Većina planova za neki posao ili bilo kakvu akciju, pa makar to bilo i pečenje rakije, gde je potrebno bilo kakvo ulaganje ili čak pokoja graška znoja, kreće sa vrlo uljudnim i civilizovanim predlozima, dok se za vrlo kratko vreme ( u nekim slučajevima jedva da prođe i par minuta), otkriju prave i iskrene namere dotične ekipe. Nešto slično što reče čovek za "biznis plan u Srbiji".
Osnovne stavke:
1. Predlog koji obuhvata ulaganje truda i para; 2. Brzopotezno razmatranje u kom je cilj da se izbace trud ili pare; 3. Još brže usvojen plan; 4. Predlog i traženje načina za izbacivanje i drugog dela; 5. Bez amandmana, usvajanje predloga; 6. Zaključak da sve može da se izvede iz fotelje i bez ustajanja; 7. Ispijanje pića u ime plana (obavezna stavka).
Pre neki dan, sa drugarima. Igrali fudbal, pijuckali, pa kad smo već kod pića- setimo se rakijice, koju smo pekli prošle godine (i popili do početka ove).
Marko: "E, sećaš se koliko je jabuka rodila prošle godine? Šta ćemo za rakiju?", Miki: "Pa, nemam pojma, jabuka je oko 30 din.", Ivan: "Zna Deki gde ima po 20 din.!", Miki: "Mh... A koliko nam treba jabuka za onoliko rakije?", Ivan: "Pa, oko 800kg.", Miki: "Dobro... 16000, nas osmorica po 2000..." (tišina od par sekundi) , Marko: "E, ima u onim državnim voćnjacima, mislim da su prodavali prošle godine kilo po 7-8 dinara.", (tišina) Deki: "Ma, brate, šta ima da im plaćamo, možemo da maznemo!", Marko: "Pa... Prošle godine smo imali svoje jabuke, ipak nam je to izdatak..." (tišina) Ivan: "A da iscimamo Cigane što kradu bakar da nam maznu? Lakše nam je da odradimo bakar nego da se jebavamo po voćnjacima, a?", Marko: "Ma, nećemo, sigurno imamo neke gvožđurije viška kući.", Miki: "Da, samo da iscimamo matorce da skupe to! Mi njima gvožđe, oni nama jabuke- i eto rakije!", Deki: "Drugari, da nazdravimo u to ime! Živeli!",
I začu se zvuk čaša i flaša. Još samo ti Cigani da telepatski prime poruku i ima da prevrnemo kazan!
Podeok na toplomeru koji oznacava da treba da dovuces cebe i rolnu toalet papira na trosed u dnevnoj sobi, da preuzmes vlast nad svim daljinskim upravljacima u kuci i na svaku molbu ili kritiku ukucana smrcavim, zalocivim glasom odgovaras: "Ali (smrk), ja sam boleeeestan.(smrk,smrk)"
Obavezni supervizori koji su tu za vreme obavljanja svakog posla, i naravno sve znaju bolje od vas ali nikako da vam to i pokažu.
-Ma ne bi' ja to drvo tu udario, ne valja... A i loša ti je tehnika disanja kada zamahujes. -Pa evo ti, deda, sekira pa udri kad si toliko zapeo! -Bi' ja, sine, al' sve me nešto bole krsta danas... Mora da će neka kisa...
-Ne pumpa se tako guma na bicikli. Mora to jače i brže. Ovako se već izvetri dok ti ponovo to uradiš. -Izvolite, pa mi pokažite. -Eh, rado, ali sam bas malopre jeo neki pasulj. Evo sad me upravo i potera. Odo' ja da serem (na nekom drugom mestu).
-Momče, daj razmakni zavesu da se deka preskoči kroz prozor da ti pokaže kako se to radi... More jebem li ti mamicu tvoju, na moju si unuku našao da naskačeš!
Ja:Gde si deda,jesi li dobro,nešto si mi ubledeo,šta ti je? Deda:Nešto me "šaši" u grlo,i malo sam malakso. Ja:Pa idi uzmi jednu šumeću sa stola,bice ti bolje(inače u našoj kuci šumeca je lek za sve,čista hemija,al kao zdravo je).
Deda odlazi sa čašom vode u pravcu dnevne sobe,posle par sekundi čujem krkljanje....... Ulazim u dnevnu sobu i imam šta i da vidim: Deda je strpao šumeću u usta umire od kašlja,naliva vodom tabletu koja mu je u ustima,od kašlja mu ispada levo plućno krilo na pod,ali on ne odustaje,zapenio kao da ima besnilo! Par sekundi se čuje:ŠŠŠŠŠššššššššššŠŠŠŠŠŠŠššššššš Lupa nogom o pod,i pokazuje mi da ga udarim po ledjima,ali i dalje ne odustaje,agonija traje još par sekundi,dok se tableta nije otopila na veličinu koju on može da proguta.
