OK, nije to toliko loša emisija koliko ide na kurac, od naziva, koncepta, voditeljke i nadrkanih poluzvezda u njima. Ne kažem, i ja zamišljam da vodim Tanju Peternik u rodnu zapizdinu i da tamo ćutimo pred kamerama jer sam mnogo pametan i da kamermana teram da snima potok petnes minuta jer sam ja rod Tarkovskom, ali pošto u neko dogledno vreme neće doći do toga eto malo da pišnem na ovu snobovštinu. Kao prvo termin, neki nedeljni, pred ručak, valjanost, slušaj sine Vladetu Jerotića on je pametan ima 90 godina a vidi kako je vitalan sutra da ideš u biblioteku da uzmeš od njega bilo šta, pa onda ta glupost tv lica gde se autorka razotkriva kao klasična snobulja koju ipak pale samo teve lica a šta ćemo recimo s nekim profesorom koji beži od sveta, njega dakle nikad u emisiju Tanja, jel tako a, a on recimo izumo solarne ploče, a Tanja, a? E pa jebo te Vlado Georgiev, znam da to želiš mada on neće, jebaće te Marinko Rokvić, on je teve lice, jebo te Marinko znaš a njegovi sinovi nabili ti klinovi! Pa i ovo kao sav normalan svet može li debilnije kao to je tako zajeban život pa se tek ponekad spuste na nivo normalnog sveta majke nam ga svima nenormalne! I sva te debilna pitanja, to kopanje suludih podataka iz života gosta, i to trčkanje za njim poput kera i jadan kamerman obigrava s ove strane s one strane a čeka ga žena kući nervozna, a Tanja sipa li sipa, Marić joj dao podatke iz Udbe, pa onda udri Tanja udri do zore jebi kevu Živanu Saramndiću kolko je sarmi pojeo sa Oliverom Njegom kopaj Tanja Tapija pa ga ubij ponovo, ubij ako ti već ovi leševi nisu dovoljni, udri Tanja cepaj Tanja, Peternek Vesna Dedić Mojsilović Tanja!
- Gospodine Berček kada ste počeli da se interesujete za glumu? - Gluma je... ne znam... otac donosio kačkavalj nedeljom... i tako... - Dragan Nikolić mi je, pre nego što me je oterao u kurac, rekao da ste bili jako talenotvani... - Gaga je... I Milena isto... Gluma je... znate onu pesmu Krompir mrkva paškanat... e to je... - A onda dolazak na akademiju, potoji anegdota da ste došli mrtvi pijani... (vrhunac emisije) - Ma to je sve bilo... Paja Vujisić... cvekla... - Dok ste bili upravnik mnogi su pričali da ste ovakvi i onakvi da ste malo težak čovek... - A to su sve... težak čovek, hm, vepar je težak.... - Je li ovaj kej vaše omiljeno mesto, jel se tu koncetrišete za uloge, jel iza onog žbuna kenjate? Jel imate uzorak za uspomenu i laboratoriju rtsa? - Ovaj, kelj... poljoprivreda... glumci su posebna... fela... Gaga Nikolić je rotkvica... - Negde sam pronašla da ste vi imali prvu fiću u Banatskom novom selu, je li to istina? - Eeee vidi avion... Tanja odo po cigare el treba vama nešto, oće kamerman semenke?
- Kamerman kuca slobodnom ruku poruku: dusho stizem samo bercheck da prducne malo tanji stisla se pickha misim berchek ne tanja da ne pomislish neshto
KAKO JE PAMETAN OVAJ BERČEK! ČUJEŠ KAKO JE MUDAR SKORO KO JEROTIĆ I BAVI SE POLJOPRIVREDOM SHVATIO JE DA JE GRAD KURAC!
