Ponovni odlazak u prodavnicu po zaboravljeni artikal. Dešava se uglavnom muškarcima koji su poslati da kupe više od pet artikala, a da tu ne spadaju pivo, cigarete i nešto slatko.
- Evo me dušo.
- Jesi sve kupio?
- Pa naravno da jesam.
- Omekšivač?
- Odo’ nazad do radnje.
Fudbalski izraz koji se koristi kako bismo obavestili saigrača da mu protivnički igrač dolazi s leđa, ali zašto ono "mala", nikad mi neće biti jasno.
- Imaš me, Panto, imaš me!
- Žiga sam, Žiga sam! Pazi ledja mala, ledja mala!
U poslednje vreme ćete čuti, od skorojevića, koji su juče čuli za kredit a prekjuče za KIA-u (do tada jahali razne oblike GSP asortimana) sledeće izjave za vaš auto koga mazite i pazite, da je i vaš kućni ljubimac ljubomoran na njega i koristi svaku priliku da ga zapiša. Nebitan je sam auto, bitno je da kad neko ima 6000 Eura misli da je najpametniji na svetu a svi ostali budale!
"Ne valja ništa. Sranje auto, više truo nego zdrav. Mator je, davno je to bio dobar auto! Pionir plejer košta više od njega"...
- Sa 1.3 motorom ide 150 u trećoj brzini
- Ima svetlo u gepeku, pod haubom, u polici, digitalnu tablu, hladnjak ulja i ostala sranja što vaši Punto-i i Logani nemaju ni posle 25 godina
- Menja mu se lamela za 15 minuta, za razliku od Megana, kome treba skinuti ceo prednji trap, da bi se video bar deo menjača
- Deo se nalazi u svakom selu, na iole ozbiljnom otpadu, tako da je bolje da njemu crkne dizna na monopointu, nego vama sijalica na faru
- Sa pređenih 500.000 potroši manje ulja, nego što vi popijete ikad u životu
- Auto za čije je održavanje potreban ključ 13 i krstasti šrafciger
Skraćenica od izraza: Meni se čini.
Jedna lasta, meščini proljeće.
Izraz kojim saopštavamo nekom da smo se mnogo ugojili, s obzirom na činjenicu da ona uvek smatra da smo mršavi.
- 'Ajmo na pljesku.
- Ma, kakva pljeska, meni više ni baba ne daje da jedem.
Telešop fraza gde ti kao znak dobre volje ubacuju nešto navodno gratis uz osnovni proizvod.
-A sada nešto potpuno neverovatno:
-Uz naš ultra lagani, hromirani i bezbojnim lakom od tatanijumskih mega sjajnih čestica lakirani tiganj, dobijate potpuno gratis i ovu anatomski oblikovanu dršku koju će rado koristiti svi članovi Vaše porodice. Ali to nije sve, ako pozovete odmah, u našu osnovnu ponudu uvrstićemo i dno, da, dobro ste čuli DNO tiganja, i to ne jedno, nego dva, koji će omogućiti da se Vaša hrana ne lepi za izvor toplote.
Rezervni igrač fudbalskog kluba za kojeg je čak i dobijanje šanse "na kašičicu" nedosanjan san. Igrač koji čitavog života trenira, trudi se, ponaša po pravilima, donosi vodu saigračima i ne buni se zbog toga ali jednostavno nema štofa za igru. Nije on taj. Večito biva zaboravljen i zapostavljen, pa čak i kada je pola igrača povređeno a pola pod suspenzijom nikako ne uspeva da malo oseti čar igre, uvek se nađe neko ko će pre njega da šutira "bubamaru" po travnatom pravougaoniku.
Zoran: Mogli bi Dekija malo da ubace, ceo život je u klubu a nikao da zaigra... Da nema dres mislili bi ljudi da je doktor ili pomoćni trener.
Mile: Zoki nema od ta posla ništa. Dobar je Deki ali on ti je više presedeo na našoj klupi nego Ferguson na Mančesterovoj...Možda bi i mogli da ga puste, gledao sam ga na treningu, nije loš igračić ali to je sad više postala stvar uroka. Čak sam čuo neke klince iz kraja da pričaju kako kad Deki bude ušao u igru, srušiće se istočna tribina a baš skoro vidim da je jedna greda popustila, nije za zajebanciju. Neka ga, nek sedi.
To je onaj osećaj kada pešaci čekaju zeleno svetlo na semaforu. Automobila nema a crveno svetlo nikako da se transformiše u zeleno i niko nije toliko jebeno moćan da pređe ulicu. Ljudi i dalje čekaju, neizvesnost je u njihovim glavama. I tada, tada dolaziš ti, sa moćima pobesnelog vepra i mudima velikim poput turskog topovskog đuleta...
Bez ikakvog razmišljanja prelaziš ulicu. Masa koja je do tog trenutka čekala, kao penzioneri u banci Inteza, kreće za tobom iako tebi na leđima ne piše "Come with me if you want to live", ne znajući da li ih vodiš u propast ili koji već kurac.
Čovek koji moze iskamčiti 50 dinara za pivo od bosonogog cigančeta.
Oprostite, mogu li dobiti času vode, jer toliko sam gladan da nemam gde da spavam?
On pati. On cilim svojim tilom osjeća svaku pismu koju izvodi. Nebitno što je pismu obradio. Nebitno što piva na plejbek. Nebitno što gostuje na Tv Ruski Krstur i što je istog jutra tu numeru pivao u još 16 emisija. On je tako do jaja. On je tako umjetnik. On ima udvojeno isto slovo u svom imenu. On ima tako kul spiku i tako je iznad tih ustaško-četničkih sranja. Njemu niko ne može oduzeti šetnju Balkanskom ulicom jutarnjim časovima 80tih, zadimljenu salu Skc-a, druženje sa Milanom Mladenovićem,…Šatro. On štiti životinje, on zatvara vodu na slavini dok pere zube. Ali on nikad ne priča o tome. On je Massimo Savić.
Kaze se cesto kad se vodi razgovor o nekoj mrak ribi,uglavnom nedostupnoj nama sirotinji i uglavnom nekoj poznatoj licnosti.
-Monika Beluci
-Sofi Marso
-Adrijana Lima
NAJuniverzalnija krema ikada, kod nas i kod njih.
Mali Srbin/ Francuz/ Nemac/ Azerbejdžanac/ Kubanac/ Australijanac/ Rus/ Kinez.....:
Mama! Ogrebao sam se/ udario sam se/ otpao mi nokat/ ubo sam se na ekser/ probio sam šaku kuhinjskim nožem/ pala mi saksija na mali prst leve noge/ pogodila me lopta u jaja/ pobio sam se u školi/ ide mi krv na nos/ daj koji dinar/ šta ima da se jede/ ogrebala me mačka/ pao sam sa rolera/ nemam nikakav domaći/ slomio sam nogu/ promrzle mi ruke/ mokre mi noge/ priklještio sam prste na vrata/ posekao sam se/ ko je moj otac........
Mama: IJU! Dođi da mama namaže kremu...
