Najviši stepen gradacije za jačinu kafe.
Rečnik / autori
ST
StefanKostić
1× u prvih 100na Vukajliji od april 2010.viđen 2. apr 2015.
343 definicije21 odabrana26.516 poena
U mojoj glavi živi jedan drvodelja. Pravi najdivnije lukove i drvene pregrade, rezbari neverovatne ukrase i dekoracije, a ume i da izveze pravu čipku od drvenih letvica da padneš na dupe od divljenja.
U mojoj glavi živi jedan kuvar. Kuva fantastična jela i sprema lepe kolače. Kad on nešto skuva ili ispeče, prosto ti dođe da samo gledaš i ništa ne diraš koliko lepo izgleda.
U mojoj glavi živi i jedan zidar, njegove su kule legendarne, a vitki stubovi se penju do nebesa. Građevine su mu tanane i prozračne kao da ih je pauk ispleo.
Tu živi i jedan talentovani slikar, on i još par umetnika dele studio koji su im drvodelja i zidar napravili. Odmah pored njih su i učitelj, tesar, pekar, advokat i sudija. Sa druge strane ulice živi jedan stari policajac, ali on je već pred penzijom i samo se smeška ostalima, a nikad ne viče. Pored policajca stanuje i jedna devojka, pojma nemam odakle ona tu. Samo se doselila jednog dana i ne mrda odatle. Ima punu baštu predivnog cveća.
Na samom kraju sela živi jedan vojnik pacifista, nekad je bio ambiciozan i mlad, a sad mu je samo ostala navika da ujutro porani, uradi nekoliko vežbica i pozdravi državnu zastavu. Dalje od njega, u šumici pored sela, žive par pustinjaka i dva monaha, ali oni su sasvim otkačeni i ne dolaze često u selo. Samo svrate kad je seoska slava ili neko drugo veselje.
Ja samo ponekad pozovem nekog od njih koji mi je potreban da mi pomogne. Ne umem baš da budem vešt kao oni, ali sklepam dobru drvenu klupu, sazidam čvrst ravan zid, skuvam par finih jela, nacrtam ponešto, napišem neki tekst, posadim cvetić ili voćku. Poranim samo subotom, ali ne radim vežbe jer sam len. Ponekad se i otkačim baš kao ona četvorica iz šume, ali to ne radim prečesto. Ne bih da ispadne da sam lud.
Nešto sam načuo ovih dana da se sprema svadba. Udaje se ona devojka što voli cveće za onog mladog vojnika pacifistu. Bojim se da ću morati pozvati i nekog lekara da se doseli, trebaće mi nešto protiv glavobolje...
Izraz koji, osim što vređa, ponižava uvređenog. Krajnji stepen ponižavanja sagovornika nedostojnog da sa tobom deli opštinu u kojoj živiš. Daje mu do znanja da nije ni za kurac. Ako se uputi ženi onda je fatalit.
-Dečko, zašto si stao u red? Ja sam tu bila pre pola sata, otišla sam samo do kopirnice i moram biti ispred tebe!
-Gospođo, nije mi do rasprave a i žurim nešto...
-Sram te bilo, nemaš vaspitanje. Vi niste mladež, vi ste ološ.
-Blajhana, popuši mi pola kurca!
-Juu! A što pola?
-Ne dam ti ceo.
Pijan voziti striktno uz belu liniju kao orijentir.
Kad legneš mrtav pijan na pod, počne pesma "Moji su drugovi" i ovi u voziću te preskaču.
Onaj sa većom glavom.
Radnja koja polako pokazuje tendenciju da preraste u religiju. Ozbiljno.
