Ako postoji skala za merenje mržnje na kojoj je maksimum 100, unuk ove babe je mrzi za 200. Jeste , baba je svom unuku nabavila neko sranje za bubuljice i rešila mu tu muku, ali mu je zato verovatno na vrat nakačila gomilu ortaka koji ga podjebavaju dan i noć. Od kad se pre par meseci bakuta nakačila na TV-e, taj jadnik verovatno ne sme na ulicu da izađe, iako su mu leđa i lice kao papir.
Baba ko baba, boli nju dupe za reputaciju njenog unuka pubertetlije, ona je sada superstar među vršnjacima na pijaci i u parku.
Gledaocima ostaje samo da pokušaju da zadrže ono malo povraćke koja krene na usta kad matora kaže: "... On mi je bio tako grozan." Psovke & pominjanje familije inkluded.
Baba: "... On mi je bio tako grozan." Gledaoci: "E jebo ti ja mater kad ti je unuk bio tako grozan da grčiš tu facu kao da objašnjavaš izgled leša Majkla Džeksona." Unuk: "More idi bre baba u pičku materinu!"
Nacistički model radnog logora sa sredine XX veka, u kome su zatvorenici bili izloženi stravičnoj diskriminaciji, torturi i izgladnjivanju. Početkom XXI veka takvi logori, po uzoru na nacističke, su najzastupljeniji u Srbiji: - Staro Sajmište i još 30.000 privatnih preduzeća u zemlji.
Reklame koje nemaju veze sa onim što reklamiraju, ili imaju totalno pogrešne veze. Posle takvih reklama ostaneš začudjen, zapanjen i zblanut da je neko tako nešto mogao da smisli pri tom misleći da će takva reklama privući kupce. Naravno, tu je i neizostavno pitanje samom sebi: pa da li sam i ja normalan kad o OVAKVOJ reklami pričam i kako je uopšte i zapamtih ovako glupavu i tupavu! O ukusima se ne raspravlja, ali svako ima bar dve šit reklame o kojima pogrdno priča u društvu.
Npr. lik koji je dobio 7cu na lotou i srećan odlazi u staru kuću koju menja za novu, autom koji se pretvara u nov, a u kući sedi stara gospodja koju on rado menja za ženu iz snova, koji pri tom izgleda kao da se upravo okupao sa sve odelom, i pri svemu tome sve menja osim sebe!!! ). I kao, ja treba da otrčim i kupim loto tiket!!!
Pojavljuju se u svim filmovima o katastrofama i smak-svetovima! Definitivno imaju veoma važnu ulogu, jer se na njima, u minutima pred takav dogadjaj emituje zadnja poruka predsednika, vidi se i po neki uništeni deo Zemlje, i kao po komandi, svuda po svetu (a postavljeni su u svim glavnim gradivima) narod u najvećem mogućem broju, u najvećoj mogućoj tišini, ZIJA U EKRAN, ne bi li bio obavešten šta ga je to snašlo i gde da beži.
Mene interesuje u koji klinac ćemo mi da zijamo ako dodje do katastrofe, koju tako srčano predvidjaju za par godina (za nas)?
Obično se govori pre pozdrava 'dobro jutro' kad ulazite u dnevni boravak i to se obično koristi da ne preplašite majku svojom 'divnom' jutarnjom frizurom i podočnjacima...
Budući tata, dobija stomak zajedno sa svojom ljepšom polovinom, valjda, da bi joj uljepšao trudničke dane. Samo, ima jedan nedostatak. Trudnice poslije porođaja izgube svoj stomak, dok trudni tata, ostaje sa stomakom puno duže.
To je prostor, prvenstveno igralište, ogradjeno žicom, gde se omladina skuplja radi nekog sporta (fudbal, basket, tenis..) i neizbežno postaje neko životinjče. Igrom životnog slučaja, svaki čovek pomalo i podseća na neku od životinja, pa nije teško smisliti mu adekvatni nadimak.
*EEE, evo ga Glista! Jesi li pozvao Gudu i Mečkara? *Evo stižu, a jesil ti pozvao Žanu Zmiju? Ili Pedju Lasicu? *Ma da, svi smo tu, samo fali mali Vuk i zoo može da počne sa radom.
ps. Nadimci su stvarni ali su imena izmenjena i ovakav jedan kavez zaista je krasio jedan lepi gradić.
Danas je u beogradskom tašmajdanskom parku bila organizovana potera traženja patuljaka, skrivenih negde po žbunju...sve to povodom dana pozorišta, pa ako li neko pronadje mališu, dobije gratis ulaznicu za predstavu.. Svi su bili okupirani traženjem i zijanjem u žbunje i šiblje, pa iako su poznanici prošli jedni pored drugih, nisu se, sigurno, primetii. Isprepadasmo sva kučeća govna po žbunovima i oko drveća, ali patuljaka nigde...Oni neupućeni u događaj belo su gledali, a kasnije se verovatno smejali ludacima, kad smo postavili pitanje: da niste možda videli patuljka? Do 13 časova pronađeno je 60ak od ukupno 100 postavljenih patuljaka, pa su srećni pronalazači dobili gratis. Misterija ostalih 40ak patuljaka rešena je ubrzo. Naime, dok su vredni i kreativni ljudi postavljali i skrivali patuljke, namenjene prvenstveno dečjoj radosti, ulični prodavci kojekakvih đakonija i vašarskih gluposti išli su za njima i uzimali patuljke, da bi ih kasnije prodavali!
