Dozvoljeno je za sve osim za tenisere sa engleskog govornog područja.
Tipsarević: Šta sere ovaj sudija koje pičke materine. Jebem li ti krv i igru, i ovaj mrtvi turnir. Ima da mu nabijem ženi dršku od reketa, da je raščerečim ko Milicu..
:zviiiiz: zviiiiiiiiz: zviiiiiiiizz: Et' ode mi reket zbog ove sisurine u stolici.
Sudija: Shhhhhhh!!!
---------------------------------
Endi Marej: Fuck !!
Sudija: Opomena.
Izraz je, (kako je to lepo objašnjeno u „Davitelju protiv davitelja“), izveden od naziva filma Rašomon, u kome jedan od aktera posmatra zločin vireći iz grmlja.
Bora Čorba ga je upotrebio u čuvenoj „Volim žene“:
„Neki što teraju mak na konac,
kažu mi da sam rašomonac“
Tako su rašomoncima osamdesetih smatrani likovi koji voajerišu po parkovima, plažama, i drugim mestima na koje dolazi omladina koja nema kud drugde „da se voli“, oženjeni sa švalerkama, ili egzibicionisti koji imaju kud, samo vole kad ih neko gleda.
DANAS, kad su moderne tehnologije postale dostupne širokim masama, moderni rašomonizam podrazumeva pre svega duhovnu, mnogo više nego li fizičku, masturbaciju.
Opsesija pikanterijama iz života svakojakih poznatih ličnosti, proživljavanje tuđih sportskih uspeha i neuspeha kao da su lični, traženje glupavih klipova po youtube-u, ne bi li se na silu smejali nekome ko je napravio budalu od sebe, kao da mi nismo nikad ni u jednoj situaciji ispali budale.
Rašomonci su i likovi koji na žurkama, koncertima ili proslavama dovate glupu digitalnu kameru ili glupavi mobilni, pa snimaju druge kako se provode i budališu. Umesto da se opuste i uživaju u momentu, snimaju momenat uzimajući mu dušu...valjda ne žele da priznaju da im je dosadno.
Ovo, naravno, iritira moju, stidljivu sortu.
Odem, recimo ja, na svadbu, (pa još i dever, ponovo), a tamo-3 kamermana, i još 2 fotografa pride, i još ovi sa mobilnima, pride. Šta se desilo sa onim starim veseljima kad si mogao da se ubiješ ko svinja, napraviš budalu od sebe, amneziraš se i sutra zapamtiš samo lepe momente?
-Ej, devere, gledao sam te na snimku kako si se ušikao, he,he.
-Divota.
THE NOT-SO-DISTANT FUTURE....
U budućnosti će, kažu, sva privatnost biti ukinuta, a kamere će stajati u spavaćim sobama, trpezarijama i kupatilima, kao i na svim javnim mestima. Naravno, ovo neće biti nametnuto na silu kao nekakva mera represije, jednostavno ljudi će to prihvatati postepeno, i štaviše, sami će to tražiti.
Kuda će ovo odvesti čovečanstvo, možemo samo da nagađamo:
-Možda će svi postati stidljivi i smerni, i plašiće se da ne naprave bilo kakav pogrešan potez - kao što je to Orvel opisao u '84.-toj, mada, čisto sumnjam da bi ovo dugo potrajalo...
-Moguće je da će svaka stidljivost nestati i da će se glorifikovati egzibicionizam.
-Vrlo moguće je da će, onda kad i rašomonac bude dobio kameru za vratom, biti izbrisane sve granice između voajerizma i egzibicionizma...
...recimo, moći ćete, naravno ukoliko ste dovoljno gej, da na svom telekranu posmatrate svog školskog druga kako baca mankija u nesvest, dok on na svom telekranu posmatra najsisatiju devojčicu u razredu kako mazi devojčicu, dok ona posmatra neki selebreti par, (tipa Bredđelina danas), kako vode ljubav. Naravno, prizore koje ste odgledali moći ćete i da ocenite sa thumbs up, ili thumbs down.
I na kraju krajeva, što reče onaj u „Trejnspotingu“:
„Svet se menja, ljudi se menjaju...za 100 godina više neće postojati muškarci ni žene, postojaće samo drkadžije.“
Rečenica kojom djeci u stvari dajemo do znanja da se i nemaju baš čemu nadati u životu.
Kad jebeš 2 ekstra bliznakinje i misliš kako bi bilo da im je i majka tu.
Odakle Dove kupka na obodu tvoje tuš kabine nemaš pojma, ali dobro znaš da imaš sudar za 15 minuta i da ukoliko želiš da Boban bude uspešan rudar večeras, moraš se upristojiti.
Ostaješ pod tušem preko pola sata, ali ne zbog toga što nisi štrokavac čije bi telesne izlučevine pojele Horešijevu aparaturu za uzorkovanje, niti zbog toga što želiš da spereš duševne nemire mlazom vode, već zato što sve vreme imaš osećaj da se nisi dovoljno zaprao i da ti je koža još uvek isuviše masna, čak i za tvoje kriterijume. U tim trenucima se upoznaješ sa Dove efektom. Shvataš da ti koža nije masna, već hidrirana. Prvi put u životu izistinski razumeš pridev baršunast. Opet se opipavaš i ne veruješ kako za samo par minuta Dove od rendaljke za parmezan pravi guzu 12-ogodišnje devojčice. Jebao bi samog sebe, a to je priznaćete ne samo narcisoidno, već i pomalo pederski. Tad ti se kroz glavu vrzma misao da homoseksualci nisu pederi, već jednostavno gej. Da te neko upita kako se trenutno osećaš, kao iz topa bi mu odgovorio „Osećam se uglađeno.“.
- „...ja bih vam preporučila nešto iz Dove asortimana...Recimo novu kupku za...“
- „Uše spodobo! To svom sinu da daš, ščula! Meni daj koprivu...od šes litara...i da joj je isteko rok trajanja...“
