Očekivan, ali nezaustavljiv. Svi znaju da će se desiti u skorije vreme, ali i pored toga je nerešiva enigma za protivnike. Naime, šabačka kontra je termin poznat u košarci. Obavezno jedan igrač, nižeg rasta, najbrže što može odlazi na protivnički koš, čim protivnik uputi šut ka njegovom. Ako dođe do defanzivnog skoka, sledi bejzbol pas ka igraču u ,,ofsajdu'' i dolazi do lakog poentiranja.
- Daj bre uništi nas lik, čuvaj ga malo sunce mu jebem. - Brate, tačno znam šta će da uradi, al' vidiš da je doktorirao horog, ne mogu da mu prismrdim...
Lik u društvu koji je uvek u zapećku. Neprimetan. Rezervista. A onda kad uleti na teren, pocepa sve što može, najebe se keve protivniku i ode da slavi sa ekipom, opet kao drugopozivac i rezerva, iako je inače heroj.
Ovaj bivši igrač Mančester Junajteda se nikada nije naigrao, ali je uvek zabijao golove i još po nešto. Nije overio jedino Fergijevu ženu, pa se spekuliše da li je razlog njegovog odlaska iz Junajteda taj ili to što se valjao sa Ronaldovom verenicom.
Mićko: Eno ga Đole Smit.
Stanko: Što Smit, brate?
Mićko: Ma isti Alan Smit, jeb'o ga otac. Juče gubimo 2:0, on mukica skupljao lopte i trener ga kao ubaci u 85. minutu i budala zvekne tri gola. Pobedimo.
Stanko: Ne seeeri. Au kakav je car.
Mićko: Ma nije to ništa, izašli u grad posle. I tu on, Coa, Đomla, Šomi i ja. Ova trojica manekeni, poznati fudbaleri, voze dobra kola, ni ja ne zaostajem, a Đole em je suv k'o grana, em je ružan i glup, a i nema prebijenu kintu. I mi ti tu celo veče napadamo ribe i pijemo korpe, a njemu burazeru priđu plavuša i crnka i odvedu ga svojim kolima u nepoznatom pravcu. Pogledaj ga samo kako je srećan.
Odlična igra naše mladosti, koja nas je toliko puta izvukla iz neverovatno dosadnih predavanja i časova. Pravila su jednostavna – upisati geografski pojam koji počinje na zadato slovo. Klasični pojmovi bili su država, grad, reka, planina, biljka, životinja, predmet i ime, ali su neki maštovitiji igrači znali da dodaju i kola, cigarete ili bolest. Svaka igra počinjala je nasumičnim ubadanjem slova iz nekog udžbenika, mada je to znalo da se oduži budući da su redovno ispadala slova „Lj“, „Đ“, „Nj“ ili neko koje je već bilo. Međutim, postojao je problem u igri. Naime, mnogi igrači koji se ne mogu svrstati u bistrije znali su da lupaju pojmove i da vas ubeđuju u njihovo postojanje, a opet, oni bolji često su bili optuživani za isto prilikom navođenja neke malo egzotičnije lokacije.
- Ajmo. Država? - Austrija. - Australija. - Austrija. - Grad? - Aleksinac. - Apatin. - Antananarive. - Atanarive? Šta sereš, bre, Mare?! - Moronu, to je glavni grad Madagaskara. - Šomi, sti čuo ikada za ovo? - Jesam, ajde, ajde, nastavljamo... - Reka? - Amazon. - Aaaa... Aris! - Kakav, bre, Aris? - Pa kao onaj grčki tim... Dobio je ime po reci. - Šta jedeš govna? Dobio je ime po Aresu, grčkom bogu rata! Šomi, reci mu... - Šta znaš, možda je u pravu... - Dobro ajde, nek ti bude... Šomi, štas ti imao? - Amazon. - Ok. Planina? - Avala. - Avala. - Atlas. - To je knjiga, debilu! - I planina u Africi, idiote! - Ček, Mare, zar nije to lik iz grčke mitologije? - E, sisajte kurac obojica, neću više da igram!
Predstavnici ovog pokreta su fudbaleri okupljeni oko Jelen super lige i nižih rangova takmičenja. Novu srpsku avangardu karakteriše odbacivanje tradicija evropskog tečnog i južnoameričkog lepršavog fudbala kao i svake moguće mešavine tih tradicija. Ovi fudbalski umetnici osećaju prezir i gađenje prema afričkim i azijskim timovima koji se trude da imitiraju već pomenute tradicije.
Za Novu srpsku avangardu svojstveno je negiranje prirode pozicije fudbalera, odnosno mesta koje igrač zauzima u timu. Bekovi bez centaršuta i krila bez agilnosti. „Desetka“ sa tehnikom jednog drvoseče. Napadači koji imaju osećaj za aut, dok oni neuspeliji imaju osećaj za gol-aut.
Najpoznatiji pravac u okviru Nove srpske avangarde je vezarizam čiji su zagovarači vezni fudbaleri koji za cilj imaju fantastičnu ideju o postizanju gola koristeći isključivo pasove unazad.
Ako ste se zapitali nekad zašto se više ulaže u fudbal, a ne recimo u košarku koja daje mnogo bolje rezultate, sada vam je jasno da ova država podržava kulturu, konkretno u ovom slučaju - izvanredne umetničke napore.
