Akutno oboljenje u Srbiji, završiš fakultet za jedno, radiš drugo a živiš od trećeg.
- Izvolite dokumentaciju za kredit.
- Hvala, samo mi ovo nije jasno; Zvanje: ?
- Čime se Vi bavite?
- Uzgajam stoku.
- Znači, seljak.
- Kakav crni seljak, master nuklearne fizike sa Prirodno-matematičkog fakulteta.
Biti džentlmen znači biti istinski muškarac, biti Pravi Džentlmen, doći do određenog nivoa ponašanja i življenja koji podrazumeva integritet i zasluženo poštovanje. Nešto čemu bi svaki primerak mužjaka koji je prestao da sisa palac i otarasio se edipovskih želja da sisa kevu trebalo da teži.
Posebno kod nas na Balkanu. A još posebnije zbog postojanja ruralnog mita o Balkancu kao mačo Tarzanu, jebaču i "frajeru", koji inače ne postoji. Ako igde ima manje mačo muškaraca onda je to u našim krajevima, stoga balkanci kao stereotip uopšte i ne postoje. Fejk iskarikirani šovinizam sa primesama pičkopaćeništva se ne računa u mačizam.
Džentlmen nije gospodin, gospodin može da bude svako ko iskešira dovoljno za Hugo Bos odelo ili je spreman da proda bubreg ne bi li mu italijan fegetlija po meri sašio sako i upario kravatu sa gaćama. Da su gospoda džentlmeni, imali bi punu skupštinu istih, ali nažalost ako bi smo skupštinu nazivali po tome ko u njoj obitava, mogli bi komotno da je zovemo i štala.
Pravi džentlmen mora da bude oličenje ravnoteže u svemu. Da balansira na desnoj nozi dok levom šutira kretena u dupe, u jednoj ruci da ima knjigu dok drugom pokazuje srednji prst sistemu, jednim okom da gleda napred a drugim da merka konobaricu. Mora da bude svestrana osoba, sposobna za sve ali ne i spremna na sve. To razlikuje dileju koja pokušava da probije glavom zid od džentlmena koji zaobiđe zid, uzme pneumatski čekić, sruši ga a onda se vrati i pregazi preko njega. Džentlmen u životu radi ono što voli ali time ne ugrožava druge, ne smeta i ne smara o tome. Veoma je važno ne biti smarač, ne dosađivati svojim stavovima kada niko nije pitao za njih, ne drobiti uvek o istim temama i ne siliti sa duhovitošću. To je odlika Pravog i tu se dobro ocrtava ona ravnoteža što sam je spomenuo. Biti nametljiv kada treba ali ne stalno, imati smisla za ofanzivu i defanzivu, taktičnost je džentlmenska vrlina.
Još par stvari moram da spomenen u vezi džentlmenovanja, jedna je veoma važna, a to su žene. Istinski Pravi poštuje žene, tu se razlikuje od Balkanca koji je i dalje zaljubljen u svoju mamu jer ona zna da ujutru voli prženice sa babinim džemom i kafu sa jednom i po kašičicom šećera i najradije bi se oženio mamom ili ženom koja je podobro emulira. Dakle, poštovanje prema ženama je osnova odnosa sa njima. I da se ne shvati pogrešno, da naglasim, poštovanje a ne lizanje dupeta radi dobijanja pristupa međunožju suprotnog pola.
Da bi neko bio Pravi Džentlmen, mora, nažalost tako je, da ima samo jednu ženu. Zašto? To je jednostavno pitanje sa komplikovanim odgovorom. Da bi se razlikovao od ostatka muške populacije i da bi ostao koncentrisan na važne stvari ne sme da landara k'o muda za veprom. Od toga boli glava, nije higijenski a nema ni smisla. Koncentracija je važna jer se tako fokus prenosi na druge važne stvari u životu, a to žena može da postigne sa Pravim. A i super su žene, ponekada daju smisla besmislu, ponekada oduzimaju smisao svemu ali zato uvek, uvek prijaju.
