Izraz za potpunu zabit i pustaru. Nastao zbog toga što se vukovi pare uvek podalje od čopora i bilo kakvog društva uopšte. Ni do danas nijedan naučnik ili istraživač nije uspeo da snimi parenje vukova u divljini. Zato je ta zabit verovatno mesto gde se vukovi pare, tj. vukojebina.
Recimo ostrvca u Mikroneziji. 1968. godine jedan britanski istraživački brod je pristao na jedno ostrvce gde ih je iznenada napala četa japanskih vojnika. Ispostavilo se da su Japanci u stvari vojnici iz 2. Svetskog rata koji nemaju pojma da je rat završen 1945. jer radio stanica koju su imali nije hvatala nijedan signal. Bilo je potrebno oko 2 meseca ubeđivanja, bacanja letaka, novina, fotografija modernog Japana itd. da bi ih ubedili da je rat završen. Ali, pristali su da se "predaju" tek kada su njihovog generala, koji je već odavno bio u penziji, lično doveli tamo da im naredi predaju. Tako ti je to kada 23 godine posle rata živiš u vukojebini.
Poodmakli stadijum pokusaja obmanjivanja drugih koji se najcesce zavrsava obmanjivanjem sebe... Sasvim je druga prica ako je rec o sarkazmu..
pr.1 A: Jesi polozio ispit juce? B: Mmmm...aa..uuu...mogao sam ali nisam hteo....taman cu jos malo da doucim za septembar... A: Aham...
Pr.2 A: Jesi bese ti bio nesto s ovom ribetinom??? B: Da. A: Uaaauu..i, jesi je opalio? B: Ne, nisam...mogao sam ali nisam hteo...:)))) korpirala me posle dva dana...
S jedne strane pozira učitelj, odnosno učiteljica. S druge strane, radi ravnoteže, obično stoji najmasivnija devojčica u odeljenju, a svako odeljenje ima bar po jednu bucku. Glavna faca u odeljenju baca hejt pravo iz sredine gde se grli sa svojim vernim drugarima. Pola devojčica nosi haljinice na kojima se čitaju kompleksi njihovih majki. Mali štrebos stoji kao da čeka da bude streljan i ne grli se ni sa kim. Ganci najčešće stoji/stoje skroz levo ili desno, što je način da se pokaže njihova izopštenost iz društva. Neki od onih najsitnijih su se lepo obukli za ovaj svečani trenutak, ali džabe kad im se na fotki vidi samo pola glave. Neki spavaju, neki se glupo keze, neki čačkaju nos, neke danas ne bi nikad prepoznao, a neki su isti. Sve u svemu, ovakva slika te uvek podseti na klinačke zezancije i kako je dobro bilo kad ni o čemu nisi morao da brineš.
Trut je pčela, koja je shvatila da joj je za kilogram meda potrebno 60000 puta da izađe iz košnice i svaki put preleti po 800 metara, a isti na pijaci košta 400 dinara , tako da mu se jebe za med, već po ceo dan oštri kurac i čeka da oplodi jeftinu radnu snagu.
U odbrani tvog tima nalaze se tvoji roditelji, koji ti daju stabilnost i sigurnost. Stub odbrane, štoper - to je tvoja majka, koja će previše često da pazi na tebe, toliko da će zaboraviti na protivničke napadače. Iako je to u većini slučajeva nepotrebno i ometa te, to je samo njen strah od tvog eventualnog postizanja autogola.
Ćale je bek, uleteće često iz odbrane da ti pripomogne, ali će se vratiti brzinom Roberta Karlosa - ne samo da popuni rupu u odbrani, već i da štoper ne bi primetio njegovu preteranu slobodu u igri.
Babe, tetke, ujaci - bave se svojim zadacima, ali će povremeno da te "izbace" nekom novčanom donacijom, kao što zadnji vezni ume iznenadno da "spoji" svog špica sa golom.