Među najčešće vršioce ove radnje spadaju žene starosne dobi optimalne za pohađanje srednje škole. Prvi razred srednje je prekretnica u životu te dame, jer od tad ona sebe drukčije posmatra. Ona tad otkriva postojanje Merlinke, i kupuje sebi crveni ruž. Nije bitno što se zamaže od vrata do obrva, neka ga. Ona nikad neće prežaliti što nije rođena u Parizu šezdesetih. Tu bi mogla galopirati džadom sa šeširom na glavi, muštiklom u ruci i dimom cigarete koji se vijori iza nje, halterom koji iskusno viri ispod suknje, monoklom uštekanim u torbu koja krije za nju dovoljne količine koke, jer, daj molim te, samo se sirotinja ne drogira kvalitetno. Sanjari o suživotu sa džentlmenom, koji je na visokoj funkciji u bankarskom sektoru grada na obali mora. Nikad nije učila da kuha, jednostavno je osjećala da će imati tu mogućnost da bira šta će da jede u svom restoranu. Smara je sve ono što je novo, jer retro nije samo stil, retro je način života, još kad se ukombinuje sa njenom damskom pojavom, ima da plijeni. Ali.
Onda uđe u WC da baci tuširanje, pa zaključa vrata iako je solo na gajbi. Završi sa tuširanjem, obriše prvo dupe pa onda glavu, ogrne se mantilom i sjedne da ruča. Kakav nož kakve pičke materine, može se to presjeći i viljuškom. Hljeb ne sječe nožem, ona otkida koliko joj treba. Završi sa jelom, opere suđe, sjedne na Fejs i nabaci novu kaver sliku sa citatom svog idola.
Vrlo često biramo izmedju dva zla i biramo manje. Da l' da uzmem vinjak ili pivo? Da l' da je ponudim kurcem ili da tražim pičke? Ali sve su to smešne odluke čije posledice osećamo dan, dva. Ali ima jedna odluka koja nas jebe ceo život. Ženidba. Ili će ti braniti da ideš u kafanu ili ćeš ti njoj braniti da ide u kafanu. Ni jedna ne valja toliko da možeš da kažeš da ti je život med i mleko. Al' ako nađeš neku koja je spremana da obavlja svoju bračnu dužnost, da sprema nešto čorbasto bar jednom dnevno, ženi se druže ne pitaj iz čijih je kuća.
Mermer i granit ne mogu da slušaju, ne mogu da ispredaju naraciju. Kao ni drveni krst, koji će pobosti povrh svih nas kad za to kucne čas.
Ali oni svedoče, tiho i stabilno, kroz decenije...Kad bi klupe, betonske vaze za cveće, umorni četinari ili oronula kapela, mogli da govore... Sigurno bi ispričali najzanimljivije, ali i najtužnije priče o kojima groblja svedoče...
Blatnjavim, uzanim putićem, približavala se starica kose povijene u maramu. Uvlačila se u svoj ištrikani džemper, kako bi izdržala nalete hladnog vetra koji joj naročito iritira kostobolju. Iz svog cegera okačenog o reumatičnu i drhvtavu ruku, izvadila je počasti. Kolače, sok, čokoladu... Ali ne i kafu, jer on nije voleo kafu...
Već trideset godina ona, gotovo svakodnevno, dolazi na ovo mesto. U ovaj hram uspomena, stecište svih njenih briga i noćnih mora. Seda na klupicu pored groba zalivenog u meremer i posmatra sliku svog sina jedinca koja leži na već iskrzanom, požutelom spomeniku. Zatim posmatra polomljeni, osušeni krst na grobu svog muža, grobu zaraslom u korov. Ništa nije učinila kako bi mesto njegovog večnog počinka učinila pristojnim, uglednim. Jer on je kriv, zar ne?! On i njegova rakija! Glavni razlog zbog kojeg je, od njihovog dvadesetogodišnjeg sina, mlade uzdanice, ostala samo moždina, krv i drob razlivena po šinama na koje se bacio.