Devojka koja deli reklamni materijal na ulici. Posao kojim se bavi je u svaku ruku nezahvalan. Ma koliko nam isli na živce "ovi što smaraju sa flajerima", pokušajmo da se stavimo u njihovu poziciju. Sedam do osam sati na ulici, izloženi prekim pogledima i guranju od strane užurbane mase. Nakon svega toga odlaze do nekog nadrkanog privatnika koji im tutne šugavih 500 dinara, gledajući ih kao poslednje govno.
Uži centar Beograda, hladan i tmuran dan. Na ćošku devojka, oko 18 godina. Sva u crnom, tamna kosa, bledo lice na kojem se samo nos crveni od hladnoće. Nosi smešne džombaste slušalice iz kojih krlja neki komercijalni metalcore. Fasciniran vizuelnim aspektom njenog bića, morao sam da sprovedem kvazi pokušaj udvaranja...
Nakon pet do šest konfuznih rečenica, prilikom kojih se govornik pošteno najeo govana, a pritom je i zamuckivao, usledio je Flajerušin odgovor:
- E, je l' znaš šta?! Ovde sam već pet sati, pokisla sam i hladno mi je. Ako možeš, MOLIM TE, bar ti da mi se skineš s kurca.
Jedan od momenata kad shvatiš da ti ortak ima čudan afinitet prema određenom delu ženskog tela, iliti 'fiš-fetiš'. Leto kuca na vrata, ribe počinju da prate modne trendove prosečnog amazonskog plemena. I dok se normalni likovi bave konvencionalnijim stvarima (neki bi se šćućurio međ' sise, neko bi uramio dupe dotične, neko mazao njene noge bebi uljem), tvoj zabludeli ortak balavi na pomisao njenog vrata, listova...ili ne dao Bog očiju i stopala.
-Zapazi tatinu princezicu...Gledaj telo... Vratni fetišista: Gledaj vrat... -Vrat?! Šta si ti? Neki mesar? Hteo bi da ga osušiš i služiš na svadbi kao ordever? -Da, Nosferatu...Zamišljaš da si Drakula, a ona rumunska devica, pa bi da je ugrizeš a ? Neki role-play, a perverznjaku? -Ne postoje rumunske device...On sigurno želi da joj ljubi vrat, pa da vode ljubav na obali reke, dok vlažni pesak ulazi u njihove grešne pore... -Jel' bi je masirao, Kazanova a? Ahahah! -A koji deo vrata te najviše pali...Jel' žile kad se napne dok kenja ili onaj, kako se zvaše mišić...sternokleidomastoideus? -Ma on sigurno voli da bude u inicijativi, da je guši za vreme tršnje ko Taško Načić... -Niste primetili, ali gdin Guša se naljutio i otisao još kod Drakule...Vec 2 minuta kenjamo o vratu...Elem...SISE!!! Konobar, još jednu turu.
Vreme odluke. Situacija u kojoj treba da pokažeš da li imaš ili nemaš hrabrosti. Trenutak kada treba da pokažeš drugima ali i sebi ko si zaista, da li je ono što misliš o sebi samo fikcija ili realnost. Momenat kada je svaka izgovorena reč veća i vrednija nego inače, momenat kada te svaki potez može podići stepen više ili otresti na pod. Teška situacija a samo jedna jebena odluka. Biti ili ne biti, nindža ili mindža, pukovnik ili pokojnik, čovek ili pička.
Uvod u konstataciju da bi zagoreli nebirač jebao sve što ima pizdu. Možda ima neku manu, omanju falinku ali to nije razlog da ne dođe u obzir. Pa majku mu, niko nije savršen. Smrad, kraća noga, grba ili ogromna glavudža ne mogu da ubiju želju napaljenog jebača.
-Auu bre, vidi onu debelu gotičarku, kako se nakitila plaštovima i izmazala facu pregorelim uljem. Liči na đembelog rudara iz Čada. -E svašta, ali gle, to nije razlog da je ne izdominiram.... ============================================= -Vidi onu pijanu što se praćaka u sopstvenoj povraćki. -Što si tako svilen? Malo povraćke, ništa strašno, to nije razlog da je ne spavam u guzu. ============================================= -Brate, našli smo iskasapljeni leš neke žene dolje u potoku! Samo donja polovina jebo te! -To nije razlog... -Pu jebo te otac bolesni!