Braća i sestre su poput nekadašnjih, klasičnih krila - probiće pored auta i uputiti ti centaršut u vidu saveta ili neke slične pomoći. Mada umeju da budu i poput savremenih krila - praktično tvoj partner u napadu.
Najbolji drug - polušpic, plejmejker, tvoj najbliži saigrač. Vašim bravurama i duplim pasovima jurišaćete i na najjače, i na najgrublje odbrane. Izvodićete egzibicije. Ponekad neće ići sve po loju: upadaćeš u zamke, kasniće pasovi, ali i ofsajd je za napadača.
Padaće het-trikovi i crveni kartoni, neko će na svom putu dobiti stalnog partnera u napadu, neko će ostati ptica selica, ali zapamti jednu stvar - kompletan napadač je samo onaj koji igra u oba smera, koji radi za svoje saigrače isto kao što i oni rade za njega.
Potez koji bi mnoge ljude koji govore u školama, na televiziji i drugim mestima gde vulgarno izražavanje nije dozvoljeno, rasteretilo tenzije kojoj su izloženi u pokušaju da nađu odgovarajuće zamene za vulgarizme koji im isprva padaju na pamet prilikom sklapanja rečenice. Ujedno bi vernije izražavali svoje stavove, koje kulturnijim izražavanjem ublažavaju.
Zamislimo da u nekoj budućnosti upotreba vulgarizama postane svuda dozvoljena:
Nataša Jeremić u Dnevniku 2: "Ministar spoljnih poslova Republike Srbije, Vuk Jeremić, podneo je danas neopozivu ostavku. Kao razlog naveo je to da želi da odjebe predsednika Tadića i njegovu politiku uvlačenja u dupe Evropskoj uniji. 'Do kurca mi je. Nekoliko godina činim sve da odbranim jebene interese Srbije i smatram da sam u tome bio uspešan dok mi nisu uvalili karinu. Ako će država da nam ode u pičku materinu, ja u tome više neću da učestvujem', rekao je ministar u ostavci, ostavivši naše reportere po utiskom da u državnoj administraciji jebe lud zbunjenog".
Profesorka na času: "Do kurca! Nema krede. Hajde, ko je redar da smesta ide da donese kredu da mu se ne bih najebala keve!" Redar izlazi i posle izvesnog vremena se vraća: "Profesorka, rekao mi je direktor da su nabavili krede do jaja, ali ih je neko ukrao, pa sad istražuju ko je da mu jebu sve po spisku. Jebi ga, nisam mogao da dođem do krede". Profesorka: "Nema veze, ko jebe kredu, nego hajde Ilić da mi ispriča nešto o razmnožavanju bičara". Niko se ne javlja. Redar: "Ilić je odsutan, jebe sojke negde". Profesorka: "Pa što ga nisi prijavio, majke mu ga nabijem? Hajde ti ispričaj kako se razmnožavaju bičari". Redar: "Pa, jebem li ga, valjda se jebu nekako, steram im ga majke". Profesorka: "Znači, nemaš pojma, nisi učio, jebi se. Nemaš muda da se sam javiš, čekaš da te ja prozovem, nisi ni odsutne prijavio, sedi jedan".
Covek koji je dotakao dno zivota, a onda napisao i najlepse pesme. Za njega su govorili da je njegov osmeh tuzan, da mu se na licu uvek ocrtava bol. A Toma je bio boem, koji se seti svake jeseni da nje jos nema, tok prokletog zenskog stvora. Povuce se onda u neku kafanicu, pa utone u dim i pita se zar je moguce da jednog coveka tolika nesreca snadje. Govorio je da mu je kafana sudbina i svirao je cesto samo za nju, uglavnom tiho, pa sve tise. Voleo je Toma i Branku, Danku, Jelenu, Ljiljanu i jos mnoge, ali je na kraju ipak ostao sam.
Ziv je Toma dok god se njegove pesme slusaju, a slusace se uvek.
