne raspravlja" jednostavno znači da se ZNA šta je UKUS i ZNA šta je NEUKUS, i o tome se NE RASPRAVLJA.
I to zaista znači to...
Naći tipa, zatvoriti ga i žurka.
Narodna snošnja.
Izraz je, (kako je to lepo objašnjeno u „Davitelju protiv davitelja“), izveden od naziva filma Rašomon, u kome jedan od aktera posmatra zločin vireći iz grmlja.
Bora Čorba ga je upotrebio u čuvenoj „Volim žene“:
„Neki što teraju mak na konac,
kažu mi da sam rašomonac“
Tako su rašomoncima osamdesetih smatrani likovi koji voajerišu po parkovima, plažama, i drugim mestima na koje dolazi omladina koja nema kud drugde „da se voli“, oženjeni sa švalerkama, ili egzibicionisti koji imaju kud, samo vole kad ih neko gleda.
DANAS, kad su moderne tehnologije postale dostupne širokim masama, moderni rašomonizam podrazumeva pre svega duhovnu, mnogo više nego li fizičku, masturbaciju.
Opsesija pikanterijama iz života svakojakih poznatih ličnosti, proživljavanje tuđih sportskih uspeha i neuspeha kao da su lični, traženje glupavih klipova po youtube-u, ne bi li se na silu smejali nekome ko je napravio budalu od sebe, kao da mi nismo nikad ni u jednoj situaciji ispali budale.
Rašomonci su i likovi koji na žurkama, koncertima ili proslavama dovate glupu digitalnu kameru ili glupavi mobilni, pa snimaju druge kako se provode i budališu. Umesto da se opuste i uživaju u momentu, snimaju momenat uzimajući mu dušu...valjda ne žele da priznaju da im je dosadno.
Ovo, naravno, iritira moju, stidljivu sortu.
Odem, recimo ja, na svadbu, (pa još i dever, ponovo), a tamo-3 kamermana, i još 2 fotografa pride, i još ovi sa mobilnima, pride. Šta se desilo sa onim starim veseljima kad si mogao da se ubiješ ko svinja, napraviš budalu od sebe, amneziraš se i sutra zapamtiš samo lepe momente?
-Ej, devere, gledao sam te na snimku kako si se ušikao, he,he.
-Divota.
THE NOT-SO-DISTANT FUTURE....
U budućnosti će, kažu, sva privatnost biti ukinuta, a kamere će stajati u spavaćim sobama, trpezarijama i kupatilima, kao i na svim javnim mestima. Naravno, ovo neće biti nametnuto na silu kao nekakva mera represije, jednostavno ljudi će to prihvatati postepeno, i štaviše, sami će to tražiti.
Kuda će ovo odvesti čovečanstvo, možemo samo da nagađamo:
-Možda će svi postati stidljivi i smerni, i plašiće se da ne naprave bilo kakav pogrešan potez - kao što je to Orvel opisao u '84.-toj, mada, čisto sumnjam da bi ovo dugo potrajalo...
-Moguće je da će svaka stidljivost nestati i da će se glorifikovati egzibicionizam.
-Vrlo moguće je da će, onda kad i rašomonac bude dobio kameru za vratom, biti izbrisane sve granice između voajerizma i egzibicionizma...
...recimo, moći ćete, naravno ukoliko ste dovoljno gej, da na svom telekranu posmatrate svog školskog druga kako baca mankija u nesvest, dok on na svom telekranu posmatra najsisatiju devojčicu u razredu kako mazi devojčicu, dok ona posmatra neki selebreti par, (tipa Bredđelina danas), kako vode ljubav. Naravno, prizore koje ste odgledali moći ćete i da ocenite sa thumbs up, ili thumbs down.
I na kraju krajeva, što reče onaj u „Trejnspotingu“:
„Svet se menja, ljudi se menjaju...za 100 godina više neće postojati muškarci ni žene, postojaće samo drkadžije.“