Dogovor koji pod obavezno pada u vodu i davi se u moru ponedeljaka na godišnjem nivou. Odjeb, na finjaka.
On (u sebi: "Aj se jebemo" ) -Hajde da odemo negde na piće sada za vikend... Nisam te video dugo...
Ona (u sebi: "Neću. Smrdi ti taban.") - E, nema teorije, dolazi mi neka rodbina iz Vreoca za vikend, pa moram da im pravim društvo dok uzivaju u čarima televizora u boji...
Pirkati se može u džoint, kafu, supu ... Ali ja najvolkim da pirkam u uši.
Ne može se pirkati u bilo koje uši, postoje izvesni kriterijumi koje uši moraju da zadovolje da bi mogle biti objekt pirkanja ...
1) Uši moraju biti Obnažene. Ovo je logično, jer Neobnaženost Ušiju predstavlja prirodnu prepreku punom učinku pirkanja.
2) Uši moraju biti Postojane Ovo znači da su uši čvrste, stabilne, da ih ne može deformisati kakav nalet vetra, kiše ili npr. šamar
3) Uši moraju biti Negovane Ako uši nisu negovane, skore se i nadražaj sporo putuje od kože do mozga ... Samo negovane i othranjene Uši dolaze u obzir.
Pirkanje u Uši može biti faza u seksualnom procesu ili pak Hobi. Ako je pirkanje hobi, to znači da se ne završava uvek Snošajem. U ovom slučaju, pirkanje postaje samo sebi cilj.
Pirkanje u Uši nosi sa sobom mnogo opasnosti, pa osobe koje praktikuju ovu zen tehniku moraju uvek biti na oprezi. Pirkanje ne sme biti agresivno, jer onda lako preraste u Grickanje, gde vrlo lako može doći do oštećenja Ušiju, nakon čega one postaju neupotrebljive za dalje rituale. Pirkati smeju samo izuzetno uravnotežene osobe, ili osobe koje su izgubile sve u životu pa ih više nije briga. Osobe koje se i dalje šlihtaju ne bi li dobile koju reč Pohvale, osobe koje se plaše za svoju Svojinu, nisu kvalifikovane za obavljanje ove zahtevne kvazi-seksualne tehnike.
- Hi, how are you? - I was thinking about your ears - What? - I want to blow in your ears - ????? :) - Da pirkam hoću. U Uši - Pirkam? - Da, da pirkam. Želim da opštim sa tvojim ušima.
Tehnika onanije, podrazumeva posredan kontakt labudića i kreveta, nije direktna kao klasična masturbacija gde labudić počiva u ruci. Tarenje podrazumeva povećani emotivni kontakt sa krevetom, i zato se ovaj fizički deo stavlja u drugi plan. Takođe, tarenje podrazumeva i odsustvo bilo kakvih seksualnih pomagala, čak nisu dozvoljene ni slike erotskog sadržaja. Tarite se samo kad ste melanholični. Ako ste previše uzbuđeni, agresivni- neće uspeti.
Naravno, za početnike u Tarenju dozvoljena je upotreba lutkica, tarite lutkice jednu o drugu, i istovremeno tarite labudića o krevet. Ali ovo je samo privremeno.
Tarenje prilazi Mašti kao primarnom izvoru seksualne ekstaze. Tarenje odbacuje realnost i Razum. Tarenje opoziva Svest.
Samo odabrani mogu da ga praktikuju bez posledica po mentalno zdravlje.