Napokon guta tabletu,i zakrvavljenih očiju izgovara: "JEBLA MAJKU KO DA JE ZA KONJA"
Nastavak akcionog trilera. Glavni lik Itan Hant dolazi u jednu zemlju na Balkanu.Dobija regularan posao i prosecnu platu.Glavna radnja filma pocinje kada on primi tu svoju prosecnu platu i sa njom pokusava da prezivi.Saznajte da li ce Itan uspeti da svoju platu razvuce ceo mesec a da pritom ne umre od gladi.
Kažeš kad na krovu renovirane Kule Nebojše iz 15. veka u Donjem beogradskom gradu ugledaš velux potkrovni prozor, da ćate iz Zavoda za zaštitu spomenika u novoosvojenim prostorijama koje su Turci osvajali topovima imaju svetlost dok slažu pasijans na kompu i štipaju pripravnice za dupe.
Ukoliko mislite na mlade nade švedske filmske industrije oskudno odevene u SMB krpice sa švajcarskim noževima kako proučavaju mahovinu i količinu padavina uzimajući uzorke blata u kome će se svakoga časa povaljati, grdno se varate.
Izviđačice su vrsta pred izumiranjem. Većina izgleda kao da bi svakoga trenutka mogla da završi životnu karijeru, ali nekim čudom još uvek su tu. Iako ste nebrojano mnogo puta poželeli da ih nema, i da ih nikada nije ni bilo.
One znaju sve. Kada ste otišli u grad, kada ste se vratili. Koji automobil ste kupili, koliko troši, i kako je išao prvi automobil koji je vaš deda pre Drugog svetskog rata kupio, znate onaj kome je otpao karburator u Glavnoj ulici. Znaju vaše porodično stablo bolje nego vi sami, ma koliko poricali da vam je luda Milisava neka tetka po babinoj liniji. Znaju, na žalost, i koliko vam je ispita ostalo, ponekad bolje nego vi sami, a u svakom slučaju mnogo bolje nego vaši roditelji, za čije zdravlje je bolje da ne saznaju validnost vaših ocena.
Žive u osmatračnicama, u vidu prozora sa muškatlama i zavesama uštirkanim 1973., u zimskim mesecima, a ispred zgrada na hoklicama prekrivenim krparama u letnjim mesecima. Iako vam se na prvi pogled čini da su te stare bakute veoma bliske sa svojim nemačkim prijateljem Alchajmerom i zaokupljene veoma posvećenim radom na dvadeset drugom Titovom goblenu, ne verujte im. Lažu. One vide sve i čuju sve.
Izviđačica: (ćuti i merka) Žrtva: Dobar dan (eee jebiga, sad sam ga ugasio) I: Ooo dobar dan Petre, kako si ti fino vaspitan. Gde ideš? Ž: Pa evo pošao sam... I: Dada, baš lepo što ideš kod baba Nade u bolnicu, kako joj je? Ž: Pa bolje, znate ona je...(!? brate sinoć smo odvezli babu u bolnicu kako zna!!!) I: Dada, baš baksuz, sreća da nije polomila nogu kad je pala ispred svoje zgrade nego samo uganula, mada ko zna da li bi se to desilo da je došla da živi kod vas prošle godine kako je tvoj otac govorio. Ž: Pa daaa... Znate ona voli svoj kraj i neće da... (!?!? ženo za koga radiš CIU, BIU, DB???) I: Klasična priča, svaki dan je slušam, voli svoj kraj, voli svoj stan, svoje cveće, svoje mačke, ma šta bi joj falilo da pređe ovde, vidiš kako smo mi dobar komšiluk :namig: a i mogla bi par časova kuvanja i tvojoj majci da održi, mislim ne kažem ja da Marijana ne zna da kuva (jok i ne kažem), nego ipak je baba Nada stara škola, kad smo kod škole kako je tebi? Ž: Pa fino evo spremam... (Gde me sad nađe sa tim, alapačo neovejana, cela zgrada ima ponovo da priča kako nikako da diplomiram...) I: Da, te fluide nikako da daš već dve godine. Biće sine, biće, ništa ti ne brini. Ž: Da, pa sad... (Babu li ti babinu i tebi i fluidima baš vala) I: Sad 26. beše imaš ispit? Nek je sa srećom, poliće baba Ruža vodu za tobom kad pođeš, da si mi živ i zdrav. Ž: Pa hvala baba Ružo... (Znači 26. je ispit, vidiš ja mislio da je 28. opet bih se zeznuo i prijavio pogrešno...) I: I na kafu da me zoveš kad položiš, znaš! Ž: Hoću, hoću (bolje još godinu dana da vučem jebeni ispit, nego tebe u kuću da pustim)
:iskače pred taksi, maše rukama i nogama u ritmu epileptičnog napada. Izbacuje nekog Kineza sa zadnjeg sedišta. Otvara prozor:
Ž: Evo mi ga taksi baba Ružo, moram da idem, evo već 20 minuta kasnim. Prijatno, doviđanja. I: Doviđenja mili, pozdravi baba Nadu. Taskista: Alo bre Fanđo, gde žurimo, kuda majstore? Ž: Brate, izviđačica. Što dalje!