Steže pesnice, pušta suzu niz lice, i još jednom setno zagleda nasmejanu sliku. Zatim odlazi istim blatnjavim putićem kojim je i došla, kroz groblje čije priče niko neće moći da ispriča…
Plećat muškarac u ranim četrdesetim, oštrih crta lica i strogog pogleda. Potomak poginulog solunskog borca od koga je naslijedio brigu o porodici. Služio je vojsku Kraljevine Jugoslavije, u kraljevoj gardi. Vratio se na svoju rodnu grudu, oženio se, nastavio da proširuje imanje i postao oslonac - gromada od koju se vihorovi lome.
Ima jedanaestoro djece, i sva su sita i obučena. Naučena da poštuju starije i naučena da rade od malih nogu. Vaspitava ih savjetom, prijekim pogledom i psovkom, ali i tvrdim, seljačkim dlanom kada mnogo zgriješe. Onda udara, ali to radi da kazni - ne i da ponizi. Biće mu zahvalna kasnije.
Školuje i ženski djecu, iako po selu pričaju kako u školu idu samo kurve. U glavi mu se tad stvori slika njegove ponižene sestre i smijeh činovnika jer je umjesto u sresku kancelariju potrefila u klozet ne znajući da pročita natpis na vratima. Zakleo se da se njegovim curicama to neće desiti.
Domaćin je u svojoj kući i o svetom Stefanu pred goste iznosi slavski kolač. Iako je srednji sin, braća ga smatraju glavom porodice. Starijeg je izvadio iz kockarskih dugova, a mlađeg nekoliko puta spasio seljaka kojima je kidisao na kćeri i žene. Bio luda glava, ali ga je prošlo. Sad su obojica ugledni i poštovani - ljudi za primjer.
Pobožan je i ne propušta crkvenu službu. Slavi slavu i posti uz poste. Uveče, prije nego ugasi svijeću, pred spavanje naglas, da svi čuju, izgovori Očenaš, a zatim i njegovu ličnu molitvu koju kao mantru ponavlja kako bi je urezao djeci u sjećanje i prenio kao zavještanje budućim naraštajima.
Bože me sačuvaj
zla časa
i rđava glasa
velikoga duga
i rđava druga.
Amin.
Ti si novajlija u svijetu navijanja. Mlad, lud… Život je pred tobom a ovo oko tebe je tvoja tribina.
Tvoja stara je vođa navijanja. Da, dobro si čuo, to nije tvoj matori; o njemu će biti riječi nešto kasnije.
Naime, ona je zadužena da predvodi navijanje i da te, čak i onda kad ti muda toliko orunjate da će se jarčevina čuti i zimi ako obučeš uske bokserice, opominje da na pjevaš dovoljno glasno ili da pak ne pjevaš sinhrono sa ostatkom grupe. Uvijek nešto popuje ali jebi ga, zaslužila je poštovanje time što ti je omogućila da budeš tu đe jesi.
E sad stari… Stari je ili najomraženiji ili najgotivniji lik na tribini. Zavisi od toga kako koristi svoj položaj vođe huligana. On je tu da se prodere kad matoru niko ne sluša odnosno da zvekne par šamara ako se prodere a niko ni njega ne sluša. Često šteka utoku na gajbi i iznosi je u vanrednim situacijama.
U suštini on je dežurni policajac (koja ironija) koji vodi računa da te niko ne dira ali isto tako traži od tebe da ni ti ne diraš druge. Pošten dil ako mene pitaš.
Međutim to njegovo iživljavanje nad ostatkom tribine može biti prisutno čak i kada za to nema povoda pa se onda tribina nerijetko podijeli na dva tabora i ti si prinuđen da biraš stranu. Jebi ga.
Elem, kako živimo u doba nekakvih eldžibitijeva, ne treba čuditi i ako se i stara ponaša kao vođa huligana. Štaviše njihove uloge katkad mogu biti i zamijenjene. Ponekad čak neko od njih i nedostaje… Ponekad i oboje ali onda to više nije prava tribina (bar ne dok ti ne napraviš svoju ali o tom - potom.)