To ti je ono kad si klinac pa te zovu na žurku. Te klinačke žurke sa sokićima. To je kad si klinac i kad imaš taj osećaj promašenosti. Na klinačkoj žurci. To je kad si ružni retardirani klinac na tepihu i druga deca plešu. U patikama i cipelicama. Plešu uvek uz Zdravka. Znaš ono: "Nešto me tera E tebi kao ženi"
To je i kad klinke odlaze. Onako klinački, bez krivice, odšetaju ti se iz života. A Zdravko jauče "Produži dalje, pali od mene jerbo još si dete". I oćeš ti sad da budeš jak ko Zdravko, al ne da ti se. Prska limfa iz očiju.
- Amputacija Zdravka
E, to ti je ono kad ti izraste koštana struktura, celulit, sise i muskulatura, pa pomisliš kako si jak, kako si nadrastao taj jeftini očaj, taj neprijatni osećaj odsustva. Klanjaš se perspektivi, Smislu, zaljubljuješ se pomalo u sebe ... Stojiš ispred ogledala, posmatraš svoja slana ramena ... mame te. Trljaš stomak sapunom, sapunica se cedi, mokrom ti se skupe bradavice pa izgledaš ko na filmu. Prijatna iluzija. Ali. Da, uvek ima Ali.
Zdravko se upravo tome nada.
- Zdravko strajks bek
Da. Vraća ti se kad si najjači. Najoholiji. Da te ponizi. Prizemi. Vrati ti onaj haos, onu oporu nostalgiju, zovi je melanholijom, nebitno mi je. Zdravko Bič Božji. Ne Bič kao bičarka, nego .. onaj što te posrami, učini ponovo bogobojažljivim. Slabim. Nebitnim.
Proveren način za probijanje leda kod teških i napornih klijenata, koji se slatko ismeju, ubeđeni da su napravili pravi izbor sa majstorom koji ima smisla za humor. Posle vide da je govorio suštu istinu...
Trenutak kada shvatiš da se nikada nećeš promeniti, kao i da se nikada nisi ni menjao. Priče koje te teraju da iščekuješ osnovnu i srednju školu, kao i fakultet, u najčudnijim nadanjima da ćeš upoznati nove, drugačije i zabavne ljude i da ćeš učiti ono što voliš. Priče o vezama i orgazmima koji pomute mozak. U nekom delu života shvatiš da pripovedači tih priča imaju potpuno drugačiju svrhu života od tebe, i drugačiji intenzitet osećanja i da nisi ni trebao da ih slušaš. Možeš da upišeš fakultet koji si želeo čitav život, da se smuvaš sa osobom koju si žarko želeo i da imaš dugogodišnje ortake, ali tvoje raspoloženje podjednako je onom kad blejiš u komp dvadeset sati i pitaš se što nemaš ortake i devojku.
Upišeš faks koji si oduvek želeo, al si do tad toliko izmrcvaren, isti tip ljudi, isti tip profesora, iste fore. Ne možeš više da slušaš priče u klasi, priče u autobusu, pitanja kod kuće. Celo školovanje se sastojalo od vrtenja u krug.
Konačno upadneš u vezu koju si toliko priželjkivao sa osobom u koju si ludo zaljubljen i nisi više ljubomoran na svaki par na ulici. Možeš da upališ tv i odgledaš bilo koji patetični film u kom ljudi sa pola mozga bleje u srećnoj vezi, jer ti si u srećnoj vezi i boli te kurac. A onda ukapiraš koliko je veza jedno veliko cimanje, možeš da imaš seksualne odnose sa tom osobom koliko hoćeš, može ona da bude divna, ali ti i dalje ne osećaš sigurnost i misliš da će sve da se raspadne. Pa upadnete u rutinu, pa se povede pitanje o ortacima i ortakinjama pa pažnja-nepažnja. Nije ti bukvalno više ni do čega.
Nikad nisam misila da ću želeti da se vratim u vreme kada nisam imala ni dečka, ni faks ni ortakinje. Samo sam blejala i crtala, i mislim da nikad više nisam dostigla tu vrstu smirenosti i stabilnosti, od kada sam počela da težim ka opštim ciljevima.