I zadnja stvar u ionako predugačkoj besedi je poštovanje. Poštovanje ne kao usađen refleks učtivosti koji besmisleno podseća na nekadašnje ideale i obrasce ponašanja već poštovanje kao odraz zdravog razuma i kulture. Da dam jedan banalan primer: Uđeš u GSP, sedneš, do tebe dva starca drve o tome kako je omladina iskvarena, drogira se i generalno kurcu ne vredi, onda te jedan od njih pogleda "ustaj konju, ja sam četresšeste bio na radnoj akciji" pogledom. E sada, takvoj bagri ne treba ustati da mu život ovisi o tome, nije lepo biti fin prema debilima koji te bez upoznavanja okarakterišu loše, besmisleno je i nimalo logično. Po meni, ne bi bilo kulturno ustati takvom čoveku jer reakcija na nekulturu treba da bude sam još veća nekultura, bahatost a ni fizičko nasilje ne bi bilo na odmet. Što opet dovodi do jednog obrasca kojim bi džentlmen trebalo da se vodi. Ko tebe kamenom ti njega nikako hlebom nego pištoljom ili bombom. Ne oko za oko nego glava za jednu dlaku sa dupeta. I po meni, to je skroz ispravno i pošteno. A treba da funkcioniše i u drugom pravcu, ko tebi džak oraha, ti njemu dva džaka oraha dogodine kada tvoj orah rodi. Džentlmen je bolji prema onima koji su dobri prema njemu i gori prema onima koji su loši prema njemu.
Toliko.
Radnja koja možda kvari vid, ali definitivno popravi vidike.
Lepa vremena, igraš se na ulici sa drugarima znaš da se imaš kome vratiti. Znaš da te keva čeka sa toplim jelom kući a da ćale crnči ko konj ali boli te kurac, tvoj život se svodi na to da izađeš i igraš basket ili fudbal sa drugarima, trčiš po ulici, vratiš se kući naždereš se ko stoka i opet izađeš napolje. Država ko država pokušava da te skloni sa ulice, neće klošare. Bolje da utrošiš svoju energiju trenirajući nešto nego da visiš po ulici i ispražnjavaš se tučama i konzumiranjem alkohola.
Na preporuku komšije policajca upisuješ basket. K'o da si u vojsci a ne na treningu. Ubrzo ti se to čini isplativo, dobar si, traže te veliki klubovi tvoje države ali radi majke i ljubavi tvog malog mesta ostaješ u jebenoj zabiti kojoj živiš. Svi te poznaju, legenda si grada. I stari i mladi ti se klanjaju, pozdravljaju te na ulici ko druga Tita, ti si im božanstvo. Igraš sezonu dve za lokalni klub, ostvarujete velike uspehe za tu regiju u kojoj se nalaziš. Imaš problema sa povredom/ženiš se/ dobijaš posao, za basket više nema vremena, tu i tamo opičiš jednu dvije tekme kao zamjena ali nisi više standardan.
Država se raspada, zovu te u rat, tvoja se firma gasi. Opšte rasulo. Nekako ladeći jaja, sa više sreće nego pameti preživljavaš rat, vraćaš se u svoju jebenu zabit koja je srušena. Od nacionalizma ti puca kurac da se izjašnjavaš kao Srbin a nostalgija te obuzima. Nemaš posla već dug period, sve više i više sanjaš od staroj državi, starom sistemu, starim drugovima koje više nema.
Dobijaš neki poslić od bivšeg kolege sa basketa, plata minimalac ali ko je jebe. Dovoljno da poplaćaš račune i kupiš sebi pivo. Nema dalje, nostalgija postaje deo tebe. Svaki dan posle posla nasadiš se na terasu, odvališ stari jugoslovenski rok i piješ pivo. Prop'o si, nisi ni senka starog sebe, to ti i svi govore, traže da se izjasniš ko si i šta si, ali ne preteruju jer znaju da si nekad bio legenda, ipak dolazi i taj trenutak kad razni kreteni proglašavaju sve ne-Srbima koji nisu uz njih.
Gledaš kako se raspada tvoje nekad omiljeno mesto sad jebeni grad bez ljudi, gledaš popisivača u oči i kažeš mu: „Boli me kurac ja sam Jugosloven“.
Najčešće mutav i smešan na prvi pogled, ne hvali se. Ćutljiv. U društvu tih i neprimetan, ali poznat po svojim i fizičkim i verbalnim sposobnostima kad to treba. Uvek će uleteti, uvek će pomoći. On se ne kurči da jebe, on jebe i ne priča o tome.
Mudo od lika.
