Nastavak čuvene antidrame u kojoj čitalac konačno otkriva da je Godo stigao - i da nije ni Bog, ni bolji život, ni ljubav, ni nada - već feminizirani mačak.
- Uhu, Estrogene, češkaj me tu...baš tu, a posle ćemo da mi ofarbamo nokte u roze.
Vladimirn: Ja sam Vladimir, a ne Estrogen.
Estragon: A ja sam zamišljao da će ovo biti drugačije...
Legendarni otpravnik vozova na železničkoj stanici Podlugovi. Radi obe smene.
Takozvani "standardni". Sva sreca, ne moze cesto da se cuje. Kao da pijes tekilu bez limuna, razume se, radi posao, ali je bljutavo. Sterilno, kao da sklapate ugovor, potpisujete sporazum. Bezivotno. I, koliko god se trudili da pricamo ispravno, bas je dijalekt ono sto jeziku udahne dusu. To sto caluje pivo u Vojvodini, to sto mu pripelo da nadje drugari sto stukose u Leskovac, sto je, ene, u Pozezi vid'o ortaka Pozana s dva z, sto ga u Paracinu kisa zaviskuje, pa nema gde da se skloni, sto bi da eksira vops u birtiji u Munze, sto metar dina lunja po Novom Beogradu, cini coveka covekom, a ne robotom programiranom na bilo kakav "standard".
Nadobudni, večno nadrkani, izuzetni opasni ekspert društveno-političkih dešavanja i malverzacija. Često dovodi raznorazne nebitne likove i šara ih krajnje glupim i poprilično već izlizanim pitanjima. Ponekad mi je žao gosta, kad vidim kako ga Jugo teroriše.
Jugoslav Ćosić: "Dobro, gde je onda novac koji je MMF izdvojio za rekonstrukciju nacionalne biblioteke?"
Gost: "Pa ovaj, taj novac je..."
Jugoslav Ćosić: "Odnosno, da preformulišem - šta je Vaša stranka uradila sa novcem za rekonstrukciju biblioteke?"
Gost: "Pa vidite, mi smo lepo reš..."
Jugoslav Ćosić: "Ma pustite to, nego recite šta je sa tim sredstvima?"
Gost: "Pa dozvolite mi da kažem, ja sam..."
Jugoslav Ćosić: "Da li je istina da ugovorom nije bilo parafiran garantni period za rekonstrukciju fasade? Kakvi su aneksi kasnije dopisani, odnosno da li postoje šanse da se s tim novcem završi započet posao?"
Gost: "Pa..."
Jugoslav Ćosić: "Slušam Vas. Evo, ja ovde imam dokumenta koja potvrđuju da upravo vaše odeljenje za građevinske radove je potpisalo dopunu ugovora, tako da se sredstva od MMF-a preusmere na račune na Kipru!"
Gost: "Pa gospodine Ćosiću, ja sam samo čistačica, kako mislite da ja znam šta je sa tim novcem."
Debeli haker.
Alo gigababajt, aj do mene da mi instaliraš pejnta.
Homoseksualci.
-Hoćemo večeras u klub?
-Hoćemo. Biće dobre rčetine.
Jehovin svjedok.
Otvori mi svoja vrata,
Ja sam čovek koji kuca.
- list sa najvećim (ovde normalne novine obično stave tiraž) u celoj Srbiji.
Krajem devedesetih godina dvadesetog veka u Srbiji je počeo da izlazi list pod nazivom "Naša Krmača". Glavni urednik je bio Petar Lazić. Za list su pisali sve sami biseri, uključujući i Inspektora Blažu.
Po svojoj sadržini najviše je podsećao na list "Feral Tribjun". List se sprdao sa dnevnom politikom i posebno sa Slobodanom Miloševićem. Zato su ga mnogi smatrali "opozicionim", iako je su se posebno slatko sprdali i sa tadašnjom opozicijom, tzv. "impotentnom". List su krasile gomile montaža sa slikama sa porukom, gomila testova u kojima su ovekovečili gluposti ljudi koje su se dešavale u to vreme. List je jedino ima porblem, jer su se gotovo slobodno koristile slike pornografskog sadržaja. Sa druge strane, vodlili su računa o slaganju stalnih rubrika koje nisu trpele na formi iako je list na svake dve nedelje na svoj način izveštavao o dnevnoj politici Srbije.
Poseban detalj je da su novine bile štampane na ogromnom formatu i da posle čitanja ostaju ruke prnjave od boje kojom su štampana slova. Kvalitet papira je takođe bio loš. To objašnjava činjenicu da je neko naložio moju kompletnu kolekciju Naše krmače.
U listu je izlazio i podlist "BRE" koji se kasnije odvojio. Oba lista su se ugasila početkom dvadeset prvog veka. I to negde u vreme kada će se pocepati tzv. "demokratska" vlast Srbije na dve strane. Bojim se da je tu negde i redakcija istog lista pukla na dva dela.
Retardiran način da se izvede zaključak o nekome, ali nema veze - može da garantuje dobru zajebanciju s nekim ljudima.
Primer prvi:
- E, sinoć smo se kao smuvali.
- Aha. Kul. Kako se ono beše preziva?
- Krnjajić.
- Haha! Luda je na majku.
- Što?
- Pa, samo luda žena može da uda za nekog ko se preziva Krnjajić. Bolje ti beži od nje na vreme.
- Ne seri. Nema to veze.
- Dobro. Videćeš. Nemoj posle da kažeš da ti nisam rekao.
(posle nedelju dana)
- E, brate, bio si u pravu. Pričala mi kako hoće da ubije sopstvenu babu.
- Kažem ti ja. Luda na kevu. A i na ćaleta, jer samo lud čovek može da oženi ženu koja je dovoljno luda da se uda za njega.
---------
Primer drugi:
- Simpatična cura ona Sintija...
- Ma, beži... Ludo.
- Otkud znaš?
- Ludo na roditelje. Samo lud roditelj i najveći snob može detetu da da ime Sintija. Još joj prezime Ubiparip. To je dokaz da je luda na majku.
- A nemam pojma... Videću. Idem u subotu kod nje na gajbu.
- Čuvaj se.
(u nedelju)
- E, brate, bio si u pravu.
- Jel?
- Taman kad je trebalo da padne neki seks, a ona me pitala da li može da mi stimuliše prostatu krastavcem. Ja pokupio stvari i pobegao.
- Pa, da. Prvo je trebalo da se zapitaš što te zove kući, a znate se otprilike 3 sata. A onda, trebalo je da pretpostaviš da joj je keva luda, jer se udala za čoveka pod prezimenom Ubiparip, a i ćale joj je sigurno lud kad je oženio ludu ženu. A zajedno su fakat ludi kad su detetu dali ono ime. A iver ne pada daleko od klade...
Dok se na srpskim dvorovima jelo viljuškama, svet još nije ni znao šta je to kompjuter.
Prvi do mene.
Izvinite gospodine, da li je ovo plac koji se prodaje?
Nije, nije. Ovaj je moj. E do mojega ovaj prvi, taj se prodaje!
Asocijalni dvadesetogodišnjak zatočen u svojoj sobi pred monitorom.
