Legendarni vozač beogradskog GSP-a, član zemunskog pogona. Živi dokaz koliko je nizak prag mentalnih sposobnosti za vozača u GSP-u. Ekstremno čupav i bradat, bio je obožavan od strane omladine, prekorevan od strane podmlatka PUPS-a. Svaka njegova vožnja unosila je živost i radost u ovaj inače učmali posao. Jedini vozač kod koga je omladina bivala napred, a stariji pozadi, ili čak nisu ni ulazili u autobus. Vozio je autobus na liniji 611 ( Kej Oslobođenja- Dobanovci ). Kasnije je radio kod privatnika i bio viđen na liniji 45 ( Blok 44-Zemun Gornji grad ).
-Jedna od njegovih prvih vožnji na liniji 611. Doterao je autobus na okretnicu, otvorio vrata i seo pozadi. Putnici su ušli, očekuju polazak, ali nema šofera. Tek se čuje Milenko: "Šta je bre ovo, prođe mi mladost dok se ovaj vozač smiluje da dođe...mamu mu njegovu...ma idem ja da vozim!" Naravno 70% putnika je izašlo. Oni hrabri koji su ostali, ubrzo su shvatili šalu.
- Neretko je znao da obrne i po pet krugova na novobeogradskom kružnom toku.
- Vozio je u bokserskim rukavicama, meksičkom sombreru, kupaćim gaćama
- Jednom je stavio vibrator na instrument tablu i preko njega neku krpu. U neko doba zamolio je gospođu koja je stajala napred da mu doda krpu, žena se zabezeknula kad je videla šta je ispod nje. "Ajde ajde gospođo, nije to ništa, pa nema ga ni 15 cm"
- Po Dobanovcima je redovno razvozio omladinu po kućama i to nekim ulicama koje nikada nisu videle, niti će videti autobus.
-Poslednje što sam čuo o njemu jeste da je vozio 45 i da je zaustavio autobus, uzeo kesu u ruku i njome uhvatio mrtvu mačku kraj puta i ubacio u kontejner. Ceo autobus ga gleda, a on mrtav 'ladan: "Lako je vama, vi jednom prođete ovuda, ja moram da je gledam ceo dan"
Toma: Nećemo se smiriti dok ne povratimo Kosovo! Masa: TAKO JE!!! Toma: Ovi nevaljalci pokušavaju da nam uzmu vlast ali NEĆEMO SE SMIRITI! Masa: TAKO JE!!! Toma: Sinoć sam pojeo burek! Masa: TAKO JE!!!
Nedokučiva. Ceo život uzima a ništa ne daje. Gajiš lažnu nadu da ćes je jednog dana posedovati. Trnovit put sa nepreglednim i opasnim krivinama. Jedini znakovi pored puta jesu crne tačke.
-Ta devojčica sa tobom malo toplo-hladno? -Ne pitaj me ništa, udara mi čežnju kao diploma Ekonomskog fakulteta.
Novopečene ribe koje ne skidaju odevne kombinacije sa printom kojekakvih turističkih destinacija.
- Gledam te svaki dan, šta se sa tobom dešava, majica Egipta, torbica I love Italy, helanke sa zastavom Amerike, šta si ti jebeni Atlas? - Mrš seljačino, ne tiče te se! - Ne tiče me se a i nisi atlas nego globus, debela si ko mečka.
Najčešći flešbek na detinjstvo. Ubedljivo najviše boli od svih batina koje ćeš dobiti u životu. Ako ih ikada i dobiješ. Ne bole samo obrazi, već i klinački ponos, duša. Jer, znaš da si pogrešio, bio kriv ili nevin, ćaletova teška ruka ti ne gine. Trenutak pred udarac, dilemu da li će najzad popustiti i oprostiti, prekida snažan potisak vazduha velikog dlana prema tvom majušnom licu. Ruka samog Boga. Nastaje jaz. Najkraći jaz ikada. U deliću sekunde kroz glavu ti prolaze najkontradiktornije misli ikada: Zašto sam promašio zicer na fizičkom; Da li sam ugasio svetlo u kupatilu; Da li da kažem za četvorku iz matematike; Da li je Maja iz VI 2 provalila da mi se sviđa; DA LI ĆE DA BOLI? Hoće, boleće. Boleće kao sam đavo. I ti to znaš najbolje od svih. Boleće prvo obraz, pa jagodice, usne. Uho. I ono boli. Oči se naglo magle... Gotovo su krvave... Bol te polako preuzima...A ti ćutiš. Nemaš snage ni srca da izustiš bilo šta...Pokušavaš da zadržiš suze za sebe, jer si dečak, muškarac, budući vojnik...Ali ne ide... Osramoćen si. Ponižen. I to pred nekim strancem. I mlađim bratom...Gledaš kevu u predelu brade...Ne možeš u oči nikako...Ćale te je jednostavno u trenutku - Uništio...
Probudio se pored ružne cure ujutro. Napio se sinoć, konačno priveo nešto, a onda se sve to srušilo kao kula od karata kada je ujutro otkrio ćebe i ugledao nju pored sebe.
- Kralju, šta ti je to na vratu? Šljiva?! Hahaha, šta si ti, osnovac?! - Ništa me ne pitaj... Sinoć se devastirao, a pored nas slavile titulu rukometašice ''Budućnosti''. - E i.. - Znaš Maju Bulatović? - Misliš, Maju Mudatović? Za nju sam vazda sumnjao da ima kurac. - E pa meni se sinoć učinjela lijepa. A nije. - Ne seri da si.. - Dva puta. I nema kurac. Samo je jaka. I nije lijepa. Jutros me srce imalo o'kinut kad sam se probudio. Grdno sam se prevario.