Baba, tetke, ujaci… to su oni likovi koji su tu već duže vrijeme. Iskusniji su od tebe ali na njih ne obraćaš previše pažnje osim ako nijesu baš gotivni. Ti se ugledaš na vođu navijača i pritom se paziš od vođe huligana a oni su tu za tebe kao neki stariji klinci za koje ti se čini da te gotive samo jer ste u istoj grupi a inače bi im pucalo za tebe, međutim to je obično daleko od istine.
Braća i sestre su oni likovi koji su tu negdje tvoja generacija. Neki od njih su tebe doveli na tribinu, a neke od njih si doveo ti. To je ona ekipa sa kojom ćeš da purnjaš ispod strehi orunulih autoboskih stanica pazeći da vas kakav golub ne posere, da poslije dobijenog derbija stojiš u redu i skačeš skandirajući ime tvog kluba i strijelca pobjedonosnog gola ali isto tako i da tuguješ kad vam neki vunderkid iz Popovih Drača šukne gol u zaustavnom vremenu.
Najbolji drug… Dolazimo i do njega. On je onaj lik sa kojim si se odmah skapirao na tribini. On je prvi strejndžer koji ti je rekao “Zdravo” kada si kročio na nju. Kao da je tu došao samo zbog tebe.
Sjedićete jedan do drugog kad busom idete na gostovanja, pićete pivo na stanicama i jedan drugom paliti baklje (prim. aut: nijesam tako mislio)
Kad se usereš od protivničkih navijača ili milicije nećeš potrčati to da kažeš nikome osim njemu a on te neće zajebavati jer je i sam vjerovatno u istoj situaciji.
I tako, padaće batine, pendreci, ćuskije i ostali oblici materije koji ti mogu trajno izmjeniti fizionomiju lica i poglavine ali ono što je bitno jeste da ćeš jednog dana steći dovoljno iskustva da zamijeniš vođu navijanja, odnosno huligana, da nastaviš tradiciju kada oni odu i kažeš da si sada TI glavni na tribini.
A onda? Onda treba da dovedeš neke nove klince koji će sjutra stajati na tvom mjestu.
PK
Ti si centarfor, mlad i perspektivan.
U odbrani tvog tima nalaze se tvoji roditelji, koji ti daju stabilnost i sigurnost. Stub odbrane, štoper - to je tvoja majka, koja će previše često da pazi na tebe, toliko da će zaboraviti na protivničke napadače. Iako je to u većini slučajeva nepotrebno i ometa te, to je samo njen strah od tvog eventualnog postizanja autogola.
Ćale je bek, uleteće često iz odbrane da ti pripomogne, ali će se vratiti brzinom Roberta Karlosa - ne samo da popuni rupu u odbrani, već i da štoper ne bi primetio njegovu preteranu slobodu u igri.
Babe, tetke, ujaci - bave se svojim zadacima, ali će povremeno da te "izbace" nekom novčanom donacijom, kao što zadnji vezni ume iznenadno da "spoji" svog špica sa golom.
Braća i sestre su poput nekadašnjih, klasičnih krila - probiće pored auta i uputiti ti centaršut u vidu saveta ili neke slične pomoći. Mada umeju da budu i poput savremenih krila - praktično tvoj partner u napadu.
Najbolji drug - polušpic, plejmejker, tvoj najbliži saigrač. Vašim bravurama i duplim pasovima jurišaćete i na najjače, i na najgrublje odbrane. Izvodićete egzibicije. Ponekad neće ići sve po loju: upadaćeš u zamke, kasniće pasovi, ali i ofsajd je za napadača.
Padaće het-trikovi i crveni kartoni, neko će na svom putu dobiti stalnog partnera u napadu, neko će ostati ptica selica, ali zapamti jednu stvar - kompletan napadač je samo onaj koji igra u oba smera, koji radi za svoje saigrače isto kao što i oni rade za njega.