One su bile devojke sve dok jednog prvog septembra nisu sele u učionicu sa jedno 30 likova koji su nekad bili deca. Posle oko godinu dana ovih tridesetorica postanu nešto kao Alibabinih 40 razbojnika samo što ih je manje pa devojke moraju da se prilagodjavaju situaciji. Posledice su sledeće:
-kad im ispadne sveska, knjiga ili nešto treće šutiraju ga do kuće
-pertle vezuju samo dok sede na stolici
-odazivaju se na "brate"
-na dvosmislene izjave neuspešnih šmekera odgovaraju pesnicom u nos i flašom u glavu
-nisu sigurne kako se zove najnovija Avonova maskara ali znaju koliko su koštali svi transferi u engleskoj drugoj ligi
-nikad ne zaboravljaju uloške jer nemaju od koga da ih pozajme
-ostatak odeljenja ih posle par godina smatra za ortake koji su malo drugačiji, ali niko ne može da se seti zašto
Fizička pojava koju su sasvim slučajno otkrili drevni solo drinkeri kad su jednom prilikom rešili da udruže snage. Kasnije su snagu sinergije uočili naučnici i inženjeri i implementirali je u sve pore života.
Kosančić: Ja mogu sam da popijem 6 vrčeva rujnoga vina i da ne poljubim patos.
Toplica: Ha, pa to je pis ov kejk za mene. Ja mogu 9 i da jebem Kosovku devojku posle toga dok petli ne zakukuriču u zoru.
Obilić: E, pobratimi moji, ni do članaka mi niste. Ja popijem 12, posečem 15 turskih glava i posle šmekam pičke po proplancima.
Kosančić: Ako me matematika nije izdala, to znači da zajedno možemo da popijemo 27 vrčeva rujnoga vina. A pošto smo upravo popili desetu turu, znači da smo popili 30!!! Nešto tu ne štima, bemulebac.
Toplica: Vi'š, zanimljiva je to pojava, aj da joj nadenemo ime.
Obilić: :češe jaja mačem i zamišljeno gleda ka Kosovu: Sinergija! Tako će se zvati.
Kosančić: :šapuće Toplici: Brate, ovaj puk'o skroz, otkad ga je Lazar pwnovao i ćerku dao Brankoviću, ništa ne jebe, već samo pije i koka Turke.
Utom Marko Kraljević parkira najnoviji model Šarca S klase ispred krčme, ulazi noseći buzdovan šestoperac i galameći po običaju. Jebiga, seljak ostaje seljak, bez obzira šta jaše.
MK: E, de ste momci, je l mogu ja da pijem s vama? Musa Kesedžija me ispalio, rek'o da će da dođe i nema ga. A ne volim sam da pijem, nekako više u društvu mogu da popijem. Majku mu, je l ste nekad razmišljali o toj pojavi, a?
Sva trojica: :fejspalm: Jebote, jes ti iš'o u školu, to ti se zove sinergija. Aj sad, šetaj pajvane, ionako ćeš da zakasniš na Kosovo. Pij sa Šarcem pola-pola, jeb'o te on.
MK: :odlazi pokunjeno i cedi suvu drenovinu:
Način na koji se skraćuje razgovor kada vam neko kome je informatika bliska koliko pravopis ajzerbejdžanskog, postavi pitanje "šta je" ili "šta znači" praćeno bilo čime u vezi kompjutera ili informatike.
Takođe i nivo lingvističke majstorije koji se dostiže nakon nekoliko stotina nivoa pokušaja objašnjavanja načina funkcije ovog neverovatno kompleksnog aparata i njegovog softvera.
Majstor na ovom nivou prepoznaće odmah kojoj osobi ne treba ništa objašnjavati već samo odgovoriti gore definisanim izrazom. Te osobe su najčešće ljudi stariji od 45 godina i neretko žene.
Iz nekog razloga, niko ko spada u kategoriju informatički nepismenih neće na to skrenuti pažnju onome kome postavlja pitanje, nego će ga pustiti da satima objašnjava pre nego što kulminira rečenicom: "Ne razumem"; kada upitani, brišući kapi znoja sa čela posle višesatnog predavanja, shvata svoju zabludu.
Nakon ove inicijacije, dostiže se nivo Nešto u vezi kompjutera i greška se više ne ponavlja.
- Ej, Pero, a šta znači ova opcija defragmentacija?
- To ti je..(objašnjavanje)
- Ne razumem..Šta to konkretno znači?
- Pa, upravo sam ti objasnio da..(repriza sa pokušajima analogije sa temama bliskim sagovorniku)
- Mhm..Ma, ne razumem ti ja to ništa.. Da kliknem ja na to ili ne?
- Pa, upravo ti govorim da...(treći pokušaj + nervni slom)
- A šta je to konkretno?
- Nešto u vezi kompjutera.
- Aaaa..shvatam.
-------------------------------------------------------------------------------------
-A šta ti je na ovom snimku, zove se bukake..
-Nešto u vezi seksa.
-Aaa..shvatam.