Noć koju svi, bez obzira na uzrast, istom merom jedva čekaju, ali je svi, u zavisnosti od uzrasta, različito provode.
Đak prvak On je svestan da će sutra na put, al ga to ne zabrinjava sve dok sutradan ne sedne u autobus. Tek onda shvati šta se zapravo zbiva, i da je stvar ozbiljna. Noć mu je dakle idetična običnim noćima, s tim što, kažem, zna da se nešto dešava.
Drugi, treći razred Igra igrice, gleda teve, i dobija poslednje instrukcije od roditelja gde mu je šta u torbi. Ne spava do 11, a onda ga san polako pobeđuje. Oko tri se budi, dere se, ne želi da ide na rekreativnu, konačno po prvi put priznaje da će mu biti muka za roditelje, ali ga ubeđuju da će sve biti kul.
Četvrti razred Radostan je jer je simpatija dala i poslednju ratu. Plus je učiteljica rekla da će biti neka žurka poslednjeg dana, i da će dečaci izvoditi devojčice. Super! Kevu ubeđuje da nije klinac i da ne treba da mu objašnjava gde mu je šta. Ide da spava oko 11, mada može još da izdrži, ali svestan je da će mu trebati energije.
Peti razred Dopisuje se sa drugarima na fejsu, kapiraju da tamo kupe pivo i da ne spavaju celu noć. Dogovaraju i vatanje najlepše devojčice, tuču sa klincima iz mesta gde idu, i eventualno zajebavanje profesora. Sumu za trošak koju je dobio od roditelja spaja sa uštekanim parama, koje je štekao mesecima unapred, znajući da mu roditelji neće dati dovoljno. Kapira da noć ne prespava, igraće Kanter. Maršira roditelja iz sobe koji pokušava da mu objasni gde mu je šta. U dva sata ga roditelji strpavaju u krevet, uprkos njegovom opiranju.
Šesti razred Nabacuje muziku na memorijsku karticu za put. Kapira kako da ubaci one dve limenke piva što je kupio u putnu torbu a da roditelji ne primete. Na kraju mu ne uspeva. Nema veze, kupiće tamo. Ostvaruje se želja iz petog razreda, nije ni trepnuo celu noć. Namerava da ušteka nešto para od onih koje su mu roditelji dali, za razliku od prošle godine kada je čak i dodavao.
Sedmi razred Kucka se sa simpatijom preko fejsa. Sve je uvereniji da će se koliko već sutra, na ekskurziji, smuvati. Daje do znanja kevi da je odrastao, i da će sam spakovati torbu. Posle pola sata je zove, i traži drugu torbu jer u ovoj neće sve stati. Ona se prihvata posla i uspeva da spakuje sve, čak i ostaje poprilično prostora, koji ona uprkos njegovom negodovanju popunjava pižamama. Nervira se jer mu keva ne veruje da tamo neće spavati. Ide na spavanje u 10, jer je prošle godine izgubio ceo prvi dan jer nije spavao. No ipak u san tone tek oko 2, do tad je razmišljao o simpatiji.
Osmi razred Ima da se napijem stil. Poslednja ekskurzija sa ovim društvom, ne zna kako će podneti to, moraće da ubije tugu alkoholom. Uspeva da prošvercuje dve limenke piva u putnoj torbi. Ima simpatiju, ali ne veruje da će biti u stanju da se smuva sa njom, jer će pobogu biti pijan celu ekskurziju, pa se ne upušta u dopisivanje sa njom, već se svađa sa drugovima da li je bolje da tamo kupe pelinkovac ili da ponese Miša vino. Ide da spava oko dva.
Prvi razred srednje škole Epa ako su mu nastavnici prošle godine uništili pijanku, ove godine neće. Ima da se ubije. U torbu trpa vinjak. Pivo je preslabo. Sprema fore sa vukajlije kako bi u novom društvu bio kul. Igra Kanter, ljubav iz petog razreda. Spava oko 12.
Drugi razred Isto kao i prvi razred. Opet kapira da će konačno da se ubije, što mu na kraju konačno uspeva. Sada ne skida fore sa vukajlije, jer su svi iz novog društva ipak shvatili da on nije ništa posebno. Ne igra Kanter, nabacuje tinejdž sentimentalnu muziku.
Treći, četvrti razred Sprama kodome, za svaku potencijalnu po jedan. Ne planira alkohol, zna da će on sam doći. Uzima od keve poslednji dinar, i sprema pasoš. Takođe, traži na internetu koliko koštaju kurve u toj zemlji gde fura. Ide da spava oko 12.
Ekskurzija sa faksom Žali što ne ide na ekskurziju, al nema se para.
Ekstra dodatak: Vođa puta Sprema karte, i gleda vikipediju.
